header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Чувајте се скривених отрова из нове одеће Штампај Е-пошта
петак, 28 септембар 2012

 Ако сте икада ушли у неку кинеску продавницу с одећом, сигурно вас је преплавио чудан "мирис". Он потиче од безброј хемикалија које се додају или користе у изради одеће. У Америци и ЕУ је већина забрањена, но у азијским земљама нема никаквих ограничења, а како се већина одевних предмета израђује тамо због јефтине производње и радне снаге, светско тржиште је преплављено токсичним хемикалијама.

Пре неколико деценија, Дупонтов лого (хемијска компанија) имао је следећи текст: "Бољи живот кроз хемикалије". Од тада, многи од нас су схватили да живимо лошије у токсичном окружењу који укључује хемијски загађени ваздух, воду, храну, такозване "лекове", а сада чак и одећу.

Дипон је створио Rayon, синтетичка влакна која се користе за велик део наше одеће. Дакле, имало је смисла што су се удружили с дрвном индустријом како би осигурали забрану узгоја конопље. Тако су могли несметано наставити производњу Rayon-a и папира од хемијски обрађеног дрвета, без конкуренције.

Одећа пријања на кожу, наш највећи орган. Natural news наводи које се отровне хемикалије користе претерано за обраду влакна за одећу и за производњу одеће.

У Азији и земљама трећег света производи се највише текстила и одеће, с којом се снабдевају мултинационалне брендиране компаније како би себи осигурале високе профите на основу јефтине производње у регионима без чак безвредних регулаторних агенција за заштиту.

Формалдехид

Након што је одећа израђена, често се прекрива формалдехидом који их чува од гужвања или труљења услед гљивица током транспорта. Формалдехид као конзерванс такође се додаје вакцинама.

Забележене су и тешке алергијске реакције на формалдехид, што није ни чудо. Истраживања су открила и до 500 пута већи ниво формалдехида од сигурне на одећи која се транспортује из фабрика у Кини и југоисточној Азији.

Ту је такође и дугорочни, негативни, кумулативни ефекат на здравље и готово је немогуће уназад открити да су узрок томе хемикалије из одеће. Текстилне токсине је тешко избећи, чак и када сте ван своје одеће, јер се користе и при изради постељине и пешкира.

С обзиром на његову широку примену, узевши у обзир токсичности и испаравајуће стање, забрињавајућа је чињеница колико је штетан за људско здравље. Токсиколошки Амерички Национални Програм 2011. године описује формалдехид као "људски карциноген".

Формалдехид се осим у текстилној индустрији користи при изради фотографија, у дрвној индустрији, аутомобилској индустрији, при изради тепиха, тоалетних папира, за израду боја и експлозива, чак и у козметичким препаратима.

У ЕУ, максимална дозвољена концентрација формалдехида у готовим производима је 0,2%, а било који производ који премашује 0,05% мора садржавати упозорење да производ садржи формалдехид.

Како да поверујемо да се ико тога придржава?

На жалост, етикете на вашој одећи баш и нису увек скроз истините, често се наведени материјал уопште не подудара са стварним стањем. Пробајте сопственим искуством препознати да ли је ваша одећа памучна или је мешавина, без обзира шта пише на етикети.

Нонилфенол ехтоксилат

Још једна уобичајени додатак одећи је нонилфенол ехтоксилат (НФЕ). Обично се користи као детерџент у текстилној индустрији. Употреба НФЕ-а је ограничена у већини регија где се брандирана одећа продаје. Но, не постоје ограничења у фабрикама где се одећа израђује а које се налазе у Кини и југоисточној Азији. Чак 14 великих брендова своју одећу добија из фабрика које користе НФЕ. О небрендираној, односно, обичној, јефтиној одећи и да не говоримо, увоз такве јефтине, а отровне одеће је бесконачан.

Нонилфенол се сматра ендокриним дисруптором због слабе способности да опонаша естроген, а заузврат ремети природну равнотежу хормона у погођеним организмима. Учинак је слаб, али ниво нонилфенола може бити довољно висока да то надокнади.

Откривени су у многим отпадним водама света што је забрињавајуће због токсичности за живе организме у води. У ЕУ је употреба ограничена због штетности по животну средину и људе.

Перфлуоринат (ПФЦ)

Перфлуоринатни једињења (ПФЦ) су велика група хемикалија која се користи од 1950-их година у различитим индустријским и комерцијалним апликацијама (нпр. тефлон, теписи, намештај, амбалажа за храну и др).

