Команди друге армије и на увид

Његовој екселенцији гувернеру Далмације

Задар

Војна пошта 10

ц) Један трговац, Хрват, из Врлике, стигао је у Сплит и реферисао да:

- усташе у Врлици и Кијеву, прошле недеље, су убиле у селима Полача, Орлић и Бискупија, у општини Книн, и у селима Стиково и Рушић (Дрниш) сто Срба и то на пољима, и око Врлике још других 70.

- У Ружићу шест чланова породица Лунић су исечени на комаде, стављени у џакове и бачени у једну јаму. Многим женама су исечене дојке. Четници из Босне када су ово сазнали дошли су и окупирали сва поменута села осим Ружића.

ф) Један пуковник жандармерије у пензији, који живи у Сплиту, вратио се са острва Паг и реферисао да су усташе у току више ноћи убили око 3.000 Срба, међу којима су деца и старци, који су овде депортовани из разних крајева Хрватске.

Госпић

Жене и деца који су побегли из Госпића обавештавају да су у логору, близу поменутог града, усташе заклале преко хиљаду особа. Само око 150 жена и деце успело је да побегне.

Грачац

13. овог месеца, једна жена вратила се на своје имање, у село Рестовић у близини Грачаца, и нашла је леш своје сестре и лешеве још три жене и четворо деце.

Ове особе су убијене у дворишту куће, а покољ су учиниле четири усташе 8. о.м.

Генерал Командант војног корпуса

Р. Далмацо

***

11. август 1941. XIX    Документ 00

Команда првог војног корпуса

Врховни штаб - служба за информације

Бр. протокола 2130/1 - поверљиво

Предмет: Извештај број 100

Команди друге армје и

Његовој екселенцији гувернеру Далмације

Задар

Војна пошта l0

1. Грачац

Дана 7. овог месеца у команду дивизије „Сасари" јављено је да је у Србу (извештај из Книна SI-DC) нађен велики број грађана тешко рањених, без лекова и лекарске помоћи. Команда је позвала једног официра - лекара који је с амбулантним колима отишао и однео санитетски материјал. Официр који је отишао на место нашао их је у једној кући. Тамо је била једна болничарка, а рањени су њих двадесетак православаца, највише старци, жене и деца. Сви су тешко рањени.

Исти официр је реферисао о суровостима које су учињене над овим особама које је он посетио и лечио и остао је импресиониран оним што је видео.

Сви ови људи имали су ране од ватреног оружја их од удараца бајонета и ножева. У јадном стању налази се једна девојчица од четири године, дечак од три године, два дечака, један од 10, а други од 16 година и три младе жене. Остала деца, жене и старци рањени су у овим областима.

б) Четвртог и петог овог месеца у близини Грачаца усташке чете су поубијале велики број људи, заклали су старце, жене и децу.

Лешеви жртава стајали су три дана на месту убиства, а затим су покопани.

6) Имотски

б) По подне петог овог месеца усташе су убиле једног Србина од 75 година, јер није могао да им открије где се налази скровиште оружја.

Генерал Командант војног корпуса

Р. Далмацо

 ***

П. М. 39,20. август 1941. XIX Документ 00127

Команда Шестог војног корпуса

Врховни штаб - служба за информације

Бр. протокола 2273/1 - поверљиво

Предмет: Извештај број 109

Команди друге армије и на увид

Његовој екселенцији гувернеру Далмације

Задар

Војна пошта 10

Грачац

Усташа Дошен Јован, веома познат у овом крају по својим суровостима, које је показао у прогону православних (недавно се јавно хвалио, у присуству наших војника, да је заклао и убио својом руком 47 Срба међу којима жене и децу), постављен је од владе у Загребу за комесара полиције у Вараждину (граница хрватско-мађарска).

Дошен је јутрос отпутовао да би преузео нову дужност

Генерал Командант војног корпуса

Р. Далмацо

 ***

П. М. 39, 27. август 1941. XIX Документ 00128

Команда шестог војног корпуса

Врховни штаб - служба за информације

Бр. протокола 2392/1 - поверљиво

Предмет:Извештај бр. 116

Команди друге армије и на увид

Његовој екселенцији гувернеру Далмације

Задар

Војна пошта 10

Грачац

а) Сазнаје се да је увече 23. овог месеца у Паланци Грачац (око 8 километара од Грачаца) убијено четири или пет особа, чланова породице извесног Дошен Мила, православца. Злочин су извршили неки цивили, вероватно усташе.

