header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Косовски Албанци прелазе у католицизам
Косовски Албанци прелазе у католицизам Штампај Е-пошта
субота, 25 август 2012

 Црква је саграђена 2008. године, када се 65-годишњи Бег Битићи званично и отворено вратио католицизму и одрекао ислама

Чују се звуци оргуља на недељној миси у једној малој заједници католичких Албанаца на Косову и шире се изнад брегова који окружују њихово изоловано село где хришћани представљају једно острвце у муслиманском океану.

Слика разапетог Исуса насликаног на зидовима старе цркве гледа на пуне клупе верника, већином сељака чија лица је потамнело Сунце за време њиховог напорног рада на њивама.

„Данас певамо из свег гласа, више не морамо да се кријемо. Ужасни дани су прошли и обасјава нас радост“, пева једна монахиња на албанском језику.

Сцена која изгледа сасвим обично далеко је од тога.

Црква је саграђена 2008. године, када се 65-годишњи Бег Битићи званично и отворено вратио католицизму и одрекао ислама.

Битићи је био један од првих становника који се вратио својим коренима, древној вери овог села у централном Косову које се вековима тајно молило, док су се његови становници јавно изјашњавали као муслимани.

„Наследио сам веру свог оца као што ју је и он наследио од свог. Од како знам за себе, одувек смо кришом славили Божић и Васкрс, извршавајући верске церемоније код куће“, објашњава он.

Само неких 50.000 од 1,7 милиона грађана Косова су католици, док је више од 90 одсто становништва муслиманске вере.

ВЕРА ПРЕДАКА

 Четрдесетак становника овог села у коме живи стотинак породица вратило се „вери својих предака“ од 2008. године, привлачећи пажњу на феномен криптокатолика, који су на Косову познати под именом „Ларамани“, што на албанском значи сликовит, вишеслојан.

Они су се одрекли ислама, којег су им наметнули Турци после освајања Балкана у 14. веку, како би сада поново били католици.

За време турског царства многи хришћани су прешли у муслиманску веру како би избегли разне притиске, као на пример високе порезе који су били наметнути хришћанима и како би добили разне друштвене погодности. У то време многе цркве и манастири били су претворени у џамије.

На Косову је велики број исламизованих променио своје име и учествовао у муслиманским обредима, али су кришом остали верни католичкој вери, објашњава Шан Зефи, косовски епископ.

Битићи нам прича како је за време Божића његова породица „сама благосиљала хлеб, палећи свеће, чекајући да изгоре до краја“.

„Онда смо тај восак палили у нашој пећи“, додаје он.

Верници су били разапети између два идентитета: дању су ишли у џамије, а ноћу остајали верни својој цркви“, тврди отац Зефи.

„То је био начин преживљавања. Нису смели јавно да упражњавају своју веру, али су је упорно чували у својим домовима“, мисли Луш Ђерђи, главни уредник католичког месечног часописа „Дрита“ (Светлост).

Битићи објашњава да је један спрат његове куће био „посвећен хришћанским ритуалима и церемонијама“, док је један други служио за муслиманске обичаје, „када су нам долазиле комшије за време муслиманских празника.“

„Нисмо делили ову тајну са децом. Бојали смо се да је не одају непажњном, тако да је све било у уском кругу породице“, објашњава новинар Исмет Сопи.

Сопијево село Лапушник, у централном Косову, где живи већина оних који су прешли на католицизам, „пуно је хришћанских топонима и трагова цркава“, објашњава он.

ЛАРАМАНИ СЕ НЕ КРИЈУ

Јахја Дранцоли, професорка историје на Приштинском универзитету, објашњава да криптокатолици престају да се крију јер сада имају „слободу која им је фалила“ пре проглашења независности Косова 2008. године.

„Садашња атмосфера је подобна за изражавање верске различитости“, тврди Дранцолијева.

Према информацијама верских органа, „стотине Албанаца“ се крстило од 2008. године. Изгледа да је то охрабрило Ларамане да престану да се крију.

Сопи (52), крштен 2008, објашњава да није било „великих промена у његовом животу и животу његове породице: „Једино што се сада више не кријемо“.

Косовска католичка црква је пажљиво управљала овим процесом како би избегла „дељења и сукобе“ између муслимана и хришћана у косовској албанској заједници, објашњава Марјан Укај, задужен за промену вере при Цркви.

„Многи чекају на крштење, али нико није крштен без претходне припреме, која траје бар годину дана“, каже он.

За сада ти нови хришћани не сметају муслиманима.

„Људи имају право (...) да изаберу између Мухамеда и Исуса, између Курана и Библије, јер су обе свете књиге“, каже Филорета Битићи из села Кравасери.

Резул Реџепи из исламске заједнице је убеђен да ова мењања вере „неће променити равнотежу“ између разних вера које постоје на Косову јер муслимани „апсолутно доминирају“.

Бег Битићи је, што се њега тиче, пронашао „свој унутрашњи мир“ после 61 године као муслиман и само четири године као хришћанин.

„Платио сам свој дуг. Али ја своју веру не намећем својој деци, то ће зависити од њих“, каже он, испијајући чашицу домаће ракије после недељне мисе, задовољно посматрајући винограде који покривају брда и долину.

„Ове године ћемо испећи пуно добре ракије“, каже он.

Поред њега седи његов син Агим (39), који каже да разуме одлуку свог оца, али да још није одлучио што се тиче сопствене вере. За сада „идем и у цркву и у џамију јер су обе Божије куће“.

Превод са француског: Светлана МАКСОВИЋ

АФП

  http://www.standard.rs/kosovski-albanci-prelaze-na-katolicizam.html

Последњи пут ажурирано ( субота, 25 август 2012 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 42 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.