Помаже Бог браћо! Шаљем вам реаговање на саопштење УГ Законоправило, од 23.11. 2008. Захтевам од вас да га у целини објавите, ради реалног информисања верног народа о мојој беседи на Аранђеловдан у храму Свете Великомученице Марине у Атеници. јрм. Петар
+ + + Бог Вам помогао, оче Петре! Помало смо затечени и изненађени изричитошћу и оштрином Вашег кратког обраћања нама. Циљ постојања сајта „Борба за веру“ јасан је из самог његовог назива. Све што, по нашем скромном мишљењу, доприноси одбрани Светог Православља, ми објављујемо, при томе не гледајући ко је ко, већ се искључиво руководимо речима Господа нашега Исуса Христа: „Не судите по изгледу, него праведан суд судите“ (Јов. 7,24). Наша Света вера може се одбранити једино говорењем и ширењем истине. Пошто видимо да је циљ писања Вашег одговора на саопштење УГ „Законоправило“ од 23.11.2008. године, утврђивање истине о ономе што се догодило на Аранђеловдан у храму Свете Великомученице Марине у Атеници, Ваш одговор бисмо објавили чак и да сте користили термине уобичајене у пристојној коресподенцији, да сте, рецимо, уместо „захтевам“, написали: „умољавам“. Ми љубимо Истину, и свагда се старамо да све чинимо по речима Св. апостола Павла: „Обуците се у новога човека, сазданога по Богу у праведности и светости истине. Зато одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим, јер смо удови један другоме (Еф. 4,24-25). Ваш одговор објављујемо у нади да ће допринети утврђивању истине и повратити нарушени мир и љубав међу браћом. Уредништво сајта „Борба за веру“ + + + Одговор на саопштење УГ „Законоправило“ од 23. 11. 2008. Године Поводом још једног у низу памфлет саопштења за јавност УГ „Законоправило“ (у даљем тексту УГ ЗП), којим се наново покушава ширити зла крв и смутња у верном народу Жичке Епархије и широм Српске Цркве, а злонамерно и потпуно нетачно преноси порука моје беседе изречене на Аранђеловдан у храму Свете Великомученице Марине у Атеници, дужан сам да ради објективности и несмућивања верног народа изнесем следеће: Поред провидних, злобних и нетачних закључака изнетих у саопштењу УГ ЗП-а, да је Сабор СПЦ „одбранио“ Његову Светост Патријарха Павла од његове сопствене молбе да се повуче са Трона српских патријараха, поред гордих и нехришћанских подозрења и напада на свог надлежног Епископа Жичког Г. Хрисостома, непотписани писац памфлета УГ ЗП-а покушао је, мада очигледно невешто, да у потпуности изокрене садржај, смисао и поруку моје беседе изречене на Аранђеловдан у Атеници. Но, како сведочи Свето Писмо „злоба говори сама против себе“. Одмах на почетку, да приметим, скривена „браћа“ из УГ ЗП-а, која се нису осмелили ни да се својеручно потпишу испод свог најновијег памфлета, устврдише и неистину изрекоше, да сам идући по Епархији Жичкој „проповедао против традиционалног богослужења“. Поред тога скривена „браћа“ из УГ ЗП-а, оптужише ме да сам својом беседом „поново унео злу крв у град“ Чачак у коме је „тек завладао литургијски мир“. Веома је чудно, моја „браћа“, непотписани и незнани клеветници из УД ЗП-а, нису уопште објавили моју беседу нити су цитирали макар једну једину моју реченицу изнету у њој, али су се свом силином обрушили на исту. Они нису чак нашли за сходно, ако су уопште и били тог раног јутра у атеничком храму, ни да ми нешто кажу у очи после завршетка Свете Литургије у Атеници. Не. Моја „браћа“, као у најцрвенијим временима Јосипа Броза, „витешки“ су издали једно непотписано памфлет саопштење за јавност, тотално изокрећући поруку коју сам изнео браћи и сестрама окупљеним на аранђеловданској Литургији. Одмах на почетку, могу слободне и мирне савести рећи, да је сасвим промашена и злонамерна тврдња „браће“ из УГ ЗП-а, да сам служећи Свету Литургију у Атеници и беседећи на њој, дошао да уносим