Генерал Командант војног корпуса

Р. Далмацо

 ***

П. М. 39, 31. август 1941. XIX Документ 00129

Команда шестог војног корпуса

Врховни штаб - служба за информације

Бр. протокола 2470/1 - поверљиво

Предмет: Извештај бр. 120

Команди друге армије и на увид

Његовој екселенцији гувернеру Далмације

Задар

Војна пошта 10

Војна пошта 10

б) Људи који су дошли из Сплита извештавају да су у централној Босни, нарочито у околини Клинца (око 60 километара северно од Ливна) Хрвати наставих злодела над православнима и да је на стотине њих масакрирано.

б) Последњих дана истребљења православног становништва од стране усташа достигло је врхунац. Жртава, само у области Ливна, има преко 600, а међу њима је много жена, деце и то чак и беба.

Жене и деца којима се прети, свакодневно долазе у Команду нашег Штаба и траже заштиту.

Дана 25. овог месеца шесторо Срба је тешко рањено у сукобу у Клинцу пренети су у болницу у Ливну. Усташе када су то дознале ноћу су отишле у болницу и заклале шесторицу рањеника.

Генерал Командант војног корпуса

Р. Далмацо

***

Предмет: Документ 0096

Криминална дела Италијана према Југословенима
Министарство рата С. М. Р. Е. Канцеларија I

П.М3800

На основу писма 64732/3/1 које сам добио 27. маја ове године и на усмени захтев вицешефа канцеларије I, реферишем да сам служио у Хрватској у периоду од априла 1941. до јуна 1943., прво као мајор придодат канцеларији за операције Команде 29. армије (април 1941. - мај 1942.) а затим као потпуковник, шеф С.М. пешадијске дивизије ,,РЕ" (јун 1942. - јун 1943.)

Нисам могао да сачувам документа о активностима које су изведене, јер због поверљивости документа забранили су ми да задржим оригинале или да правим копију докумената који су прошли кроз моје руке. Тако могу само на основу мог личног сећања, а све ми је веома добро остало у памцењу, и на основу понеке забелешке, да допринесем раду канцеларије број 1. Ова сећања нису пресудна када се ради о неким датумима или неким именима, али њих могу да поткрепе официри или функционери који су се борили пре 8. децембра против југословенских снага, а ја реферишем о овоме следеће.

- Дела која су усташе починиле против Срба, Јевреја и цивилног становништва

Извори: Званични извештаји које су саставили у Команди ЦА (Војног корпуса) 5. и 6. и Канцеларије број 1 Војног корпуса, који је у вези са овим догађајима сакупио и много фотографија.

а) Команда I полицијске дивизије (генерал Ломаљо - начелник ЦМ) више пута је сигнализирао Команди војске које су биле у пролазу о ситуацији марта 1941. у Карловцу, и то о возовима на станици. Сточни вагони, потпуно затворени, били су пуни Срба и Јевреја, које су упућивали у конц. логоре у околини Загреба и ван демаркационе линије. На станици у Карловцу често су се из вагона вадили лешеви депортираних који су убијени у току путовања.

б) У том истом Карловцу усташе су хапсиле и депортовале Србе и Јевреје, одузимале им сву имовину која се после предавала или хрватским властима их су је приватно присвајале поједине усташе. Исти начелник СМ војног корпуса генерал Деблазио, који је живео у једној јеврејској кући, као што је то било са највећим делом наших официра, позван је да се исели из куце, да би се она предала Префектури.

ц) Исто у Карловцу, на једном тргу на периферији одвијали су се јавни процеси против комуниста их псеудокомуниста (Срби и Јевреји), међу којима је било много студената оба пола. Осуђени на смрт стрељани су у близини гробља, али пре тога су били приморавани да ископају заједничку раку.

д) У Огулину, у лето 1941. пронађени су у шталама коњичке регименте (Краљевски Пијемонт) лешеви српске деце, заклане од стране усташа и остављени овде или су их бацали кроз прозор.

