Државна Дума разматра пропис о заштити верских осећања грађана. Депутати су уверени да је у Русији неопходно пооштрити казне за вређање верника. Експерти и представници традиционалних религија нису толико једнодушни у оцени ситуације.

Руски депутати су одлучили да узму у заштиту осећања верника. У уторак 25. септембра Државна Дума је отпочела рад на пројекту декларације „О заштити верских осећања грађана Руске Федерације“. Документ је поднела иницијативна група у коју су ушли представници свих парламентарних партија.

Јарослав Нилов, председник одбора Думе за друштвена удружења и верске заједнице, објаснио је потребу за пооштравањем законодавства у овој сфери чињеницом да су у последње време учестали догађаји са религиозним подтекстом који су имали великог одјека у јавности. Депутат је истакао да се не ради само о „панкерском молебану“ групе Pussy Riot, него и о другим акцијама против представника разних конфесија.

„Било је случајева скрнављења икона у различитим градовима наше земље, на храмовима и синагогама су цртани кукасти крстови, сатански симболи и разни натписи. Извршена су и два крупна терористичка напада у Дагестану и Татарстану, када су погинули и повређени духовни лидери муслимана. У Краснодару је спаљен дрвени храм, у Москви је дигнута у ваздух протестантска богомоља... Мир у нашој земљи је доведен у питање и ми морамо правовремено да реагујемо“, набројао је Нилов случајеве антирелигиозних инцидената.

Депутати сматрају да је садашња максимална казна за вређање верских осећања од хиљаду рубаља (25 евра) сувише мала. Предложени амандмани за скрнављење светиња предвиђају казну затвора у трајању од пет година, 400 часова обавезног казнено-поправног рада или новчану казну у висини од 500 хиљада рубаља (12.400 евра). За вређање верских осећања својих суграђана прекршиоце очекује новчана казна од 300 хиљада рубаља (7.445 евра), 200 часова казнено-поправног рада или три године затвора.

„Вређање осећања верника је веома опасна ствар“ 

Представници главних конфесија подржавају иницијативу депутата. По мишљењу званичног представника Руске православне цркве, Всеволода Чаплина, угрожена је безбедност земље.

„Скрнављење предмета које поштују верници и вређање њихових верских осећања је исто као и увреда на националној основи. То је у савременом свету веома опасна ствар. Такви поступци су, као што знамо, много пута у историји изазивали конфликте, и ти конфликти могу бити веома крвави, јер се сукобљава велики број људи“, упозорио је свештеник.

И представници руске исламске заједнице наглашавају да може бити угрожена национална безбедност. Они одобравају намеру власти да издејствује забрану ширења филма „Невиност муслимана“ у Русији. „Веома је важно то што власт схвата осећања својих грађана, свога народа. У земљама где државни чиновници нису на време реаговали, и где људи нису наишли на разумевање и подршку власти, похрлили су на улице заједно са опозицијом“, истиче московски муфтија Албир Крганов. „Треба донети такве законе да човек који намерава да повреди нечија верска осећања најпре размисли о последицама које га чекају“, слаже се са њим Рушан Абјасов, заменик председника Савета муфтија Русије.

Званичну подршку је депутатима пружила и Федерација јеврејских заједница Русије. „Веома је важно да се повећа одговорност за вређање верских осећања, нарочито у контексту антиклерикалних кампања које се сада воде у разним земљама света. Видимо како се оне завршавају“, изјавио је дописнику „Интерфакс-Религије“ председник ове организације Александар Борода.

„Покушај увођења цензуре“ 

Уосталом, било би претерано рећи да је иницијатива депутата дочекана благонаклоно у целом руском друштву. По мишљењу социолога Љубов Борусјак, доцента на Националном истраживачком универзитету „Виша школа економије“ (ВШЕ), предложени закон има много „рупа“ које могу бити злоупотребљене. „Такав закон по дефиницији не може да буде универзалан. Постоји неки конкретан преступ за који следи казна. То је увек селективно, увек ће у извесној мери бити тумачено произвољно, јер није могуће у том закону описати све прекршаје који би могли да се подведу под њега. А ако их није могуће описати, онда значи да се у случају потребе свашта може протумачити као прекршај“, изјавила је Борусјак у интервјуу за BBC Russia.

Константин Егерт, коментатор радио-станице „Комерсант ФМ“, сматра да су и важеће законодавне норме довољне за заштиту верника. „Сви покушаји да се усвоје нови закони неће бити ништа друго до покушај да се уведе цензура, коју знатан део друштва неће прихватити, и то ће се самој Цркви касније вратити као бумеранг“, сматра Егерт.

Депутатска иницијатива изазвала је узнемирење и код неких представника водећих конфесија. На пример, Егертову бојазан дели и рабин Михаел Једвабни. „Кривични кодекс већ предвиђа одговорност за распиривање верске и националне мржње, као и одговорност за хулиганство мотивисано верском и националном мржњом. За разлику од тих постојећих прописа, предложени пропис о вређању верских осећања се опасно приближио појму ‘слобода говора’“, тврди рабин.

Своју сумњичавост у погледу новог закона не скрива ни проректор Московске православне духовне академије, протојереј Павел Великанов. „Мени смета што човек, који се изјашњава као верник, у овој ситуацији добија некакав посебан статус у односу на другог човека. Не могу да схватим, зашто би статус обичног човека, који се не изјашњава по питању верске припадности, био нижи од статуса верника који захтева некакву посебну заштиту“, пита се свештеник.

У БРОЈКАМА

21%

грађана Русије зна за случајеве вређања верских осећања, пре свега за обарање крстова

82%

испитаника подржава идеју пооштравања казни за вређање верских осећања

86%

грађана Русије не сматра да су њихова верска осећања угрожена

http://ruskarec.ru/articles/2012/09/26/u_zastitu_uvredjenih_vernika_17083.html