Недавно је Европол (полицијска служба Евросавеза) званично саопштио да за време одржавања најскупљих у целој историји Олимпијских игара у Лондону „Ал Каида“ припрема терористичке радње. Побуде „Ал Каиде“ британске тајне службе једноставно објашњавају: терористи хоће да поврате тежину коју су изгубили после ликвидације Осаме бин Ладена. Још 2010. године те исте британске тајне службе тврдиле су како „Ал Каида“ спрема атомски напад на британску престоницу – покушаће подметнути у самом центру Лондона „прљаву бомбу“ и распршити радиоактивне изотопе на великој територији.

У извештају владе Уједињеног Краљевства, доспелог у руке новинара листа „Дејли телеграф“, нарочито је истицан знатан пораст кријумчарења радиоактивних материја. Британски министар Алан Вест, надлежан за питања борбе с тероризмом, тада је изјавио да је у свету последњих година било забележено више од 1500 случајева повезаних с нестанком атомских вештастава, при чему су у 65% случајева украдени радиоактивни елементи нестали без трага. По мишљењу британских стручњака, највероватније место израде „прљавих бомби“ је Авганистан. Поставља се питање: чиме се све ове године у Авганистану бавио вишетисућни контингент натовских трупа дозвољавајући терористима да у тој земљи устроје производњу „прљавих бомби“?

Парадоксалност ситуације састоји се у томе да се већ више година баш Лондон јавља као прибежиште за најразноврсније терористе. Тако се у последњих 10 година Лондон претворио у главни пропагандни центар покрета ХАМАС, чему је прилично допринела мрежна структура „Браћа муслимани“, у коју улази и ХАМАС. Резултат је да се ХАМАС успешно укоренио у британској политици, универзитетима и јавним гласилима. Према информацији британске новинарке недељника „Спектатор“ Мелани Филипс, ХАМАС у Лондону издаје новине „Филастин Ал Муслима“ и дечји лист „Ал Фатех“. Истовремено, кровна организација „Браће муслимана“ савршено мирно се у Лондону оглашава преко сопственог ТВ канала „Ал Фатех“. Још чудноватијом изгледа чињеница да је званични „побратим“ универзитета у сектору Газе не само колеџ Краљице Марије у Лондону, него и једна од најпрестижнијих финансијских школских установа читавог западног света – Лондонска школа привреде.

Британске тајне службе претпостављају да помоћ терористима може указати велика муслиманска заједница што живи у Великој Британији, у којој се брзо шире радикална расположења. Томе се не вреди чудити. Као што у ХIХ веку Магловити Албион беше прибежиште за револуционаре и политичке емигранте из целе Европе, што из Лондона подриваху државне темеље својих домовина, тако је и данашња Велика Британија пружање политичког уточишта свим екстремистима и мрачним шпекулантима планете уздигла на раван државне политике.

Један од таквих радикала, што добише уточиште у Великој Британији још 1993. године, постао је Абу Катада, кога често називају „десном руком Бин Ладена“. Абу Катада, један од најпознатијих идеолога радикалног ислама у Европи, заједно с мароканским идеологом исламизма Мухамедом Гербузијем, који такође живи у Лондону, и Бин Ладену блиским јорданским исламистом Абу Мусабом ал-Заркавијем, створио је почетком 90-их година ХХ века организацију „Борбена исламска мароканска група“. Управо та структура постала је замало па главни организатор слања многобројних мароканских муџахедина у Ирак, ради борбе с контингентом америчких трупа.

Абу Катада је први пут затворен 2002. године, када се испоставило да је уочи 11. септембра 2001. године позивао муслимане Велике Британије на џихад. Већ после три године британске власти су га ослободиле, али је ускоро поново ухапшен када је разоткривена веза Абу Катаде с организаторима подрива у Лондону 2004. године[1]. Фебруара 2012. године тај најближи помоћник бин Ладена у Европи поново је ослобођен из затвора с одређивањем нове заштитне мере кућног притвора. За разлику од власти Јордана, где су Абу Катаду осудили на доживотну робију због тероризма, власти Велике Британије његове радње подршке џихаду вероватно сматрају невиним. Штавише, британска влада одбија да Абу Катаду изручи Јордану, позивајући се на решење Европског суда за људска права, донето јануара ове године[2].

Узнемиреност у погледу Олимпијаде 2012. потпирује запањујући извештај Рокфелерове Задужбине, објављен маја 2010. године, који предсказује терористичке нападе на Олимпијским играма у Лондону. У документу под називом „Сценарији за будућност технологије и међународни развој“, на 34. страници је буквално речено: „Период од 2010. до 2020. године није бадава назван »кобним десетлећем«: 2012. године ће се десити експлозија на Олимпијским играма од које ће погинути 13000 људи, затим ће уследити земљотрес у Индонезији, који ће убити 40 хиљада људи, цунами који ће скоро уништити Никарагву и глад на западу Кине, изазвана за последње тисућлеће незапамћеном сушом, повезаном с климатским променама...“ У извештају се говори да је, с обзиром на такву прогнозу, приписану Дејвиду Рокфелеру, „нужна добро управљана свеобухватна криза, па ће народи прихватити Нови светски поредак“.

Још један детаљ: компанија Steve Jackson Games је 1995. издала карташку игру која се назива „Илуминати – Нови светски поредак“. Циљ игре је достизање господарства над светом и стварање Новог светског поретка. Игра је добила неколико награда као најбоља карташка игра своје врсте (на пример, награду „Origins Avard for Best Card Game“). Та игра није привлачила велику пажњу јавности дотле док није постало јасно да се цртежи на играћим картама почињу остваривати у животу, тј. указују као догођена предсказања. Међу већ „одиграним“ картама је напад на Међународни трговински центар у Њујорку 11. септембра 2001. године, подрив у Пентагону истог тог дана, крупне епидемије у последње две године (свињски грип и е-коли), а такође изливање нафте у Мексичком заливу и трагедија на НЕ Фукушима. На последњој, засад још неодиграној карти, насликано је обрушавајуће здање које веома подсећа на лондонски Биг Бен, и људи у оделима боје олимпијских прстенова у бегу од страшног пожара.