злу крв у град Чачак, и говорим против „традиционалног“ богослужења. Истине ради и правде ради, све моје речи изречене у беседи имале су у целини другачији садржај, смисао и циљ. У Атеници, у којој не служим први пут, на празник Аранђеловдана, држећи се строго праксе тога храма, служио сам на тзв. “традиционални начин“, отварајући и затварајући завесу и двери, и тихо читајући све оне молитве које се по тзв. „старом“ обичају читају тихо. Ова чињеница као да сведочи о томе да скривена „браћа“ из УГ ЗП-а тога раног јутра уопште и нису били у атеничкој цркви, јер ако су били, како су онда могли да ме оптуже да сам говорио против „традиционалног богослужења“. Ко још, осим неупућен и злонамеран човек, може поверовати да неки свештеномонах служи Свету Литургију по тзв. „традиционалној пракси“, па да у својој беседи исти тај свештеномонах напада исту ту праксу, по којој је служио исту ту Литургију?! Овакав парадокс вероватно није јасан ни самим збуњеним члановима ГУ ЗП-а и писцу њиховог памфлет саопштења. Да трагикомедија памфлета УГ ЗП-а буде још очигледнија, „браћа“ из УГ ЗП-а су ме очигледно напали тамо где је управо њих засврбело, а не тамо где и нису могли наћи ништа за своје „аргументе“. Тако су се сасвим очигледно још једном откриле праве намере ових чачанских памфлет „заштитника“ праве вере. Ради упознавања верног народа, а и вама на знање, незнана „браћо“ из УГ ЗП-а, у својој атеничкој беседи нисам говорио ни против тзв. „старог“ ни против тзв „новог“, ни против тзв. „традиционалног“ богослужења. То вам може потврдити сваки верник који је тога јутра био у атеничкој цркви, а било их је скоро пуна црква. То вам може потврдити и отац Голуб - старешина атеничког храма, као и отац Србољуб, мој дугогодишњи пријатељ, на чији сам позив и дошао да служим у Атеници. Ви „браћо“ из УГ ЗП-а, стиче се утисак, или сте седели на ушима док сам беседио, или сте имали крајње лош и нетачан извор информација. Као ваш земљак, јер сам рођен у Краљеву, а знајући за одређено нејединство и нељубав која је завладала у неким деловима Жичке Епархије, у својој сам беседи отворено и чиста срца позвао све присутне на хришћанско јединство и братску љубав, а не на деобе, којима сте очигледно сами испуњени. У својој беседи истакао сам и то да ме је понекад било срамота и стид пред људима у беломе свету (управо сам дошао из Русије где сам после три године завршио Московску Духовну Академију) када сам слушао да се моји земљаци у Жичкој Епархији због одређених разлика у богослужењу међусобно деле, шире омразу у народу па чак не посећују ни на Крсним славама. Такође, у свом обраћању верном народу у атеничком храму, јасно сам подвукао и вечну Божанску истину да нам је хришћанска љубав данас најнеопходнија и да ко љубави нема ничега нема, као и то да ће нас људи који нису у Цркви само по томе препознати као истинске слуге Божије ако „љубав између себе будемо имали“. Стога сам тако громогласно у својој беседи подсетио окупљене вернике да се, ако смо истински хришћани, требамо међусобно волети, живети у миру и јединству, међусобно посећивати и дружити, а не свађати и делити. Да ли је то ширење зле крви у Чачку, за шта ме бестидно оптужујете, и јесу ли то речи мржње или речи љубави, драга моја „браћо“ и земљаци из УГ ЗП-а? Или бисте „браћо“ из УГ ЗП-а, више волели и желели да и ја кренем у неку уску и секташки мотивисану причу, пуну мржње и расколничких намера? Свакако, да ни мени, нити било ком нормалном човеку и вернику у Чачку, или у Краљеву, или било где у СПЦ, не пада на памет да због жеља појединих мрзитеља Цркве Христове шири раздоре унутар верујућег народа. Можда сам вас управо због тога и разљутио, те сте осули паљбу по земљаку и „јеромонаху из Митрополије Црногорско-приморске“, и то без икаквих