ЗАРУБАЦ НИЈЕ УМРО ОД БАТИНА, ОН СЕ ПРЕДОЗИРАО

Адвокат Илија Радуловић за Пресс преноси Перановићеве речи да је Зарубац умро од дроге пола сата после разговора с њим иако је полиција навела да је избројано чак 100 удараца на телу штићеника

+++

Бранислав Перановић тврди да није тукао Небојшу Зарупца и даје овај умро зато што се предозирао хероином. Само му је лупио неколико шамара и то ће показати и резултати обдукције...

Ексклузивно за Пресс Перановићев адвокат Илија Радуловић преноси свештеникове речи и другу, досад неиспричану верзију трагичног догађаја у Центру за одвикавање наркомана у Јадранској Лешници. Пресс је још првог дана после трагедије обећао да ће пренети све што Перановић буде рекао и то обећање испуњавамо.

Дрога узела данак

- Перановић каже даје Небојша био његов миљеник, фаворит, имао је у њега бескрајно поверење. Није плаћао за лечење и за све време боравка само је у центар донео две овце. Био је тамо на обострано задовољство. Водио је воћарске послове, а то је била велика част ако се зна да су Перановићи по професији агрономи. Бранислав му је поклонио два коња и он је с тим коњима могао да побегне кад год хоће, јер су Баталаге, његово село, јако близу - преноси Радуловић причу Перановића.

Како каже, због доброг владања током боравка у центру Перановић је проценио да треба Зарупцу да одобри шест дана одсуства. Зарубац се са одсуства вратио са ујаком и свештенику поклонио резбарену, ручно прављену царску фотељу. То је био његов знак искрене љјубави, добре воље и захвалности. Али, Перановић тврди да није приметио да је већ тада био под дејством дроге и да је у центар унео одређену количину хероина. Осам дана у центру се дрогирао, кријући дрогу у шуми. Деветог дана дрога је, навео је Перановић, почела да узима данак. Он је препричао и цео разговор који је водио са Небојшом Зарупцем те вечери када је овај умро.

Зарубац: „Оче, немојте рачунати на мене, ја нећу да останем у овом центру, хоћу да идем."

Перановић: „Где да идеш? У смрт? Тамо те чекају нарко-дилери којима си дужан. Идеш у криминал, ко ће да ти да посао?"

Зарубац: „Идем, одлучио сам."

Перановић: „Сви те овде волимо. Ти си члан породице, моја те деца воле. Од 47 штићеника, ти си међу четворицом који могу да дођу у моју кућу кад год хоће. Овде ти је шанса да преживиш. Ти си мени дао завет као што син даје оцу да га неће изневерити. Рекао си да ћеш остати у центру док год он постоји. Ти си мој фаворит."

Зарубац: „Све што причате је узалуд. Идем."

Перановић је Радуловићу рекао да је то једина истина.

- Док је то трајало, а трајало је 45 минута, могуће је да је било и неколико лаких шамара. Није ту било никаквог премлаћивања. Зарубац је био наркоман, умро је зато што се предозирао и због тога суд ево већ десети дан неће да објави записник са обдукције. Он се оверио. Он није умро од батина. Којих батина? Растали смо се када је Зарубац био жив и целих пола сата након тога он је живео. И онда су ме сарадници позвали: „Оче, оче, Небојши је позлило, изгледа да неће бити добро." И пошто му заиста није било добро, позвао сам командира станице полиције који ми је пријатељ - причао је Перановић, а за Пресс преноси Радуловић.

Адвокат Радуловић тврди да ће ову верзију на суду и доказати. Он каже да се често занемарује чињеница да је центар који је водио Перановић ургентног типа, где се ради детоксикација наркомана које у другим камповиина нико неће да прими док се не очисте.

- Перановић свима смета јер он хоће да лечи вером у Бога, а не отровима. Узрок тражи и узрок лечи, проценат излечења је наравно ограничен и иде до 30 одсто. Сви остали болесницима продају отров. Наркомани су људи који живе смрћу и ви таквог човека суштински не можете да убијете, ви га можете евентуално, као што је то радио Перановић, спасти. Управо је то хтео да уради са покојним Небојшом. Један живот је угашен, то је чињеница, али ће сада, затварањем центра умрети сигурно још најмање 10 људи, исто као што је после одласка Перановића из Црне реке умрло њих осморо -наводи Радуловић.

Најпаметнији човек

Он за ухапшеног свештеника има само речи хвале:

- Лично мислим да је Перановић истински геније. Он је, без претеривања, најплеменитији и наипаметнији човек којег сам срео у животу. Код њега сам видео чисту љубав према Господу Богу. Има сјајан брак, петоро деце, додуше мало је необично и мени што та деца нису ишла у школу. Ја нисам дорастао таквом нечему. За тако нешто треба бити Сократ, Платон... Зато сам и рекао да је он један од најпаметнијих људи које сам срео.

Радуловић каже да Перановића посећује два пута седмично.

- Он нема због чега да се каје. И сада је исто рационалан, исто урачунљив. Бави се метафизиком. Чита Стари и Нови завет, Берђајева, Меретковског, Иванова, Розанова, Леонтијева... Пости и моли се. Изгубио је сигурно десет килограма и најомиљенији је међу шесторицом затвореника - прича Радуловић.

Драшковићев судија

Илија Радуловић је био наш први судија који се супротставио једноумљу комунизма и тако ушао у светске уџбенике права. Он је, када је на основу магнетофонске траке против Небојше Ивковића покренут поступак за увреду Тита, одбио траку да уважи као доказ тврдећи да то не би било етички и оптужени је избегао вишегодишњу казну, а Радуловић је годинама трпео последице. По његовом случају Вук Драшковић је написао свој први роман „Судија" 1982. године.

Бајден и Пахомије се преко Перановића свете Артемију

- Перановић је колатерална штета освете америчког потпредседника Џозефа Бајдена рашчињеном владици СПЦ Артемију, који је пре неколико година уваженог америчког госта одбио да прими у својој епархију и послао га код јереја Саве. Последице Артемијеве несмотрености Перановић, његов духовни ученик, сноси и дан-данас - тврди Илија
Радуловић.

Он каже да улогу у свему томе има и СПЦ.

- Имате екуменисте и зилоте, први подржавају папин долазак, други се томе противе. Међу њима се води рат. На територији Бачке епархије имате исти такав тип лечилишта као што је овај у Лешници, па је могуће да ту има и љубоморе, јер је Перановић био успешнији. Такође, Перановић је био главни сведок у случају Пахомије и сведочио је против њега.

Виолета Недељковић

Јована Ђермановић

Извор: „Пресс“, четвртак 16. август 2012, стр.4-5.