Све дужа листа потрепштина које наши грађани у радњи заобилазе због беспарице. У јеловнику просечног становника Србије је све чешће јефтина храна и све мање меса

Заобилази поштанско сандуче препуно неплаћених рачуна, које ће појести добар део зараде. Сваку цену детаљно мери својим новчаником, а на каси обавезно пита да ли се плаћање може одложити за неки месец. Минус на текућем већ постаје хроничан и „опоравак“ се не назире. Већ дуго не размишља о путовањима, чак ни о породичном викенд одмору, а гардеробу купује искључиво на распродајама и то само за децу. Плаши га што је ове године на трпези све мање меса, деликатеса, па и јефтинијих салама.

У дугогодишњој борби са кризом и беспарицом, грађани Србије истрошили су „резерве“, а списак производа и услуга на које морају да „забораве“ све је дужи. Колико је велики јаз између примања и цена, показује и пад промета у трговинама. Према статистици на годишњем нивоу, пазари у трговинама мањи су за десетак одсто, а у односу на 2008. сиромашнији за трећину. Толико је најмање опала и куповна моћ становништва. Незванично, међутим, куповна моћ пре кризе била је бар 50 одсто боља.

- Свакодневна поскупљење хране ће барем два милиона становника Србије додатно погодити и смањити основну потрошњу до нивоа пуког преживљавања - каже економиста Драгован Милићевић. - Оваква ситуација условљена је великом прерасподелом богатства у последње две деценије и регрутовањем армије сиромашних, отпуштених радника, губитка индустрије, сиромашења градова и села.

Милићевић додаје да је месо категорија која је код нас практично давно постала луксуз. Јер, Србија спада међу државе са најмањом потрошњом меса по становнику.

- Биолошки вредне намирнице се замењују намирницама мање вредности, јер су јефтиније - додаје Милићевић. - Код сиромашних слојева становништва пада потрошња и млека, воћа, поврћа, воћних сокова. Ово може довести до нарушавања здравља, што опет води ка издвајању великих средстава за лечење...

Најновији подаци статистике показују да су просечна домаћинства у Србији на располагању у другом тромесечју месечно имала 50.061 динар. Такав породични буџет пуни плата, и то 44,2 одсто, и пензија од 38,2 одсто. Од укупних примања чак 47.186 динара одлази на личну потрошњу домаћинства. Највећи издатак је и даље храна, за коју се издваја све више. У Београду породице за намирнице одвајају 44 одсто примања, у Војводини 39,8, у Шумадији и западној Србији 43,6, а на југу и истоку Србије чак 49,2 одсто.

- За храну и безалкохолна пића одлази просечно 20.624 динара - показују подаци Завода за статистику. - На становање, воду, струју, гас и друга горива иде 14,4 одсто примања, а транспорт у укупним издацима учествује са 7,9 одсто. На комуникације су домаћинства просечно трошила 4,2 одсто укупних примања. На образовање даје се, у просеку, један одсто - највише у Београду 1,4, а најмање на југу и истоку Србије - 0,2 одсто.

Према овим подацима статистике, на образовање трошимо просечно 480 динара. Београђани и Војвођани издвајају мало више од просека, док југоисточна Србије месечно за образовање одваја 66 динара.

- Престајемо да одлазимо у позориште или биоскоп, на летовања, да купујемо књиге, све ређе посећујемо кафане и организујемо заједничка славља или прославе - кажу у Покрету за заштиту потрошача. - Након тога, штеди се на гардероби, купујемо јефтинију и мање квалитетну робу. Проблем је што смо сада дошли у ситуација да штедимо и на храни. Искључиво из немаштине.

Интересантно је, међутим, што су многобројни грађани приморани да „заобиђу“ и оброк, али тешко се одричу мобилних телефона, кладионица и куповине лозова за игре на срећу.

ЦЕНЕ “ГАЗЕ“ НЕМИЛИЦЕ

ЦЕНЕ „газе“ све пред собом, из дана у дан смењују се ценовници за свеже месо, млеко, јогурт, саламе, печенице, поврће, сиреве, јаја... Посебно је поскупело месо. Тако свињски бут кошта од 580 до чак 690 динара, а јунећи у неким трговинама приближава се бројки од 800 динара!

Средином месеца од динар до четири поскупеће млеко, јогурт, павлака, али то неће бити крај повећању цена, јер се поскупљења тек најављују.

На поскупљења основних намирница највећи утицај имају цене сировина, које расте услед велике суше. Род је преполовљен ове сезоне, то је довело до великог поскупљења сточне хране, а самим тим и до раста цена живе ваге товљеника. Велики утицај има и неповољан курс динара, који утиче на раст осталих трошкова.

ЧЕТИРИ ПУТА МАЊЕ СВЕ

већа беспарица десетковала је потрошњу меса у Србији. Једемо чак четири пута мање говедине него Европљани. Они потроше 16,9, а ми просечно четири килограма годишње по глави становника. И код свињског меса разлика је огромна - Европа поједе 45,3, а грађани Србије 17,3 килограма. Најмања је разлика код живинског меса. Просечна потрошња у Србији је 17,2 килограма, а на Старом континенту 23 килограма. И та разлика ће, судећи по новим ценама пилећег меса, бити све већа.

М. Спасенов, Д. Маринковић

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:397109-Dva-miliona-ljudi-broji-svaki-zalogaj