аргумената и потпуно искривљујући поруку коју сам изнео на Аранђеловдан у Атеници. Говорио сам драга „браћо“ из УГ ЗП-а и о томе, што вас је изгледа посебно извело из такта, да данашње спољашње различитости на богослужењима у нашој Цркви нису догматске природе, и нису питања спасења душе, као и да у свој нашој православној разноликости ипак влада суштинско јединство у вери и истини. Ако сте уопште и били тог раног јутра у атеничком храму, могли сте веома лепо и јасно чути из моје беседе да у православном свету постоје разне богослужбене традиције, и да у Русији не служе на потпуно исти начин као и у Србији или на Светој Гори, али да су све те Свете Литургије, иако не потпуно истоветне у свим детаљима, заиста Свете, спасоносне и међусобно суштински исте, и поред спољашњих разлика. Да ли је то нешто што уноси злу крв и раздоре и да ли те моје речи ремете „литургијски мир“ у граду Чачку? Ипак, знајући донекле ваш ранији нецрквени рад, са великом дозом сигурности могу претпоставити шта је вас, „браћу“ из УГ ЗП-а, засврбело у мојој беседи. Наглашавајући у својој беседи, врлине Светог Архистратига Михајла кога смо тог дана прослављали, посебно сам апострофирао да се сви требамо угледати на његово смирење, његову послушност, његову љубав и верност према Богу као и његову одлучност да брани правду и истину. Такође, позивајући се на речи дневног Јеванђеља, „ко вас слуша Мене слуша, а ко се вас одриче Мене се одриче“, коју је Христос упутио својим Апостолима, а преко њих и онима који имају апостолску власт и мисију - епископима Православне Цркве, истакао сам управо ту врлину послушности Богу, Цркви и свом епископу, врлину која данас недостаје многима. Можда вас је заболело и то што сам, да бих дао пример свима, па и вама, Епископа Жичког Г. Хрисосотома назвао не само епископом већ и оцем нашим. Такође, „браћо“ из УГ ЗП-а, вероватно вам је било тешко слушати и одлучну критику упућену свима онима који су недавно у Чачку издали још једно памфлет саопштење у коме су владику Атанасија Јефтића називали најпогрднијим именима, вређајући на тај начин једног изузетно истакнутог и веома угледног архијереја СПЦ, и кршећи све норме хришћанског и људског понашања и канонског устројства Цркве. Или вас је још више разбеснело моје сведочење, као очевидца из Московске Духовне Академије, велике части и угледа коју владика Атанасије има у Русији и у читавом православном свету. И заиста, тешко је када неко тако дубоко загази у мржњу, као што на жалост ви загазисте „браћо“ из УГ ЗП-а, па вам свака похвална реч јавно упућена некоме кога не поштујете, дође као угљевље посуто на сопствену главу. Да додам и то, да су на крају Свете Литургије сви верници, у скоро потпуно пуном атеничком храму Свете Великомученице Марине, пришли да узму нафору, целивајући Свети Крст и десницу служашчег јеромонаха, вашег земљака, али по Промислу Божијем, госта из Црне Горе. Нико од њих ни једном речју није негодовао већ су са миром пришли за последњи благослов. Можда је и то заболело неку вашу „браћу“ из УГ ЗП-а. И на крају, да прокоментаришем и вашу констатацију да је у граду Чачку, завладао „литургијски мир и јединство“. Тај литургијски мир и јединство, „браћо“ из УГ ЗП-а, већ је скоро потпуно завладао, пре свега Милошћу Божијом, огромном љубављу и дуготрпељивошћу Епископа Жичког Г. Хрисостома и њему верног свештенства и монаштва Епархије Жичке као и молитвама читаве Свете Цркве од Истока. Оваква ваша, провидна памфлет саопштења, пуна неистина и клевета, нису и никада суштински и не могу ширити Божији мир и духовно јединство, јер су испуњена духом лажи и злог подозревања, духом гордости и духом непослушности. Ваш доброжелатељ и молитвеник, Јеромонах Петар (Драгојловић), Настојатељ Манастира Св. Николе на Врањини |