е) На острву Пагу, на једном од малобројних острва која су остала у Хрватској, постојао је концентрациони логор за Србе и Јевреје. Пошто смо се ми овде налазили, па због страха од наше интервенције на острво, усташе су распустиле овај логор, али су масакрирали интернирце, и зазиђивали их у унутрашњости пећина, пошто би их пре тога поубијали митраљезима.

ф) У зони Плашко усташе су заклале готово све православне свештенике.

г) У Госпићу су многи Срби и Јевреји били ухапшени и убијени револвером или ножевима усташа. Лешеве би сакривали или их бацали у реку Лику.

х) У лето 1941. усташе су напале српско село Међаш, масакрирали мушкарце и жене и децу (све Србе) и запалиле многе куће. Село је обновљено, а обновили су га наши војници (друга пешадијска) и преживели сељаци који су се вратили из својих склоништа на планини Велебит.

и) Јула 1942. ђок су капелан дон Лино Лазари и официр Друге пешадијске пролазили аутомобилом приметили су једна амбулантна кола пуна партизанских затвореника. Било их је око 10 и требало је да се замене са нашим затвореницима (види део 2, број 5). Пратило их је неколико усташа. Чим је просао аутомобил, амбулантна кола, су се зауставила из њих су избачени затвореници и сви стрељани. Ту је изгубила живот и сестра адвоката Блажевића, познатог партизанског вође, рођеног у Госпићу. Било је и рањених, међу којима је и мајка овог адвоката. Двојица усташа, криви за овај покољ, одмах су ухапшени и предати чети ВЦА, хрватским властима: Пошто су припадали војним снагама, није била наша компетенција да им судимо. Послати су у Загреб а у нашу дивизију није никада досао извештај о њиховој казни. Размена се тога пута није извршила па су партизани, бесни због овога што се догодило, зауставили даљу замену заробљеника.

Падова, 31. јули 1945.

Потпуковник Гало Ђузепе

Војна команда Удина

Канцеларија генерала Адеста

***

Рим 10. мај 1945.

Документ 0097

Врховном штабу

Канцеларија за информације

Предмет:

Активности дивизије „Сасари" у Југославији

(Одговара извештају 64336/3/1, протокола од 20.2.1945.)
Имао сам прилике да видим извештаје о операцијама дивизије ,,Сасари" у Југославији од почетка рата до 10. октобра 1942. које је саставио пуковник Газини који је тада био начелник ЦМ дивизије.

У Извештају се могу видети прилике у којима, се у том окружењу налазила дивизија, а истовремено се може видети и шта је све она чинииа. Мој извештај за период од почетка рата од 22. маја 1942., дана када сам напустио команду „Сасари", био би непотребан јер би се дуплирао са оним што већ постоји.
Могу једино да потражим неке документе који се односе на период када сам био у команди како бих комплетирао извештај и како би се можда видело све оно што се догађало. Тада би се схватило да је наса дивизија била пацифистички расположена и да је била наклоњена становништву, а да су варварска дела чиниле усташке организације, и то највше над грчкоправославним становништвом. Исто тако, треба да се зна да смо ми слали извештаје о политичкој ситуацији и врховним шефовима псеудо „Независне државе Хрватске". Шаљем на увид горњем штабу 14 докумената као и прилог спискова, уз молбу да направите копију ових докумената и да ми их вратите.

Генерал дивизије

Командант I дивизије

Монтицели

***

Поверљиво Документ 0028

Додатак број 184 историјском дневнику петог војног корпуса

Октобар - новембар 1941.

Команди петог војног корпуса

Канцеларија „1"

П.М. 41-24/10/1941. XIX

Извештај број 31/АЦ

(папирЈ = 100.000)

Политички извештај

11) - Област Госпића

Градски део Госпића, и највећи део центара у овој области, увек је био против. У Подлапцу (ОИ-ФН) и у Диво Селу (КИ=ФЕ) комунистички агитатори су веома активни и тешко је одредити докле иде права комунистичка идеја, а где почиње жеља да се обнови „статус qоу анте" (герилци). Два покрета се паралелно развијају и идентификују се са жељом за тријумфом Русије и одстрањивањем трупа земаља сила осовине.

