Ендрју Филипс, православни свештеник из Енглеске, о плановима Европске уније да завлада Балканом и његовим народима

У једном интервјуу италијанском часопису „Коријере Дела Сера“, Јошка Фишер, бивши Министар спољних послова Немачке, и колега Мадлин Олбрајт, обоје познати русофоби, је рекао, да ако Грчка изађе из Еуро зоне тада ће ЕУ изгубити позиције да освоји Балкан. И, тада ће бити отворен пут за доминацију Русије на Балкану. Шта је тачно у овим исказима?

Прво, мора се рећи да ЕУ прави пропусте у намери да овлада Балканом. То је због тога што, насупрот њиховим подмитљивим владама, народи Балкана одбијају политичко, економско, друштвено и духовно робовање Европској Унији. Овај процес поробљавања почео је са немачком војном интервенцијом у бившој Југославији 90-их година прошлог века. Потом су уследили покушаји ЕУ да је подели и завлада Србијом, и у то време се Македонија, Босна, Црна Гора и Косово отцепљују НАТО силом и ЕУ подмићивањем.

Те ново створене земље сада су под влашћу ЕУ, подмићивањем њихових марионетских влада и служби. Међутим, осим Балкана, Румунија и Бугарска су у последњој декади постале ЕУ колоније. Још даље, ЕУ је, вођена САД-ом, покушавала да продре у Украјину, Молдавију, и Белорусију. Део ЕУ, подржан од САД, такође жели да учини Малу Азију (данас Турска) чланицом ЕУ. Чланство у ЕУ Отоманске Империје, наоружане од САД у стратешким центрима НАТО-а, ће значити да су балканске земље опкољене. С тим у вези, Немачка и Француска су изразиле неслагање са чланством Турске у ЕУ, за разлику од британског режима који је увек чинио шта Вашингтон налаже.

Знаци вршења ЕУ колонизације је увек сасвим јасан. Први знак је разорно наметање политичке коректности, нпр. обавеза посета синагога, увођење развода брака по захтеву, хомосексуални „бракови“ и абортус. Ово све ствари које једноставно деле друштво. Други знак ЕУ колонијализма је уништавање пољопривреде и индустрије у корист индивидуалистичког, себичног самослужења. У овим знацима видимо обавезно приношење жртве канибалистичком западном „богу“ који уништава национални суверенитет и независност, породицу, животе мушкараца, жена, и деце.

Посета г. Камерона Немачкој 07. Јуна изгледала је баш као још једна посета слабог британског премијера. Таква је била и посета г. Чембрлена Минхену скоро три генерације раније у септембру 1938. год. Никад оданији газдама у Вашингтону, Камерон је рекао немачком Канцелару, Меркеловој да уједини централне европске земље баш као 1938. године када је Чембрлен издао Чехословачку нацистима. Историја се, изгледа, понавља у Европи јер се географија није променила.

Инструкције Немачкој да концентрише језгро земаља Европе може да значи да чак и банкротирани Вашингтон, поткопан губитком ратова у Ираку и Афганистану, схвата да доминација Балканом јесте корак напред немачког владања Европском Унијом. Бела Кућа сматра да Немачка треба да се концентрише на плаћање кауције за избављење Југо-западне Европе, Италије, Шпаније, Португала банкротираних у лудачкој кошуљи Еурозоне. С тим у вези, можемо се сложити са г. Фишером да ЕУ, која је као и НАТО америчка институционална креација, може лако пасти у намери да пороби Грчку - иако је била веома близу.

Питање које се поставља је где Грчка и друге земље Балкана могу да се окрену. На пример, словенској Србији, Бугарској и Црној Гори неће бити тешко да се окрену Русији. Међутим, недавни покушаји, Америком вођеним и финансираним Патријархатом у Константинопољу да се умеша у односе грчке Цркве помаже у поткопавању односа тамо.

Као резултат, недавна посета архиепископа Атине Русији са великом делегацијом Грчке православне Цркве значи да се и Грчка окреће ка Русији. Позив руском патријархату да посети Кипар, која се и дешава, означава исто и тамо. Издан од Запада 1974. године, са британским снагама које доконо стоје у кипарским базама док је трећина Кипра окупирана од, америчким наоружањем снабдевене Турске, показује да не постоји разуман разлог да Кипрани осете оданост ЕУ тј. САД.

Право питање је и шта Румунија може да уради. Овде је ЕУ намерно употребила румунску склоност ка западној врсти национализма и поставила Тројанског коња. Државно спонзорисани национализам већ значи да Румунска Црква, чији клир плаћа држава, више није у заједници са Јерусалимском Патријаршијом и сада се третира као екскомуницирана од стране Српске Цркве. Може ли Румунија да се врати православним коренима или је већ касно?

Наслућујемо шта нас чека, ако има икакве истине у г. Фишеровој, политички инспирисаној параноји захваљујући могућој намери руске превласти на Балкану. Засигурно, чињеница је да ће балканске земље по свом личном избору моћи да одлуче ко им је прави пријатељ. Чињеница је, такође, да то није била нацистичка Немачка, није био ни Совјетски Савез, нити је то данас Европска Унија. Само ће будућност показати ко јесте можда сада једино православна Русија.

Извор: „Српска политика“

http://www.svetinjebraniceva.rs