Дуго времана су сматрани неотровним, но 2001. године откривено је да се накупља у људском телу и околини.
Одећа која се не гужва и не пегла садржи канцерогену хемикалију перфлуоринат коју студије вежу уз рак дојке. Користи се у петрохемијску бојама за бојење влакана у азијским текстилним фабрикама чиме обилато загађују оближње пловне путеве.

Кинеска текстилна индустрија производи близу 2,5 милијарде тона отпадних вода и осталих загађујућих материја сваке године, загађујући ваздух, реке, језера, океане, па чак и тла и подземне воде.

п-фенилендиамин (ППД)

Одећа црне боје и бојила за кожну одећу често садрже п-фенилендиамин (ППД), који може изазвати алергијске реакције.

ЦДЦ (Центар за контролу болести) наводи ППД као контактни алерген. Изложеност ППД-у може бити кроз дисање, преко коже, гутањем, очи. Симптоми изложености укључују иритацију грла (ждрела и гркљана), бронхијалне астме, и дерматитис.

Осим у црној одећи користи се и у разним бојама за косу, обојеном крзну, обојеној кожи и одређеним фотографским производима.

Успоривачи горења

Обухвата хемикалије које се користе у термопластикама, дуромерима, текстилима и премазима који инхибирају или одолевају ширењу пожара. Готово сви тестирани Американци имали су трагове ових хемикалија у свом телу.

Многа ова средства се могу наћи у постељини и доњем вешу.

Испарива органска једињења

Испарива органска једињења су органске хемикалије које имају високу стопу испаравања при обичној собној температури. Бројне су, разноврсне и свеприсутне. Укључују оне израђене од људске стране као и природна хемијска једињења.

Неки једињења су опасна за здравље људи или штетно делују на околину. Антропогена испарива органска једињења су регулисана законом, поготово у затвореном простору, где су концентрације највише. Обично нису акутна отровна, али уместо тога имају сложене дугорочне здравствене последице. Будући да су концентрације обично ниске, а симптоми се споро развијају, истраживања о њима и њиховим учинцима су тешко проведива.

Главни извор вештачких испаривих органских једињења су премази, посебно боје и заштитни премази. Око 12 милијарде литара боје се годишње произведе. Типични растварачи су алифатски угљоводоници, етил ацетат, гликол етри и ацетон.

Код деце чести су дисајни, алерголошки и имуни проблеми повезани с вештачким испаривим органским једињењима. Способност органских хемикалија да узрокују здравствене последице увелико се разликује од оних који су врло отровни од оних без познатих учинака на здравље. Као и код других загађивача, обим и природа здравственог учинка зависиће од многих фактора, укључујући ниво изложености и дужину времена изложености. Иритираност очију и дисајних путева, главобоље, вртоглавице, визуелни поремећаји, и смањено памћење су међу непосредним симптомима који су неки људи доживели убрзо након излагања неким једињењима. За многа једињења се зна да изазивају рак код животиња, нека су осумњичена за изазивање, или се зна да изазивају рак код људи.

Диоксини

Научници су открили да памучна одећа која садржи високе нивое диоксина може бити значајан извор токсичности како за људе, тако и за околину. Коришћење пентаклорофенола током транспорта памука може бити примарни извор диоксина. Такође сматрају да ова чињеница може објаснити одакле се акумулирају диоксини у телу, а да нису пронађени у храни.

Иста врста диоксина такође је пронађена у неким бојама. Посебно се истиче коришћење хлора као избељивача за памук који при томе изазива настајање диоксина. Диоксин је врло отрован и може изазвати репродуктивне и развојне проблеме, оштећења имуног система, ометати хормоне и изазвати рак.

Постоје неке врсте одеће које се израђују од нетретираног, органског памука, тако да ћете тиме смањити ризик од тровања хемикалијама, но свакако не заборавите, нову одећу обавезно оперите пре првог ношења.

Како се можемо заштитити?

Прочитајте робне марке и покушајте избећи синтетичке материјале као што су рајон, најлон, полиестер, акрил, ацетат или триацетат колико је год могуће. Такође избегавајте ствари које се не пеглају и не гужвају.

Кад год је то могуће, оперите и осушите ту одећу три пута пре ношења. Користите само сигурне, органске детерџенте из продавница здраве хране или оне које сте направили сами. Ако их немате, онда бар смањите количину детерџента за бар пола по једном прању.

Тешко да можемо да вас утешимо да ће све бити добро, јер већ само читање о томе који се све непотребни отрови стављају на одећу вас може распаметити. Но покушајмо да штету умањимо: никако не облачите ништа што није добро опрано, а поготово не деци.

Аутор: Ирена Дујмушић

Извор: „Matrix World

http://www.svetinjebraniceva.rs/

 

Последњи пут ажурирано ( петак, 28 септембар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 42 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.