У националном парку Јосемити (држава Калифорнија, САД) неочекивано је дошло до експлозије непознатог хантавируса – болести која поседује високу брзину ширења. Од неизлечиве плућне инфекције већ је умрло троје туриста, а још осморо људи је у болници, са сумњом да су и они оболели од исте болести. Сви умрли су спавали у шаторима на територији парка.

По информацији америчких новина USA Today постоји могућност од заразе овим вирусом за још 22000 туриста који су овог лета посетили Јосемити. Од њих су 2500 људи - странци из 40 земаља, који су се већ вратили у своје земље... Да би дошло до заразе довољно је да се само удахне честица прашине или да се рукује са човеком који је инфициран. Претпоставља се да преносиоци болести могу да буду глодари - мишеви и хрчци.

Према подацима америчких власти, леталност овог вируса достиже 36%. На пример, леталност «шпањолке» (тј. «шпанске грознице») која је покосила велики бој људи почетком 20. века је била 2 – 3%, а смртност куге која се не лечи је између 30 и 60%. Нови вирус - убица је због дугачког инкубационог периода скоро немогуће дијагностификовати. Симпроми болести су врло слични обичном грипу, а вакцине и начине лечења савремена медицина за сада не познаје.

Зато заиста чуди реакција администрације тог националног парка. После првих смртних случајева до којих је дошло 1.септембра о.г. парк није затворен, чак његова управа није сматрала за сходно ни да посетиоце упозори на опасност. Парк је и даље отворен, и у њему су и сада хиљаде туриста. Основно питање читаве ове приче је у томе одакле у парку глодари, инфицирани вирусом који је до тада био непознат, од кога практично нема спаса? По статистици – најмање једна трећина свих оболелих од наведеног вируса ће умрети. Да ли то може да има било какве везе са неким од облика бактериолошког оружја, које америчка војска смишља у дубинама својих тајних лабораторија? И, још, зашто се тај вирус појавио баш сада, уочи председничких избора у САД?

Вируси, по правилу, не долазе из космоса и не стварају се сами од себе. При том историја показује до многи вируси носе потпуно земаљско порекло и представљају рукотворину. И без жеље - присећамо се познатог холивудског филма «Епидемија» са Дастином Хофманом у главној улози. Радња је једноставна: експерименти америчке војске како би био створен неизлечиви смртоносни вирус довели су баш у САД до епидемије болести коју је он изазвао. Армија је хтела да сакрије доказе своје кривице и спремала се да бомбардује град у коме је дошло до епидемије, заједно са свим његовим становницима, али није успела. Преносилац болести у филму је био мајмун који је у САД доспео из Африке, у којој је америчка армија вршила своје страшне експерименте на локалном становништву. Међутим, то је радња играног филма, а шта се дешава у стварном животу?

У САД је испитивање првог бактериолошког оружја на локалном становништву извршено још 1763.године. Тада је командант тврђаве Форт Бит, пуковник Буке, као гест «добре воље», поглавицама индијанских племена поклонио ћебад и шаторе, узете из болница у којима су лечени људи од богиња. После тог «поклона» у држави Охајо је дошло до епидемије чије су жртве били Индијанци, који нису ништа сумњали. Први озбиљни експерименти са бактериолошким оружјем су започети у САД 1943.године на полигону Дахуеј, у пустињи државе Јута. После уништења Квантунске армије 1945.године амерички војници су из САД довели, уместо да му суде за злочине против човечности, а «ради ширења експеримента», Широ Ишија, јапанског генерал-мајора медицинске службе и начелника по злу познатог «јединице 731». Заједно са њим, као и другим војним злочинцима, у САД су доспели и материјали «јединице 731», захваљујући чему су у «фабрици смрти» близу Харбина вршена истраживања и испитивања бактериолошког оружја на живим људима, пре свега на совјетским заробљеницима. Војна база Форт Детрик, која се налази у близини града Фредерик (држава Мериленд, САД) је постала главни центар Пентагона где су усавршавани и проналажени најразличитији изазивачи епидемијских болести и вирусних инфекција. На самом извору свега тога су Иши Широ и материјали «јединице 731», које је он пренео у Америку.

У мају 1952.године између америчке армије и ЦИА је закључен тајни уговор по коме се Пентагон обавезао да преда агенцији ЦИА сво стечено искуство у вези са производњом бактериолошког оружја, а ЦИА је, са своје стране, преузела обавезу да помогне у његовом усавршавању и испитивању. Захваљујући објављеним документима армије САД постало је познато да су у фебруару 1956.године у Њујорку америчке тајне службе, заједно са Одељењем за специјалне операције (Special Operations Division, SOD) армије САД, које су биле смештене у Форт Детрику, извршиле тајну операцију која је добила назив «Велики град». Њен циљ је био да се практично испитају средства за бактериолошко ратовање у условима савременог великог града. Испитивање бактериолошког оружја је обављено на обичним Американцима, који нису ништа сумњали.

