Истраживач из области историје, теологије, филозофије језика, социјалне психологије и политикологије објашњава суштину технологије актуелних узурпатора власти над дефиницијама

Рођени Београђанин, након студија стоматологије у родном граду прије 30 година одлази у Њемачку, на студије теологије и историје у Франкфурту на Мајни. Од самог почетка најновије српске несреће, која је почела у посљедњој деценији 20. вијека. активни је учесник свих напора патриотске дијаспоре да се ван Југославије одбрани, то јест ппере српско име.

Између осталог, члан је Савјета утемељивача и дугогодишњи потпредсједник Свјетског Сабора Срба (Хајделберг), члан Фонда истине о Србима (Београд), управник Српског културног и документационог центра за Њемачку (Ашафенбург), а његова студија о усташком геноциду (настала као докторска дисертација на Г-ете Универзитету, Франкфурт на Мајни, објављенаје 1994. на њемачком језику и цитира се у међувремену у више њемачких научних публикација и расправа о феномену геноцида. Књига стоји на располагању у универзитетским библиотекама широм свијета. Међутим, спречавање финалне одбране овог докторског рада од стране Катедре за католичку теологију на Гете Универзитету, Франкфурт на Мајни, својевремено је изазвало академски скандал у Њемачкој. Резултат даљег Умељићевог истраживања у тој области је научна студија „Теорија дефиниционизма и феномен геноцида. Етика и власт над дефиницијама“, гдје на примјеру геноцида над Јеврејима, Србима и Ромима, а тежиште је Србоцид (1941-1945. у 'НДХ'), покушава да допринесе расвјетљавању овог стравичног феномена.

Највећи свјетски корифеј језичке филпзофије Ноам Чомски је прокоментарисао ову нову социјалну теорију, да он сам '...никада није дошао на тако занимљи ве идеје...' и да ће покушати, упркос поодмаклом животном добу и не баш добром здрављу, да 'нађе времена и ради на тај начин...' Проф. др Јелена Гускова, директор Центра за новију балканску историју Руске академије наука, оцијенила је оригиналност и вриједност као врло важан допринос науци - теорији (филозофија) и пракси (историја) феномена геноцида, што до сада нико још није радио. Студија о Теорији дефиниционизма била је номинована за 'Алтернативну Нобело вунаграду' 2011.

Шта вас је заправо одвело у Њемачку? Политичка тјескоба у земљи, научна интересовања, жеља за зарадом?

- Одлазак у Њемачку није био императивно диктиран жељом за зарадом, јер сам као први студент генерације одмах добио понуду да останем на факултету и моментално започнем академску каријеру. Много већу тежину је имала свеобухватна доминанта комунистичког система (не)вриједности под аутократским вођством хрватског бољшевика Јосипа Броза и његових (такође и српских) послушника. Његова диктатура, без обзира на данас растуће бесмислице југоносталгичара о 'добрим старим временима' била је само још једна фаза анихилизације српског народа. Подсјетићу само на онај гријех у односу на проучавање Србоцида у 'НДХ' 1941-1945. кадаје он забрањивао ископавања у Јасеновцу, наређивао да се забетонирају масовне српске гробнице у подземним јамама Херцеговине и друго...

Захваљујући вама уведен је термин Србоцид у научно истраживање феномена геноцида. Гдје све, колико је било отпора?

- Појам 'Србоцид' сам увео у научно истраживање геноцида 2006, као један terminus technicusт за означавање геноцида над Србима, који су починили Хрвати и босански муслимани у 'НДХ' 1941-1945. Тај термин сам, додуше спорадично, употребљавао већ крајем деведесетих. Он је, међутим, био дефинитивно утврђен у једном разговору, који сам водио са познатим њемачким спциологом и истраживачем геноцида Ричардом Албрехтом 2006. Он је с правом указао на назив Холокауст или Соа, као фактор брзог идентификпвања нацистичког геноцида над Јеврејима и пошли смо од тога, да би једно специфично именовање овог геноцида по природи ствари требало да аналогно слиједи Лемкинов назив 'геноцид'. Албрехт, чије тежиште истраживања лежи на турском геноциду над Јерменима, указао је и на свој труд да научно етаблира аналогни назив 'Јерменоцид'. Закључно сам увео овај термин 'Србоцид' у истраживање геноцида својим есејом 'Ethih und Definitionsmacht' 2006. године. Албрехт је то учинио нешто касније.

Ваше дугогодишње истраживање феномена геноцида резултовало је скорашњим представљањем 'Теорије дефиниционизма' научној и општој јавности. Какве су реакције на њене поставке?

