header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Кутак Свете Горе на Западу
Кутак Свете Горе на Западу Штампај Е-пошта
петак, 01 август 2008

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ СКИТ СВЕТОГ СПИРИДОНА У СЕЛУ ГАЈЛНАУ, НЕДАЛЕКО ОД ЛИМБУРГА, У НЕМАЧКОЈ

КУТАК СВЕТЕ ГОРЕ НА ЗАПАДУ

Пут који из правца Лимбурга прати ток реке Лан води право у село Гајлнау. Улица са усореним поретком куца на својој десној страни. Лево, кад поглед пређе реку, појас пашњака и одмах потом брдовити посумљен венац. Скит Светог Спиридона препознајемо по крсту, то је једино сто га чини различитим од породичних кућа у окружењу.

У невеликом братству ове српске православне светиње, коју једнако посећују припадници различитих народа, православни као и инославни, заинтересовани за православље и монашку духовност - нема ниједног Србина. Ктитор, схи-игуман Василије (Горлимунд) је Швајцарац, монах Пајсије Немац, као и један искушеник, док је други украјински Јеврејин. На богослужења викендом и празницима долазе Срби, али често има више Грка, Руса, Немаца...

Православци слабо долазе

Многи не жале труда да дођу у овај, како га је приликом недавне посете назвао о. Гаврило, "кутак Свете Горе на Западу" и ту ћете срести људе из Швајцарске, Француске, Мађарске и удаљених градова, Келна, Дортмунда, Хамбурга, Лајпцига. Света Литургија се зато у овом манастиру држи на четири језика: српском, руском, грчком и немачком. И на сваком од њих моли за српски народ и српског патријарха.

-Имамо и овде у близини људе из дијаспоре, православце, али нису изгледа велики верници, долазе само понекад послом, углавном кад им је слава каже схи-игуман Василије (Гролимунд) с којим започињемо разговор после вишесатног богослужења и скрмног посног ручка обављеног у тишини и молитви.

Отац Василије не мисли да се може уопстити запажање да се у последње време људи у већем броју враћају вери и Богу.

-У источној Европи повећава се број верника, отварају се цркве и манастири у Русији, људи се крштавају. На Западу мислим да је секуларизација јака и да је она још у току, да није дошла до краја. У мом детињству, у једном маленом месту у Швајцарској, већина су били католици. Сада то није тако. Исто је и у Немачкој, цркве су готово празне и католичке и протестантске, омладина слабо иде у цркву и ту је по среди једна декаденција.

Шта мислите да је разлог томе, тој декаденцији и окретању од Бога?

-Тај процес траје још од средњег века, када су сви били јако религиозни и онда долази ренесанса, људи се окрећу световном животу. Прво интелектуалци, а за њима и обичан народ. Човек се окренуо себи, а Бог је био негде у периферији. Тако се стигло до материјализма и вулгаризације атеизма. Тај процес траје до данас, још није дошао до краја. Мада је већ приметан један супротан процес у источним земљама, да се углавном интелектуалци сада враћају цркви, а масе још не толико. Мислим да овде у Немачкој још има пуно интелектуалаца који су атеисти, лево оријентисани. Али ни они други, који се рецимо декларишу као демохришћани, хришћанство су задржали само у имену, али ништа од његове суштине. Тако да су леви и десни веома слични

Свет пропагира егоизам

Нисте нам рекли, шта човека вуче да иде тим путем а не другим?

-Ђаво. Нема другог одговора. Постоји борба стална између добра и зла и то нису само идеје, то су духови. Нажалаост, они зли су сада у предности, али и у Библији је речено да мора бити отпадништва од вере све до краја света и поновног доласка Господа Исуса Христа. И заиста, Европа која је била центар хришћанства све је мање хришћанска. У Француској и у Немачкој све је мање хришћана, иступају из своје вере или зато сто су атеисти или прихватају неку другу религију, најчесце источну, будизам јер је сада у моди и, уопште, окултизам. То је увек тако кад се људи окрену од хришћанства, траже нешто друго, њима нешто треба, па је тако масовна појава окултизма.

Како то људи не знају шта чине, како то не могу да виде?

-Ослепили су духовно. Тамо их можда привлачи и то што хришћанство поставља тешке захтеве, тражи много од човека - да живи морално, да буде поштен, да воли свог ближњег и непријатеља, чак да подели они што има с другима, да не буде егоиста. А то је, наравно, тешко. Од хришћанина се тражи још да је смирен, кротак. А у свету се сада пропагира егоизам, то се види већ и по рекламама. Ми се овде на земљи понашамо као да ћемо да живимо вечно, заборављајући да смо само привремени пролазници на путу у вечни живот. И да би то требало да буде наша главна брига: спасење душе, а не егоизам, грабеж и вечита глад за материјалним добрима.

Безећи од тешких захтева хришћанства, а тражећи неопходни духовни ослонац млади људи данас постају лак плен за дрогу и секте које су све агресивније. Како да се заштите?

-Да одлазе у православне храмове, да читају Библију и духовне књиге, да живе моралним животом, да се моле Богу свакодневно, да се исповедају и иду на свето Причешће. Искушења су стална и сагрешења наша велика, али ако се искрено кајемо и исповедамо, ми се значи бринемо о нашој души и чистимо је. На крштењу нам је дата Божја благодат, али она се губи ако се човек целог живота не труди и не ради на свом спасењу.

Тражећи спас многи одлазе код врачара, астролога биоенергетичара, баве се, значи, окултизмом. Зашто Бог који је свемогућ дозвољава да неки људи тако пропадну?

-Нама хришћанима је дата слобода и ако ми то не желимо, Бог не може да нас спасава. Он увек иде у сусрет човеку, али ми треба да га прихватимо да бисмо осетили његову благодат. То је један активан и двосмеран однос. Окултизам је једносмеран, јер магија делује самостално, као слепа сила. Бог је љубав, а на љубав се не може натерати силом, зато нам је дата слобода. А кад имате слободу, онда имате и одговорност за оно што радите.

Мира Грујиц Павловиц

Преузето са: http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=1&t=4465&p=56365#p56365

Последњи пут ажурирано ( петак, 01 август 2008 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 52 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.