Осим пресељења бившег председника Бориса Тадића и новог Томислава Николића, протеклих дана је у први план избила и селидба патријарха Иринеја, који ће, пошто се усели у вилу у Ужичкој улици, постати први комшија америчког амбасадора у Београду.

Међутим, ту вилу многи сматрају уклетом јер су њени бивши станари окончали животе под мистериозним околностима.

Америчка резиденција на Дедињу налази се тик поред запуштене патријаршијске виле од 200 квадрата, чије је реновирање преузео председник Републике Српске Милорад Додик, а коју многи у Српској православној цркви сматрају уклетом пошто су њени досадашњи станари патријарси Гаврило и Викентије и хрватски комунистички руководилац Андрија Хебранг животе завршили под још увек неразјашњеним околностима.

Вила је купљена 1939. године за патријарха Гаврила, кога су Немци ухапсили у првим данима окупације 1941. године и одвели га у злогласни логор Дахау. Непосредно после завршетка Другог светског рата, у њу се уселио високи функционер нове комунистичке власти Андрија Хебранг, али ни он није био боље среће. Њега су 1948. ухапсили партијски другови. Уследило је суђење чији крај није ни дочекао, пошто је убијен у затвору, а власти су његову смрт приказали као самоубиство.

После Хебранга, у вилу се поново вратио патријарх Гаврило, који је преживео логорске патње, али је у њој кратко поживео и изненада умро у мају 1950. године. Наследио га је 1952. године патријарх Викентије, који је у њој поживео само шест година. Умро је 1958. године, само две седмице после сусрета са Јосипом Брозом, када је одбио да потпише памфлет којим би СПЦ признала отцепљену Македонску православну цркву.

Патријарх Герман, који је на светосавски трон ступио 1958. године, одбио је да се усели у ту кућу са образложењем да му је далеко да свакога дана путује градским превозом до Патријаршије. То су била времена када Црква није имала никакав, а камоли скупоцени возни парк какав данас имају и владике у мањим и сиромашнијим епархијама. Ни патријарх Павле, познат по скромности, није желео да живи на Дедињу, тако да је резиденција током деведесетих углавном служила да Црква збрине избеглице које су од ње тражиле помоћ.

В. Паповић

http://www.alo.rs/vesti/52141/Patrijarh_ce_ziveti_u_ukletoj_vili