И како се ту не сетити да је недавно градоначелник Лондона Борис Џонсон, дотичући се предстојећих Олимпијских игара, изговорио реченицу која буди опрез: „То је најузбудљивији догађај који ће се десити у Источном Лондону после Великог пожара 1666. године“! Јер, исувише је чудно поређење, као и датум (три шестице). Не бисмо хтели да затварање Олимпијаде, које треба да буде 12. 08. 2012. (стручњаци за нумерологију приметили би да 12 и 8 даје у збиру 20, а дванаести дан се поклапа са дванаестом годином) прође у знаку ужасних догађаја.

Далеко шокантнијим се може показати документарни видео-филм, снимљен августа 2008. године од РТВ компаније ВВС, о предстојећем атомском нападу на Лондонски олимпијски стадион. У филму под називом „Код 9: Програмирање прогнозе“ говори се о томе како ће изгледати терористички напад на Олимпијади. Видео почиње оваквим речима: „Догађај, који треба да се збуде лета 2012. године, заувек ће изменити Велику Британију“. Даље се каже: „...по војним мерилима прасак је био релативно невелик, али је довео до многобројних жртава. Више од 100 тисућа људи је изгорело, а многима другима је изречена смртна пресуда услед нуклеарног озрачивања... после напада никада у нашој земљи ништа више неће бити као раније“.

Може се поменути још и „Пројекат за нови амерички век“, објављен почетком 2000. године као „препорука“ кључним члановима администрације Буша-млађег. Разрађивачи тог пројекта, познати неоконзервативци, позивали су тада на „Нови Перл Харбур“ за изградњу ауторитарне, а у перспективи и тоталитарне државе. Прође десет година, и у САД је прихваћен „Патриотски акт“, Пројекат националне безбедности, NDAA и много других важних закона који ограничавају слободу личности. На крају крајева сва та предвиђања су се на чудан начин остварила.

У условима светске економске кризе, разбуктавање великог рата део англосаксонског естаблишмента посматра као најбољи излаз из кризе – излаз у глобалну диктатуру. О могућности спасавања американске и европске економије на рачун разбуктавања Трећег светског рата опрезно је, још пролећа 2011. године проговорио утицајни коментатор листа „Њујорк тајмс“ и добитник Нобелове награде за економију Пол Кругман. Према информацији новина The European Union Times, Кругманову идеју је августа 2011. године активно подржао економски аналитичар CNBS-а Марк Фабер, аутор познатог извештаја Gloom Boom Doom Report, у коме је упозоравано на могућност будућег великог рата.

Овде није сувишно навести речи бившег банкара с Вол стрита и истраживача историје Конгреса САД Нормана Дода, који у свом интервјуу из 1982. године тврди како су моћна приватна лица што иза кулиса надзиру финансије, политику и владу САД, фактички испланирала учешће Сједињених Америчких Држава у Првом светском рату. У интервјуу Едварду Грифину Дод је изјавио: „...текла је година 1908, када је свој рад почела Карнегијева Задужбина. Те године на сусрету управника беше покренуто специфично питање, које су потом врло заинтересовано разматрали све до краја године. То питање беше следеће: постоје ли учинковитија средства од рата за наметање своје воље целом човечанству? И они дођоше до закључка да су човечанству непозната друга, учинковитија средства од рата. Зато су 1909. године себи задали друго питање, и то – како увући Сједињене Државе у рат?

Сама од себе се намећу поређења са збивањима 11. септембра 2001. године. Тада је, после терористичких напада, председник САД Џорџ Буш Млађи обзнанио: „Ко није са нама, тај је против нас!“ – и упао у Авганистан и Ирак. Економија САД је у септембру 2001. године била на ивици краха, но на крају се поправила – пажња светске јавности се с економских проблема САД пребацила на Блиски исток. 2012. године ситуација се може поновити – терористички акти, ушавши у међународну политичку праксу, изискаће увођење ратног стања у западним државама. То ће омогућити неспровођење председничких избора у САД и сузбијање сваког социјалног протеста. Не може се сумњати да ће се у том случају обавезно пронаћи „ирански траг“, и цела западна јавност ће од својих влада захтевати одлучно деловање за кажњавање виновника, којим ће се обавезно показати Иран. Агресија против Ирана учврстиће позиције САД у Средњој Азији и на Кавказу, и Англосаксонци ће још једанпут, одгодивши економски крах, добити важан бод у „Великој игри“ с Русијом и Кином, чијим границама ће се још више примаћи. У томе ће им, као и 2001. године, јакако, помоћи неухватљива и тајанствена „Ал Каида“ која, попут ђавола из табакере, искаче сваки пут кад је то потребно „глобалној елити“.

Напомене:

[1] Напади у Лондону догодили су се јула 2005. године – прим. прев.

[2] Суд у Стразбуру одбио је почетком маја захтев Абу Катадиних адвоката, и Велика Британија је одлучила да га Јордану ипак изручи, и то пре одржавања Олимпијских игара у Лондону (http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20120509/500/500.html?id=24575677), док је Ал Каида у том случају Британији запретила одмаздом (http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/13709/Al+kaida+zapretila+Londonu+napadima.html) – прим. прев.

Превео Драган Бунарџић Буковички

Извор: Фонд стратешке културе

http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=32133:ususret-olimpijski-igrama-london-u-opasnosti&catid=41:svet&Itemid=68