|
 Британски парламент би у наредној години могао одобрити стварање генетски модификоване деце. Измене закона ће дозволити рађање беба, које ће бити заштићена од многих ужасних генетских болести. Неке од њих могу убити дете за само неколико сати, а друге их, за читав живот, направити инвалидима. Уз помоћ нове технологије, беба ће имати две мајке и једног биолошког отца.
Заговорници ове технологије тврде да ће, генетски стварање јајних ћелија и ембриона, помоћи паровима са више спонтаних побачаја, као и онима са рађањем мртворођене деце, услед наследних болести. Критичари ове методе сматрају да је ово атентат на принцип неповредивости људског живота и да, целе генерације ове деце, могу имати неизвесне последице. Извор: Голос России http://www.vostok.rs + + + Професор са Оксфорда: ГЕНЕТСКО „ДИЗАЈНИРАЊЕ“ БЕБА ЈЕ НАША МОРАЛНА ОБАВЕЗА Стварање такозваних дизајнерских беба може се сматрати “моралном обавезом” човечанства, јер им омогућава да израсту у “етички савршену децу”, оцењује професор Џулијан Савулеску, стручњак за практичну етику. Родитељима будућности би требало омогућити да помоћу генетике избришу карактерне грешке своје деце, јер се тиме смањују изгледи да ће у будућности наудити себи и другима, тврди Савулеску. Коментари угледног професора Савулескуа, који је и главни и одговорни уредник часописа “Џорнал оф медикал етикс”, објављени су у чланку у последњем броју часописа “Ридерс дајџест”. Наука у све већој мери открива да гени битно утичу на карактер, при чему одређени генетски маркери у ембриону указују на будуће особине детета. Елиминисањем, односно одабиром одређених гена у ембрионима можемо да утичемо на то какво ће дете касније постати, објашњава Савулеску. "Родитељи који чине све да им деца имају најбоље или довољно добре предиспозиције за одличан живот, одговорни су родитељи", написао је Савулеску, који предаје практичну етику у Уехиро центру за практичну етику Универзитета Оксфорд. Савулеску сматра да у случајевима када генетска селекција има за циљ да истакне црте карактера који недвосмислено користе појединцу и друштву, родитељима треба омогућити избор. С друге стране, када је реч о елиминацији карактерних грешака, као што су потенцијални алкохолизам, психопатске склоности и склоност ка насиљу, човек има моралну обавезу да бира етички бољу децу. “После свега, мањи су изгледи да ће таква деца наудити себи и другима. Ако већ имамо моћ да утичемо на особине наших потомака, уместо да их препустимо природи и случају, онда то треба да урадимо”, сматра Савулеску и додаје да ће “рационални дизајн”, на крају крајева, допринети стварању бољег, интелигентнијег и мање насилног друштва у будућности. Извор: „Блиц“ http://www.svetinjebraniceva.rs |
