Логика Запада је очевидно следећа: када се пљује по руским светињама, онда то није богохуљење, већ „уметничко дело“

Сада је више него јасно да су младе „уметнице“ из групе Pussy Rioт готово преко ноћи постале светске звезде. У њихову корист петиције потписују сви значајни политичари Запада, од Вашингтона и Лондона, до Париза и Берлина. Апеле да их ослободе шаљу на адресу Кремља не само холивудске звезде него и добитници Нобелове награде.

Да су то урадиле у Анкари, Ријаду, Катару, Бахраину или Кувајту, вероватно би  Pussy Riot биле каменоване. Но Запад не би много галамио, јер су то све демократске земље и имају проамеричке режиме.

Каква би их казна снашла да су такав „концерт“ извеле у јерусалемској, њујоршкој или москвској синагоги?

Но главна је новост на самом руском фронту: за  Pussy Riot симпатије су очевидно показала и сама највиша извршна и законодавна власт у држави. Словом, руски суд показао се као „веома хуманитаран“. Један изгредник је недавно на Трафалгар скверу, у центру Лондону, оскрнавио британску заставу и добио 16 месеци затвора. А за изгреде у московској синагоги хулигани су добили шест година затвора

Да ли су добиле мало?

Док је суд читао оптужбу, ове три жене су се изазивачки смејале и победнички самоуверено церекале. И имале су пуно разлога. Нико на Западу не помиње да су се оне изругивале свему што је свето већини становника ове земље, а то су ипак православни Руси. Ругале су се са пуним правом јер им је суд дао само симболичну казну.

Шта је овим суд показао? Нису све религије у Русији равноправне и нису сви народи у Русији исти. Од свих нација у Руској Федерацији најмање права има очевидно руска. Казна од две године то најубедњивије говори.

Руском народу великодушно се даје право само када је отачество у опасности. Онда се Русима аплаудира да су за слободу Россие, рецимо у Другом светском рату, несебично жртвовали 27 милиона душа. Тиме су спасили не само Родину већ и човечанство од нацистичке страховладе.

Чим је дошао мир, Руси су поново потиснути у пети или седми ред, а у првом реду од маја 1945. до данас седи у Москви гласна и утицајна мањина која се, ево, у виду ове три младе жене церека дрско у лице сваком Русу: ругају се оним женама полицајцима које су их споводиле из затвора у суд, па до највиших органа државе.

Запад се хвали да се залаже за слободу вероисповести. Но о светогрђу у Москви то су прећутали. Само су говорили, да су ове три „симпатичне младе жене протестовала против ауторитрног Путиновог режима“. Логика Запада је очевидно следећа: када се пљује по руским светињама, онда то није богохуљење, већ „уметничко дело“.

Рђав пиар

Нема сумње у питању је – а то се види и по публицитету који је дат у Њујорку, Лондону, Паризу и Берлину – пројекат да се уништи Русија, као што су је у фебруару 1917 уништили либерали. Група  Pussy Riot само је мали каменчић у том огромном пројекту Вашингтона и Лондона.

Уместо поуке, за Медведева и Путина било би боље да су поводом скандала са  Pussy Riot ангажовали једну професионалну пиар фирму. Што да не плате неког бившег вештог пиара из британског ББС, или са СНН, из САД. Убеђен сам да би тај човек са Запада умео да боље парира русофобији него што то раде пиарови из владајуће Јединствене Русије.

Мржња према православљу не испољва се некажњено само у Русији. Под заштитом америчких војника и НАТО снага од 1999. до данас срушено је на Косову и Метохији, у колевци српске православне духовности, стотине храмова и манастира. Нико на Западу о томе да потроши макар и једно слово. А неке од тих цркава су из 14. и 15. века.

Уместо закључка, ево неколико мојих личних запажања. Био сам убеђен да ће „концерт“ у московском православном храму осудити не само религиозни људи већ и атеисти и цео цивилизован свет, и то просто јер има ствари које „не иду“ јер прелазе границе пристојног цивилизованог понашања. Говорим као човек који више од тридесет година живи на Западу, у Немачкој, и, наравно, тој земљи и језику дугује много. Но њихов политички и медијски владајући естаблишмент ме је (поново) разочарао. Да се  Pussy Riot појавио са сличним концертом у Немачкој, убеђен сам да би га сви у тој земљи осудили, од канцеларке Ангеле Меркел, па до селектора немачке фудбалске реперезентације.

http://www.standard.rs/