- Ради се о једној језичко-филозофски условљеној теорији, која се служи њеном методологијом, као и методама социјалне психологије, историјских наука, пoлитикологије... Значи, једна мултидисциплинарна теорија, а основна теза постулира принцип 'Ауторитативна узурпација власти над дефиницијама и креирање стварности путем психагогије' као најопаснијег оружја властодржаца при манипулисању људима (психагогија или 'вођење душа').

Формулишите мало приступачније.

- Ако сам ја за вас ауторитет и кажем да је црно у суштини бијело, и ви то прихватите (из страха, убјеђења, примјене непосредне силе, опортунизма, користи или просто ради мог ауторитета), онда ја владам вама, ја сам за вас редефинисао и створио нову, иако виртуелну, стварност. И потом могу да радим с вама шта год желим, ја владам вама... Рецимо, тако је Ватикан - несумњиво највећи ауторитет у европском средњем вијеку - узурпирао власт над дефиницијама и суштински редефинисао неке социјалне групе, потом редефинисао основну људску и хришћанску етику, прогласио систематско мучење и спаљивање тих несрећница легалним и 'моралним' и - највећи број савременика је то без проблема акцептовао.

Тако је било могуће својевремено прогласити Јевреје 'штетним паразитима', Роме 'бићима ниже вриједности' или Србе 'стоком, живином, робовском сортом' и - десила су се три велика геноцида европског 20. вијека.

И - највећи број савременика је и то акцептовао.

А у наше вријеме, са ауторитативном и такозваном демократском легитимацијом изабраних западних властодржаца, могуће је и Србе у вријеме грађанских ратова у посљедњој Југославији прогласити 'јединим кривцима и агресорима, ет-ничким чистачима, масовним силоватељима, геноцидним убицама'. Црно-бијела слика, по сопственом укусу...

И -највећи број савременика је и то акцептовао, и акцептује. У томе је лежала и основна идеја за номинацију моје теорије, која је дефинитивно 'алтернативна', а то значи изван (против) мејнстрим-диктатуре времена у коме живимо. Јер она, поред осталог, подарује свој глас сиромашнима и потлаченима, запостављенима и заборављенима. Теорија дефиниционизма, значи, указује нормалном човјеку на пут којим може да прозре нехуману конструкцију ове, интересно и неморално виртуализоване стварности, и да подигне свој глас против ње.

Називате своју теорију и 'социјалном', у којим све областима социјалне науке видите могућност њене примјене?

- У врло разноликим, фактички у свим. У овој студији сам упутио апел свим профилима духовних и социјалних наука, да што строжије и свестраније ставе моје поставке и закључке на пробу, да покушају да их оповргну. Значи, теорија налази своју примјену и, на примјер, при анализи актуелне глобалне кризе у финансијском и економском сектору, при начину рада ММФ-а, гушењу и присвајању туђих националних привреда (Грчка) и слично.

А шта је била ужа тема ваше студије?

- Ставио сам ову теорију на пробу у три области: Прво, општа и црквена историја (на примјеру Ватикана), област феномена геноцида (на примјеру сва три велика геноцида у европском 20. вијеку, над Јеврејима, Ромима и Србима) и, као треће, наше вријеме (на примјеру грађанских ратова на Балкану у посљедњој деценији 20. вијека.

Да ли су резултати оправдали уложени труд?

-И више од тога. Теорија дефиниционизма је, на примјер, не само препознала, већ и образложила сљедеће чињенично стање у односу на феномен геноцида: Починиоци свих великих геноцида у европском 20. вијеку примарно припадају геополитичкој цјелини и, прије свега, културолошкој традицији западне и средње Европе (коју је, иначе, у том тренутку више од 1500 година есенцијално детерминисао Ватикан). Жртве свих великих генпцида у европском 20. вијеку (Јевреји, Роми, Срби) примарно не припадају геополитичкој цјелини и, прије свега, културолошкој традицији западне и средње Европе.

Да ли то може да буде случајност?

- Послије тога човјека не чуди више чак ни историјски освједочена изјава нацистичког геноцидног злочинца Хитлера: 'Не постоји битна разлика између национал-социјализма и католичке цркве (...) зар није црква прогласила Јевреје паразитима и затварала их у гета (...) ја чиним само оно исто што је црква чинила 1500 година, само сада још темељније...' (Адолф Хитлер у разговору са католичким бискупом Бернингом у Оснабруку, 1936. оп. ур.).

