header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Понешто о еп. Григорију, члану екуменистичке делегације СПЦ на „молитви за мир“ у Сарајеву Штампај Е-пошта
понедељак, 10 септембар 2012

 ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: ЕПИСКОП БАНКАРСКО-ХИПОТЕКАРСКИ

- Херцеговачке светиње под хипотеком-

ДУЖНИЧКО РОПСТВО ВЛАДИКЕ ГРИГОРИЈА

Свечаном донаторском вечером којој је присуствовало руководство Републике Српске и бројни угледни Херцеговци на Црквини код Требиња, званично је почео са радом Фонд Свети Вукашин, који је основао владика захумско-херцеговачки Григорије за помоћ мајкама које роде треће дијете; наша новинарка открива да је покушај преваре донатора са причом о Фондацији дио Григоријевог плана за извлачење из тешке финансијске кризе у којој се он налази

Презадужени Владика Григорије преко Фонда Свети Вукашин од најугледнијих “српских глава” није успио скупити пријеко потребних милион марака који ће га извући из огромних дугова!

Владика Григорије је прошле недеље поводом оснивања Фондације “Свети Вукашин” за помоћ мајкама које рађају треће и свако наредно дијете у Требињу организовао донаторску вечеру на коју је позвао Милорада Додика и на десетине тајкуна и познатих личности који су својим прилозима требали помоћи рад ове фондације.

На Црквинама изнад Требиња у петак, 19. августа, организована је гала вечера на којој је озваничен рад ове хуманитарне организације. Позиву хецеговачког владике одазвали су се бројне познате личности из Београда, углавном родом из Херцеговине. Поред кошаркаша Дејана Бодироге, градоначелника Београда Драган Ђиласа, донаторској вечери је присуствовао и редитељ Емир Кустурица, затим глумци Бранислав Лечић, Драган Бјелогрлић, директор Београдске филхармоније Иван Тасовац, руски амбасадор Александар Боцан Харченко.

“СВАКО БИЋЕ ЈЕ ЦРКВА”

Говорећи о значају формирања једне овакве фондације, епископ Гриргорије је рекао да је неопходно да се породице проширују, да постају бројније, да се народ обнови, а ране зацијеле.

„Рађање је највећи залог, најбољи и најјачи одговор на сва страдања, невоље и муке, највећа тајна и најдубљи израз људске несебичности. Поткрепљујући финансијски породице које желе а немају могућности да одгоје троје или више дјеце, правите задужбину овдје на земљи, живу цркву Богу градите, јер свако ново биће је црква господња на земљи, Божији дом а ви постајете његови задужбинари“, поручио је епископ Григорије апелујући на све окупљене да помогну рад ове фондације.

Милорад Додик, предсједник РС-а, захватио је из буџета Владе РС-а 30.000 КМ за подршку наталитету у Херцеговини. Премијер Александар Џомбић донирао је 1.000 КМ, а Емир Кустурица дао је свој допринос у виду 1.000 еура. Међутим, и поред одазива високих званица, Григорије је те вечери успио скупити једва сто хиљада КМ. Имајући у виду трошкове организације овог скупа које су трајале данима, гала вечеру и трошкове доласка уважених гостију које је покрила епархија, владика је те вечери био у дебелом минусу. Претходне недјеље, углавном од свештеника и вјерника из херцеговачких општина, уплаћено је око 200 хиљада, тако да се може слободно рећи да су тајкуни владику Григорија овом приликом издали. Један од најбогатијих херцеговачких тајкуна Бранислав Пиџула, власник Маркета 99, донирао је скромних хиљаду марака. Начелник општине Требиње Доброслав Ћук такође је дао хиљаду марака, а исто толико дао је и Милан Пешут, власник хотела Леотар. Григоријев неимар Мато Уљаревић, са којим гради зграде по Требињу, није донирао ни марке, баш као ни србијански тајкун Вук Хамовић, који се такође нашао на гала донаторској вечери.

Међутим, Владика Григорије није се дао обесхрабрити, заказао је добротворне вечере у Америци, Канади, Аустралији на којима ће се прикупљати новац за ову фондацију. Владика Григорије је прије два месеца зацртао високи циљ да до Преображенија (19. август) прикупи око милион марака. Григорије тврди да ће херцеговачке мајке које роде треће дијете послије 19. августа добијати мјесечну плату од 250 до 350 марака од фонда Свети Вукашин.

”Овај пројекат је најбољи показетељ да ће Херцеговина да остане и опстане. Не смијемо дозволити да света земља Херцеговина пресуши, да пресуши живот и остане само камен”, агитује ових дана владика Григорије.

ЦРКВЕ КАО ЖИРАНТИ

Међутим, упућени у финасијско пословање Владике тврде да су владику Григорија на оснивање фонда за борбу против бијеле куге натјерали милионски дугови према банкама. Ова епархија, у чије се име Григорије задуживао, комерцијалним банкама по разноразним основама дугује око шест милиона марака без камата. Владика кредите већ дуже вријеме не враћа, а подизао их је зарад привредних активности, реноварања хотела Платани и подизања разних грађевинских објеката. Подсјетимо да је владика Григорије руководио фирмама Агрокоп, Попово Поље и Неимарство, које су углавном уништене.

