У Либији, недавно „ослобођеној“ од пуковника Гадафија, убијен је амерички амбасадор Кристофер Стивенс. И то на једанаесту годишњицу великог терористичког напада у Њујорку. Државни секретар САД Хилари Клинтон реаговала је тако што је осудила филмску карикатуру ислама. Ипак, када су се панкерке из групе „Pussy Riot“ ругале православним верницима, из САД је стизала само подршка.

Напад на амбасаду САД у Либији, у коме је на једанаесту годишњицу великог терористичког напада у Њујорку убијен амбасадор Кристофер Стивенс, показао је све слабе стране политике САД на Блиском Истоку. Читав свет је посетила једна иста мисао: то се не би догодило да је у Либији на власти пуковник Гадафи. Међутим, такав ток мисли је потпуно туђ америчким званичницима.

Државни секретар Хилари Клинтон реаговала је на погром у Либији тако што је осудила филмску карикатуру ислама. Наравно, она је осудила и убиство својих подређених, али председнички кандидат Републиканске партије Ромни искористио је успорену реакцију Клинтонове да Обаминој администрацији упути критику због неодлучности. Ми, међутим, видимо у њеним речима крајње лицемерје. Стејт департмент је, са једне стране, дозволио себи врло недипломатске изразе подршке чланицама панк групе Pussy Riot, осудивши власти Русије због сузбијања њихових светогрдних акција. Са друге стране, подругљиви филм о оснивачу ислама осуђен је тако оштро, да су водеће телевизије света одустале од приказивања посебно увредљивих кадрова, да не би још више узбуркале духове међу радикалним муслиманима. Али зато су сви највећи медији безброј пута приказали видео снимак ругања панкерки православним хришћанима.

Да бисмо схватили у којој мери су Американци огрезли у систему двоструких стандарда, треба да се запитамо: како би сада поступио председник Барак Хусеин Обама да је такав напад на амбасаду САД извршен у Дамаску? Тешко да би се све завршило осудом терора и осудом ругања Мухамеду. То су они двоструки стандарди на којима се заснива њихова идеологија.

Ово је први случај убиства амбасадора САД у последње 33 године. (У Авганистану су радикалне снаге 1979. заробиле амбасадора САД и држале га као таоца. Он је погинуо када су совјетске јединице покушале да га ослободе. Исте године су шиитски револуционари у Техерану заробили службенике амбасаде САД.) Од тада је Американцима полазило за руком да осигурају безбедност својих амбасадора.

Израел је, на пример, увек брзо и оштро реаговао приликом напада на његове дипломате, схватајући колика је важност одмазде у свести становника Блиског Истока. Када су терористи из организације Абу Нидал покушали да убију израелског амбасадора у Лондону Шлома Аргова, то је проузроковало (а неки кажу да је само послужило као повод) израелског напада на Либан у јуну 1982.

Трагични догађаји у Либији нанели су врло снажан морални ударац читавој политици Вашингтона на Блиском истоку и могу да се одразе на Обамину предизборну кампању. Америка се управо за време Обаминог мандата одрекла својих традиционалних партнера у Египту и другим земљама, захваћеним демонстрацијама „Муслиманског братства“. Подршка коју Вашингтон пружа том „братству“ у Либији, Сирији и Египту већ је довела до дестабилизације региона. Американци неколико пута заредом понављају једну исту грешку. Они су допринели оснивању покрета „Ал Каида“ док су подржавали његове ратнике који су се 1980-их борили против совјетске армије у Авганистану. Они још увек не схватају да такву муслиманску „браћу“ могу понекад да унајме, али никада не могу да их купе. 

Вашингтон поштује вехабије и прибојава их се. Против Русије се састављају „спискови Магнитског“, а о драстичним случајевима гажења људских права у Саудијској Арабији никада се не говори наглас. Колико пута је само амерички државни секретар Хилари Клинтон протестовала против изградње неког јеврејског кварта у Јерусалиму. Не против рушења нечијих кућа, него против градње, и то на земљи која припада држави.

Морална штета која је нанета Американцима у Либији реално ће моћи да се процени тек кроз неколико месеци. А засада видимо како политика двоструких стандарда свуда изазива одбојност и револт.

Аутор је познати рускo-израелски политиколог и политички активиста. Оригинални материјал на izvestia.ru.

http://ruskarec.ru/articles/2012/09/17/cena_dvostrukih_standarda_16879.html