Опет рече Бог:

Нека изникне из земље трава, биље,

што носи семе по својим врстама,

и дрво родно, које рађа по својим врстама,

у којем ће бити семе његово на земљи

(Пост. 1,11).

И појавише се ливаде пребогате високом травом,

а по плодним равницама таласало се зеленило,

пружајући лелујањем класја призор

попут узбурканог мора.

И свакаво биље и све врсте зеља,

и што у струковима расте,

и што бобице доноси,

све је то у изобиљу прекривало земљу.

Свети Василије Велики

Биље може да буде одличан лек који јача организам, не ремети његове биолошке функције, а нема штетних пропратних појава или су оне минималне. Правилно употребљено биље често спречи или излечи неку болест која се чини неизлечивом.

Лековито биље налази се свуда око нас, зато многи мисле да ништа не вреди, поготово ако га сами уберу. Влада погрешно уверење да је добро само оно што је скупо, што је заиста погрешно. Обично се сматрају вредним разне лекарије из најудаљенијих крајева. Тражити на другом крају земље оно што се може наћи на два три корака од својих врата је заиста бесмислено.

Покушаји да се лековито биље избаци из употребе остали су без успеха, а преко 80% лекова савремене фармације справља се из биља и других природних сировина. Број биљака је врло велики, тако рећи непрегледан, јер их има 700 000 - 800 000, а неки мисле да је и укупан број болести толики, колико има лековитог биља. Биљкама се лече најчешће оне болести које не захтевају агресивну медицинску терапију. У многим случајевима тешко је поставити оштру границу између научне и ненаучне (алтернативне) медицине. Свакако морамо рећи да је здравље циљ до кога болесник жели да стигне. За њега није важно да ли се то постиже научним или ненаучним методама. Ако је то циљ и научницима, лекарима, траварима и болесницима, ту ништа није супротстављено. У Русији та симфонија одлично делује.

Највећа потешкоћа код многих људи данашње цивилизације састоји се у томе што једноставно не желе да размишљају. Прилагођавају се размишљању широких маса. Исправно је оно што чине сви! Међутим, стварност нас опомиње да то није точно, да је исправно баш нешто супротно.

Лековито биље не само што лечи него и крепи, јача и чини тело отпорним против многих болести, а нарочито против оних које се појављују у позним годинама.

Лековито биље не ствара чуда, али у стручним рукама лекара може да постане велика вредност.

Лекар, који поседује сложена медицинска знања, и који је побожан, јесте прави благослов за народ. У селима су у прошлости главни људи били: свештеник, доктор и учитељ. Зато је сељак радо са своје муке школовао децу за тако узвишену службу. Данас смо сведоци опште моралне кризе и охладнелог односа многих лекара према пацијентима и пацијената, који не поштују своје лекаре. Без њихове добре сарадње, тешко ћемо доћи до здравља. Једино такви лекари, који пожртвовано врше своју службу, данас могу много да учине за здравље народа и буду оно што им је и Бог дао сарадници Божији у Његовом старању за малог човека, кога у данашње време многе групације варају, искоришћавају и одбацују када постану немоћни и болесни.

Будућност савремених доктора је све тамнија и неизвеснија, што је изазвано чињеницом да медицина све више зависи од технологије. Улога доктора се смањује, док је улога техничких лица све већа. Лекари би требало да се врате на своју основну мисију, да буду исцелитељи и учитељи.

Односи између пацијента и лекара су суштина успешног лечења. Осећај поверења и наде које даје лекар пацијенту, када је он рањив болешћу, је велика драгоценост којој се треба вратити.

Саосећање са онима који пате, не улази у материјалну сферу, али јесте могуће. Зато је важно да се медицином баве верујући људи, нарочито зато што су им морална начела и борба за добро у складу са том светом професијом. Тада ће знање отето од духовности, које горди и понижава истинског исцелитеља, бити враћено онима који неће хтети да се „чине боговима“, него онима, који ће у страху Божијем, бити Његови сарадници у Његовом промислу о људима.

Уплашени пацијент ће уз топли поглед или благи додир доктора, лакше пребродити свој страх од бола и смрти. Да бисмо имали такве лекаре и њихови учитељи би требало да се у току школовања према њима односе са учитељском љубављу и очинском бригом.

Травари су људи који воле да помажу људима и неки су стекли многа искуства и наследили многа знања о биљу и болестима. Има међу њима и оних који су нестручни и лажни. Али таквих неваљалих људи има у свим сферама људске заједнице. Озбиљни травари никада не угрожавају пацијента. Они не преузимају медицини посао. Углавном се укључују у лечење превентивно, лакших тегоба, или се укључују у помагање отписаним болесницима, којима је медицина кратко рекла да нема одговара за њихов случај. Има доста случајева да су успели, има и да нису. Али и ти њихови умрли су умрли са осећањем бриге и старања о њима, а не отписани. Зато ове човекољубиве исцелитеље народне треба брижљиво помагати и подучавати у ономе што они могу да учине, да заједнички подигну ниво здравља нашег народа, не само лечећи последице, него и великим покретом превентивног деловања. И ова сарадња је у Русији лепо постављена.

Ова књига није замена за стручне књиге с подручја ботанике и медицине, већ има за циљ да буде саветник свакоме ко уз класичну, од лекара преписану терапију, жели додатну помоћ при лечењу, или се нађе у природи далеко од урбаних места, где нема организоване медицинске службе или из материјалних разлога не може за сваку малу интервенцију да обезбеди себи услове, може да се подучи, посаветује и исцели.

Код лечења која су у народу дуго у употреби било помоћу биља, масажа, купки, облога, морамо бити прецизни и стрпљиви: оздрављење долази полако, а када се догоди, онда је темељно и дуготрајно.

И не заборавимо: без Бога не можемо чинити ништа, зато Њему нека је слава, сада и увек у све векове векова. Амин.

КЊИГА МОНАХИЊЕ АТАНАСИЈЕ "ЗДРАВЉЕ ИЗ БОЖИЈЕ БАШТЕ" МОЖЕ СЕ ПОРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН МАНАСТИРА РУКУМИЈА:

012/261-121

http://www.svetinjebraniceva.rs/