Легални хакер Јерун фан Бејк упозорава да су пасоши са чипом, који се праве по стандардима Европског савеза и који се употребљавају у десетинама земаља, опасност за безбедност народа, односно државе.

Холанђанин Јерун фан Бејк ради за предузеће Декслаб које се бави истраживањем безбедности компјутера.

Он је доказао да пасоши који садрже такозвани РФИД чип лако могу да се ,,крекују”, односно лако је скинути податке који се налазе на чипу.

По правилима Европског савеза се на чипу који је саставни део пасоша, налази копија података који се налазе на папирном делу пасоша као што су име и презиме, фотографија, отисци прстију, датум рођења и број пореске службе. Ти подаци се стављају на чип да би се проверило да ли су подаци који се налазе на папирном делу пасоша мењани.

Те податке криминалци могу да украду и да злоупотребе украдени идентитет носиоца пасоша (у Холандији власник пасоша је холандска држава).

Подаци са чипа могу да се злоупотребе и за крађу новца са банковних рачуна.

До сада су, како холандски медији кажу, углавном банде из Румуније и Бугарске биле одговорне за ,,скимовање” – крађу новца из банкомата који се налазе на улици, на пример постављањем камере или неког електронског читача банковних картица у банкомат.

До сада је, како неки тврде, иако је тај чип још 2006. године ,,крекован”, било тешко ,,скидати” податке са чипа на пасошу.

Али, сада је ради лаке доступности бесплатном софтверу на интернету и само употребом на пример једног лаптопа и електронског читача са мање раздаљине, упркос обезбеђењу које употребљава држава, могуће прочитати и копирати све податке са чипа.

Постоје назнаке да су банде које се баве ,,скимовањем” већ показале велику заинтересованост за дотични софтвер.

Међутим, такође је још раније доказано да националност носиоца пасоша може се краћег одстојања да се ,,прочита” са чипа у пасошу. То значи да би неко могао негде да активира бомбу у тренутку када нека особа са одређеном националношћу туда пролази.

Стручњак Јерун фан Бејк каже да је он чак и фотографије Елвиса Прислија и Осаме Бин Ладена стављао на чип, али да општине приликом контроле то уопште нису приметиле.

Државни органи, као ни политичари, још не реагују на ове научне доказе, иако је та вест поприлично представљена у холандској јавности, осим на државној телевизији (једина холандска телевизија која има вести).

Јeдан од разлога што нема реаговања је и то што би трошкови поновног обезбеђивања тајности података који се налазе на чиповима били велики, а за то је одговорна држава.

Разлог је и то што су народ и правници против постојања личних докумената, чак су и државу пред судом тужили ради тога. Људи се буне против, на пример, обавезног давања отисака прстију, али и против плаћања за добијање личне карте. Чак је по одлуци суда неколико месеци била укинута обавеза плаћања за добијање личне карте, али је тадашњи министар Донер врло брзо променио закон да би се добијање личних карата ипак плаћало.

Лична карта у Холандији постоји тек неколико година, а уведена је првенствено ,,ради безбедности поданика”. Због тога сви у Холандији увек морају да носе са собом један од личних докумената.

По том питању је комунистичка диктатура у бившој Југославији била ,,много напреднија” јер је лична карта, тако и у Србији, већ десетинама година обавезна.

Покушај увођења личних карата је ради отпора народа, поштовања приватности поданика у Великој Британији, као и ради огромних трошкова увођења, упркос залагању и бившег премијера Блера (познат по бомбардовању Србије), пропао.

После две хиљадите године је у Србији један део власти без знања и одобрења скупштине за више десетина милиона долара купио опрему за чиповање личних докумената. Тек касније је парламент одобрио чиповање докумената.

Већ месецима су у медијима информације да интернет није безбедан.

Тако су многобројни банковни рачуни покрадени, а хакерима је успело да на пример у Холандији провале и у компјутере телефонских и интернет предузећа.

Чак је и светски гигант Енвидиа, предузеће које се бави производњом видео картица за компјутере, пре неки дан постало жртва хакера.

 http://www.slobodanjovanovic.org/kultura-politika/