Наш лист, истражујући колико је заправо Григорије комерцијалним банкама дужан, дошао је до шокантног податка који говори да је владика за све кредите које је посљедњих година подизао заложио православне храмове и црквено земљиште у Херцеговини. Довитљиви владика Григорије сматрао је да црква не може отићи на добош, међутим поједине банке су ипак пронашле начин да од владике наплате потраживања.

Тако је храм Светог Архангела владика Григорије заложио као јемство код Балкан инвестмент банке која је одобрила кредит од 350 хиљада КМ фирми Неимарство, која је у власништво Мате Уљаревића, Григоријевог личног градитеља. Владика је паре узео средином 2007. године. Међутим, Неимарство је престало враћати кредите, након чега је банка блокирала рачуне Епархије захумско-херцеговачке и мјесецима с њега скидала новац. Црква је иначе претходно била кула у власништву Ратка Бодироге, који ју је са Григоријем замијенио за кућу у центру Требиња.

Несумњиво да је све кредите Григорије добио захваљујући великој благонаклоности свог пријатеља Милорада Додика. Преко Инвестиционо-развојне баке РС-а Григорије је добио 3,2 милиона КМ. За хотел Платани Григорије је добио 2,4 милиона КМ и то 1,2 милиона КМ преко Хyпо Алпе Адриа банке и исто толико преко Волкс банке. За Подруме манастира Тврдош у којима производи вино, Григорије је добио 420 хиљада КМ и за фирму Попово поље, како стоји у извјештају ИРБ РС, 600 хиљада КМ које му је исплатила Хyпо Алпе Адриа банка са роком отплате од десет година.

Кредитна оптерећења Епархије Захумско-херцеговачке у овом тренутку износе најмање 5.757.684 конвертибилне марке. С обзиром да је већина ових кредита узета у швајцарским францима, задужење је знатно веће. Григорије је од Хyпо банке узео још неколико кредита, и то 27.06.2006. године 250 хиљада КМ са роком отплате 10 година. Октобра 2007. године од Хyпо банке је позајмио 2.500.684 КМ, а кредит је требало да врати до 31. децембра 2009 године, што владика није учинио.

Да би обезбиједио ове кредите, владика је заложио црквену имовину и то спомен капелу, кућу, двориште и градилиште површине 238 квадрата и простор херцеговачке Грачанице са парком, од 15.640 квадратних метара. Затим хотеле „Платани“ и „Платани 1“, те бројне куће и хектаре земљишта који припадају СПЦ-у и без којих би та фирма могла остати, јер Григорије не измирује редовно своје обавезе...

Григорије је пропао и као грађевинар, јер је црквено земљиште заложио како би добио новац за изградњу зграда у насељу Брегови у Требињу. Извођач радова био је тајкун Мато Уљаревић, власник фирме „Неимарство“, чији су радници већ мјесецима без плата.

Да је Григорије пропао и као угоститељ, говори чињеница да приликом недавне посјете Милорада Додика Требињу са министрима из Владе РС-а, када су обећана велика улагања у овај крај, Додик није заноћио у Григоријевим хотелима Платани. Министарска свита се након напорног дана, проведеног у обмањивању Херцеговаца, упутила у Будву, гдје су спавали у луксузним хотелима. Григорије је као најбољи херцеговачки угоститељ и хотелијер уложио милионе марака у свој хотел Платани, а на крају ни његов пријатељ Додик није хтио у њему преноћити.

Пропало је и предузеће предузеће „Агрокоп“ које је Григорије купио од Жике Зарића из Зворника, иако је његово власништво и комплетна приватизација крајње упитна. Предузеће посједује на десетине хиљада метара конфисковане и експроприсане земље парохијана. У Агрокопу радници већ мјесецима штрајкују због неисплаћених плата, руководство су прије неколико дана уцијенили да неће улазити у виноград све док им не буду исплаћена сва дуговања још из прошле године.

Још једно предузеће Владике Григорија, „Попово поље“, које у свом саставу има огромно земљиште, у међувремену је пропало. Иако је Григорије за њега добио кредит од 600 хиљада КМ, радници овог предузећа су већ мјсецима на чекању, а новац је очито Григорије преусмјерио у друге сврхе.

Како Григорије нема новца да враћа дугове, недавно је од неколико виђенијих Херцеговаца затражио да му пронађу „хиљаду донатора који ће дати по хиљаду марака за повећање наталитета у Херцеговини“. Међутим, Григоријев трик по којем ће сваки донатор који до Преображења уплати најмање 1.000 КМ постати члан Фондације, може се слободно рећи, није упалио, јер је већина донатора уплаћивала износе до 100 КМ. Жиро рачун фондације отворен је у Уникредит банци у Бањој Луци код које Епархија захумско-херцеговачка није задужена. Међутим, занимљиво је истаћи да је владика, који је покретач идеје по којој би Херцеговци требали више да се множе, уплатио само хиљаду КМ, а евидентиран је у списку испред Подрума манастира Тврдош чији је иначе власник.

