У ЕУ се наставља борба око директиве Еврокомисије о прикупљању и чувању телефонских и интернет података од свих без изузетка становника ЕУ. Дата још 2006. директива предвиђа да буде унета у националне законе. Али то није досад учињено. Последње упориште држи Немачка. У том рату, сматрају експерти, свако прати своје циљеве.

У документу Еврокомисије се ради о прикупљању и чувању минимум 6 месеци телефонских позива и интернет података становника у циљу јачања борбе против тероризма. Истина, нема значаја постоји ли сумња да је човек потенцијални терориста или не. Управо тај моменат од самог почетка изазива спорове. Па ипак последњих година Брисел је на овај или онај начин успео да сломи одбрану већине својих чланова.

Већине. Али не и Немачке. Министри коалиционог кабинета никако не могу то да прихвате. Тим пре што је Уставни суд Немачке 2010. признао да директива Еврокомисије противречи Основном закону земље, који гарантује права и слободе својих грађана. Па се на крају предала сама Еврокомисија, изјавивши да је спремна да унесе промене у свој документ. Али пре тога је Еврокомисија стигла да поднесе оптужницу у Суд ЕУ против Немачке, па се сада не жури да мења директиву, јер ће случај против Берлина бити затворен.

Ових дана комесар ЕУ за питања права Вивијан Рединг је поново оштро критиковала Немачку. Овог пута је можемо разумети. Берлин тражи да захтеви према државним установама о коришћењу добијених података о становницима земље буду мекши, него према приватним компанијама. Ради се о томе да је бундестаг својом недавном одлуком дозволио локалним органима власти да предају, а фактички – да продају личне податке овим или оним фирмама,податке који би могли да се користе у комерцијалне сврхе. И то - да продају без знања самих грађана.

Мало вероватно да треба цитирати речи госпође Рединг тим поводом. Дипломате у Бриселу су назвале став немачких власти „двојаким“. Испада да, пишу медији, под благородним предлогом заштите права и слобода држављана неко у Берлину прати корисне циљеве. Спор око персоналних података већ називају „борбом за власт“ у Европи. Иначе, Врховни суд Ирске се обратио питањем Суду ЕУ иду ли једно уз друго директиве Еврокомисије и демократске норме. Савет за заштиту персоналних податка Аустрије следи пример Ирске. А директива је на снази у обе земље.

Како год, стручњаци се радо сете британског фантасте Џорџа Орвела и државе тоталне контроле становништва. Овлашћени немачког бундестага за питања заштите персоналних података Петер Шар је упитан није ли бесмислица иницијатива ЕУ:

Бесмислица или не, засад не могу рећи, - говори Шар. – у сваком случају овде се поново говори о користи. Али корист и добијени ефекат су различите ствари. И тај аспект је посебно важан у условима правне државе. А о њему се поново заборавља.

Углавном, што се тиче самог спора, све је по старом. Занимљиво, на чијој би страни данас био Орвел?

Извор: Голос России, © Коллаж: «Голос России»

http://www.vostok.rs