У истом смислу се мора схватити и јавна изјава Франца вон Папена, витеза римокатоличког Малтешког реда и тада замјеника шефа њемачке владе масовног злочинца Адолфа Хитлера: 'Трећи Рајх је прва држава у историји, која не само да признаје високе принципе папства, већ их и спроводи у дјело!' Интересантни су, закључно, и резултати анализе посљедњих грађанских ратова на тлу бивше Југославије и сатанизације Срба, која до данас траје и важи као 'стварност'. То, свакако, не значи да ја сад желим да конструишем супротну, бијело-црну слику, да су Срби били искључиво анђели, сви други пак црни ђаволи. Али, одбијам да прихватим диктат актуелних свјетских моћника, актуелних узурпатора власти над дефиницијама, који желе да почнем да себе сматрам далтонистпм и прихватим постојање само црног и бијелог.

Мислите ли да се Косово и Метохија могу спасити?

- Као прво, криза око српске Свете земље КиМ је одавно актуелна, већ од кад су православни Срби ту засновали свој Јерусалим са преко 1600 сакралних споменика свог вјерског, културолошкг и националног идентитета. КиМ нису изгубљени, ова област је привремено окупирана.

Времена су, сигурно, изузетно тешка и на бољитак ће се дуго чекати. Јер и ова (за сада посљедња) сецесија српских територија је мајсторски припремљена, обухватна је и врло систематски се спроводи. Али, и Османлије су биле стотинама година убијеђене да им српско КиМ за сва времена припада... Теорија дефиниционизма постулира, наиме, још једну непревидиву чињеницу, да су све досадашње свјетске империје раније или касније проглашавале 'крај историје'. Исту грешку прави и Нато империја. Запад је отимањем КиМ достигао (тренутни) врхунац ове актуелне фазе покушаја анихилизације српског народа, фазе која је почела у 90-тим 20. вијека распадом друге Југославије.

Све има, упозоравате, дугу генезу...

- Остварење овог плана је већ неколико пута покушано у прошлом стпљећу и постоји довољно врло експлицитних историјских извора на Западу, из тог времена, који недвосмислено захтијевају да се Србија или уништи или сведе на најмању могућу мјеру и стави под перманентну контролу. Непревидива је, на примјер, паралела између некадашњих изјава једног ватиканског кардинала-државног секретара Мари дел Вал, односно папе Пија X 1914. ('штета да Србија није већ правовремено кажњена и учињена што мањом, без опасности које носи један свјетски рат... али Аустро-Угарска сада мора да иде до краја...') или, рецимо, једног од најзначајнијих политичара Њемачке и оснивача партије ФДП (из које ће произићи и нама добро познати њемачки министри, по наш народ, злокобног времена Ханс Дитрих Геншер и Клаус Кинкел) из 1915.: 'Велика Њемачка мора да има само сателитске државе у свом окружењу, Србију треба избрисати са карте Европе...', с једне стране, и порука Бертелсмановог форума 1998. ('Србија као изолована енклава велике Европе...') односно Нато скупа у Братислави 2000. о коме извјештава њемачки политичар Вили Вимер ('Србију треба изопштити из области међународног права, искључити је из евроатлантских интеграција и изоловати...'), с друге стране. Коме ово није довољно, а тога има још много, и ко потом одмах почне са омиљеном бесмислицом 'српске параноје' и 'свјетске завјере', тај нека само стави пред себе геополитичку карту Балкана, коју је диктирао Хитлер и преко ње геополитичку карту Балкана коју већ трећу деценију диктира НАТО и објасни и себи и свима другима: одакле долази та све већа подударност у односу на српске државне границе? /.../

Голдстонов одговор на оптужницу против Изетбеговића

Послао сам 1995. Хашком трибуналу иницијалну оптужницу против Алије Изетбеговића поводом двоструког масакра цивила на Маркалама, на шта ми је тадашњи тужилац Ричард Голдстон писмено потврдио, да је пријава прослијеђена 'стручњацима, који се баве том врстом ратних злочина'. Слиједило је формирање 'Српско-њемачког комитета за одбрану достојанства међународног права', чији сам члан, и слање кривичне пријаве на преко осам стотина страница, која је остала у архиву Хага као својеврсни докуменат времена у коме живимо.

Кисинџерова честитка

Преосвећени владика рашко-призренски и косовско-мето-хијски, господин Артемије, свједок ми је да нам је послије мог приједлога о одржавању једне 'интернационалне конференције о правима Шиптара у Србији и Срба у Хрватској' у предвечерје НАТО-напада на остатак српских земаља, Хенри Кисинџер пришао и честитао на 'једином разумном и правом приједлогу за рјешавање кључног питања на Балкану'.

Извор: „Екстра-магазин“ (Република Српска), број од 16. јула 2012.