Григоријев план за извлачење из тешке финансијске ситуације у којој се налази његова пословна империја као да су прозрели његови уважени београдски гости. На списку донатора не стоји да је неко од познатих београдских лица, укључујући и градоначелника Београда Драгана Ђиласа, приложио један динар за борбу против бијеле куге у Херцеговини. Истина, Драган Ђилас је Григорију пружио моралну подршку и казао да се Скупштина града Београда откако је он градоначелник већ три године води исту акцију и да су ефекти видљиви – годишње се у Београду роди двадесет хиљада беба. Ни београдски глумци нису били широке руке, Бранислав Лећић је пред камерама позвао Херцеговце да се угледају на њега и више баве сексом: “крајње време је да се уозбиљите и почнете да правите децу”, казао је Лечић.

БИЈЕГ У МОСТАР

Због свега наведеног повратак сједишта Епархије у Мостар, које је Григорије “крстио” као један од најзначајнијих догађаја у историји Цркве, за сада је упитан. Упућени тврде да је Григорије у Мостар морао побјећи након нагомиланих проблема и великог незадовољства вјрника који се све гласније жале на тежак живот у овом градићу.

Међутим, ових дана из Мостара Григорије шаље провокативне поруке. У једносатном интервјуу за РТРС Григорије је казао да је “Мостар стара српска земља у којој може да живи ко год хоће”.

"Ми овдје не можемо бити ни гости ни повратници. Ми смо овдје своји на своме и то је оно што даје предност. Ово је стара српска земља у којој живе Бошњаци муслимани, Хрвати католици и у којој може да живи ко год хоће и у којој има мјеста за све". Григорије није пропустио прилику да се дотакне и митологије нагласивши да хисторијски гледано, "постоји тенденција да се Срби одгурну са Медитерана". Као примјер за то споменуо је Србе у Црној Гори, на које се по његовим ријечима, "врши стравичан притисак". На крају је владика Григорије споменуо и главни град БиХ - Сарајево, тврдећи да су тамо Срби и Хрвати "маргинализовани" и да би борбу за поправљање њиховог положаја требало да води "интелектуална елита на културан начин”.

Подсјетимо да ово није први пут да владика Григорије оснива фондацију. То је учинио И прије неколико године оснивајући Фондацију за развој спорта и културе, који су великодушно помогли српски тајкуни. Фондација је основана како би се изградили спортски терени са трибинама и свлачионицама. Терени су протузаконито саграђени, непосредно поред Бегове куће која је проглашена спомеником културе, а што је био и разлог да се настави са опструкцијом њене обнове. Влада РС-а је за обнову Бегове куће издвојила милион марака, међутим до реновирања куће, због Григоријевих спортских терена, никада није дошло!

Прошле године на Преображење, које је проглашено за крсну славу општине Требиње, владика Григорије је отворио Коњички клуб за дјецу са посебним потребама. За ту сврху обезбиједио је ергелу од дванаест коња која је смјештена у кругу некадашњег комплекса Касарне ВРС “Лука Вукаловић”. Међутим, упућени извори тврде да је оснивање овог клуба владики Григорију послужио само како би ушао у посјед касарне која се налази на најатрактивнијој локацији у центру Требиња. На тој локацији владика наводно намјерава да гради стамбене зграде. Исти извор наводи да Григорије има нови план везан за дјецу са посебним потребама. Ергелу коња пребациће на локацију Зубачка Убла изван града, гдје ће бити отворен регионални центар за дјецу са посебним потребама, за шта ће Григорије тражити регионалне донације.

Григорије умјесто Владике Николаја

ГРИГОРИЈЕ БАЦИО ОКО НА ДАБРОБОСАНСКУ МИТРОПОЛИЈУ

Владика Григорије популаран је у београдским црквеним круговима за разлику од владике Качавенде, на којег чланови Сабора СПЦ-а након скандала са београдским ђаконом прилично подозриво гледају. Григорије је иначе у отвореном сукобу са Качавендом и заговара да се владика зворничко-тузлански треба што прије пензионисати.

Како Слободна Босна сазнаје, професионални планови владике Григорија били су везани за главни град Србије. Наиме, архиепископија београдско-карловачка, која обухвата Београд и Земун са околином, требала је да се подијели. Григорије је очекивао свесрдну подршку Бориса Тадића, који има великог утицаја на Српску православну цркву, како би се нашао на мјесту првог човјека београдске епархије. Међутим, како је СПЦ одустала од те подјеле, Григорије кује нове планове, један од њих је да би могао напустити епархију коју је вишемилионски задужио и замијенити времешног владику дабробосанског Николаја, чији је он замјеник.

Преузето са: http://www.trebinje.se/index.php?option=com_content&task=view&id=893&Itemid=42

Напомена "Борбе за веру":

На сајту "Требиње.се" текст је  објављен у августу 2011. године.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 11 септембар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 53 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.