Сазнаје се, како даље следи (од информатора):

У Госпићу су у августу месецу усташе ухапсиле, заједно са сином од 16 година, извесног Дукића, богатог православца из Госпића. Неколико дана касније усташе су дошле код његове жене, тражећи од ње да се одлучи између оца и сина; ко јој је дражи. Пошто је жена одговорила да више воли сина, усташе су питале да ли је спремна да њима преда сва своја добра, да би му спасила живот. Жена је оставила писану изјаву да уступа сва добра усташама који су онда од ње тражили да им преда и 14-годишњу ћерку. Када се жена побунила, показали су јој извађене очи сина, тражећи од ње да их препозна.

За копију потврђује мајор Пуковник начелник С.М.

(Доменико Ла Фасо) (Ф/то Клементе Премијери)

***

Број 4023/АЦ Документ 0029

Додатак број 423 историјском дневнику петог војног корпуса

Октобар - новембар 1941.

Команди петог војног корпуса

Канцеларија за цивилне послове

П.М. 41,15. новембар 1941.

Предмет: Покољ који су починили хрватски жандари

Команди другог војног корпуса  канцеларија за цивилне послове-П.М. 10

У зору 27. октобра у зони Крш. (XВ-ФВ) у општини Косињ (ХТ--ФВ), два жандарма су приликом извиђања упала у кућу у којој су живели Срби и убили три мушкарца. Према верзији Хрвата у кући се одржавала седница комунистичких елемената и доласком чете жандара жене из села су узеле мотике и виле и претиле жандарима, тако да су они били приморани да пуцају.
Из чињенице да су мушкарци били у гаћама, и погођени у леђа и, да никако оружје није пронађено поред њих, нити у њиховим кућама, дозвољено нам је да сматрамо да су жандари желели да убију из мржње тројицу православаца, а да им притом од становника нико није претио.

Из тих разлога, они који су извршили покољ, заустављени су од стране команде сектора Госпића и потпуно су разоружани и предати хрватском Војном суду (према извештају ове команде број 8150 од 30. августа ове године).

Пошто хрватски жандари контролишу сами зону ,,два" због обезбедења реда овај догађај открива потребу да војска бар отклони оне елементе који делују са страшћу и који су без смисла за меру у вршењу свог посла.

Копију потврђује мајор Генерал дивизије

(Доменико Ло Фасо) командант војног корпуса

(Потписан Бенедето Фиорензоли)

***

Поверљиво Документ 0027

Додатак број 153 за историјски дневник петог војног корпуса

Октобар - Новембар 1941.

Команди петог војног корпуса

Канцеларија 1

П.М. 41 - 18/10/1941- XIX

Извештај број 29/АЦ Политички извештај

(односи се на папир Ј -100.000)

б) Топуско - Вргин Мост

Могло је да се сазна да је само у неколико дана било великих суровости и отимачина које су починиле усташе након повлачења италијанских трупа из ове зоне.

Стотине људи, и једног и другог пола и, деце, на варварски начин су убијени. Читава села, као Парна, су опљачкана и делом спаљена, у пламен су бацани рањени, деца и жене, а њихови скелети се још могу видети.

Православна црква у Топуском је оскрнављена на најварварскије начине, опљачкана, демолирана, а под рушевинама су лешеви на десетине људи убијених на том месту. Са великим цинизмом и надметањем усташе причају о томе. У Топуском један усташа, док се напијао у крчми, показао је међу својим прстима око детета, хвалећи се да га је извадио пре доласка у крчму. Силоване су жене и из угледних породица.
Опљачкани плен је делом нестао, а делом продат на јавним тржницама, а усташе су узеле сав новац од продаје. Остали део новца је отет од сељака уз претњу смрћу. Велики део стоке је одведен, одузет од српских сељака и дистрибуиран само једним делом Хрватима, и тако даље, и тако даље.

После овог, горе наведеног, извесно је да ће док год усташе буду остале у Топуском и Вргин Мосту неце бити мира.

Преостали из покланих и опљачканих породица живе у великом страху да ће и они доживети, пре или касније, исте сурове репресалије.

Копију потврђује мајор Пуковник начелник СМ

(Доменико Ло Фасо) (Ф/то Клементе Премијери)

Извор: Вуксан М. Церовић, Велика завера I-II, Елит, Београд, 1994.