Проф. др Вељко Ђурић Мишина

Казивање професора Ксенофона Шаховића студентима није доказ да је патријарх Варнава убијен тровањем

У српској публицистици постоје тврдње да је патријарх Варнава Росић (1930-1937) отрован по налогу Југословенске краљевске владе односно њеног председника Милана Стојадиновића.

Српски историчари, на пример Ђоко Слијепчевић, нису превише пажње посветили судбини патријарха Варнаве. Први значајнији рад представља моја књига Варнава, патријарх српски, објављена у два издања (Београд 2009, Подгорица-Пљевља 2012).

Ни Српска патријаршија никада није објавила званично саопштеље о смрти свога првосвештеника.

У својој књизи објавио сам бројне доказе да је патријарх годинама боловао и да је лечен, па сам присталица тврдње да је његова смрт наступила у Конкордатској кризи као последица вишегодишње болести. Болест је погоршана бројним стресовима (погибија краља Александра, неслога међу архијерејима у питању конкордата итд).

Ако је за господина Живановића меродаван исказ професора Ксенофона Шаховића, за мене су меродавнији мемоари патријарха Гаврила!  

Реакцију господина Живановића могу да схватам као намеру да себи прибави још мало публицитета. Уосталом, он је показао да није довољно обавештен. Наиме, превидео је чињеницу да тело патријарха Варнаве није обдуковано већ је, по тврђењима лекара који су то урадили, само у тело унета извесна количина формалина. Да моје тврдња о публицитету добија на снази показује и чињеница да уважени господин Живановић није ни чуо а камо ли прочитао моју књигу, у којој би прочитао, између осталог, сасвим друге чињенице које доказују да је патријарх Варнава боловао од стомачних болести.

Имајући у виду место боравка господина Живановића, замолио бих га да, ако има времена, потражи доступне извештаје британске дипломатије у Београду писане 1936-1937. године о Српској православној цркви па да их објави на овом сајту!

   Др Вељко Ђурић Мишина