1955.године сарадници агенције ЦИА су у држави Флорида извршили тајни бактериолошки експеримент. Помоћу преносног уређаја који је био маскиран у ташнама и коферима они су разнели изазиваче великог кашља, после чега је на Флориди дошло до епидемије те болести. 1964. и 1965.године бацили отровне материје Bacillus subtilis су разнети по Чикагу, Сан-Франциску, па чак и у америчком главном граду. При томе су у Вашингтону бирали места где је било највише људи, а то су међуградска аутобуска станица и државни аеродром. Задатак је био да се направи модел ширења инфекција по територији САД. Доцније су на америчким становницима, који нису ништа сумњали, извршена поновна испитивања са вирусом богиња, за шта се сазнало захваљујући истрази специјалне комисије Сената САД, извршене 1975. год. Седамдесетих година, осим Форт-Детрика, истраживањима бактериолошког оружја се бавила и биолошка лабораторија Војно-поморских снага САД у Окленду, хемијска корпорација «Бриз» у лабораторијама које су се налазиле у Пенсилванији, у подножју планина Алегани, као и лабораторија Пентагона код Балтимора.

Многе експерименте са живим људима стручњаци из Форт-Детрика су од краја 50-их година вршили у Јужноафричкој Републици, у Луис-Тричарду (тамо су 1980 – 1982.године избијале епидемије изузетно опасних болести као што су колера, трбушни тифус, полиомиелитис, куга), као и на северу Намибије, у концентрационом логору «са специјалним режимом» у области Ошакати, где су војна лица Јужноафричке Републике испитивала вирусе на ратним заробљеницима. Познато је да су у току рата у Кореји 1950. – 1953. амерички војници користили бактериолошко оружје против војске Северне Кореје и кинеских добровољаца. Због коришћења тог оружја Армија САД је и сама претрпела губитке: за године рата 3 хиљаде америчких војника је погинуло само од хантавируса, који сада изазива ужас код туриста у Јосемитију (у овом тренутку је пребројано до 20 варијетета хантавируса).

Главни идеолог војно-биолошких програма САД је био министар одбране Роберт Макнамара, који је доцније постао директор Светске банке. Он се врло активно борио против «пренасељености» Земљине кугле. Професор економије на Калифорнијском универзитету Ентони Сатон је у књизи «Ко управља Америком?» написао да је «СИДА вештачка болест коју је створила армија САД, као део програма за биолошко ратовање, који је финансирао Конгрес, а пустили фанатици елите ради уништења једног дела становништва на свету», и да је управо Макнамара био тај који је одобрио стварање вештачког вируса сиде.

У октобру 1970.године Макнамара је изјавио: «Постоје два могућа начина помоћу којих се може спречити пораст броја становништва на свету до 10 милијарди људи. Или савремени ниво наталитета треба што пре да се смањи, или савремени ниво морталитета треба да се повећа. Другог пута нема…» У том смислу није чудно што су први случајеви сиде забележени у Африци и на Хаитију – код «сувишног» и «бесперспективног» становништва планете.

У јулу 1969.године директор управе перспективних истраживачких програма у армији САД, доктор Мак-Артур је у свом иступању пред Конгресом у Комитету за асигнације Беле куће изјавио: «У току 5 – 10 следећих година је могуће направити синтетски биолошки вирус који не постоји у природи и против кога је немогуће да се стекне природни имунитет». Крајем 80-х година Конгрес је публиковао материјал тих говора са шокантним признањима доктора Мак-Артура о синтетским биолошким вирусима, на којима се ради у тајним лабораторијама.

Међу «глобалном елитом» је и данас популарна идеја о смањењу броја становништва који је вишак помоћу вируса. Њени представници периодично дају отворене изјаве о томе, да на Земљи треба да остане око 500 милиона људи. Шта учинити са преосталих 6,5 милијарди – они не кажу. Али то је и тако јасно: смањење броја становника преко сталних ратних сукоба по читавом свету, помоћу глади и епидемија. Очигледно је да се и данас ради на проналажењу нових вируса. Тако се сазнало да две групе истраживача – европска под руководством Рона Фушјеа (Ron Fouchier) из Ротердама и америчка, на чијем је челу професор Јошихиро Каваока (Yoshihiro Kawaoka) са универзиета Висконсин-Медисон, вештачки су направили варијетете вируса Н5N1(птичји грип) који је у стању да се са једног на другог човека преноси ваздушно-капљичастим путем (експерименти су вршени на творовима). Научници су предали своје радове најпознатијим научним журналима: Каваока - журналу Nature, а Фушје - у Science. Међутим, крајем децембра прошле године Национални научни савет за биобезбедност САД (National Science Advisory Board for Biosecurity, NSABB), је главним уредницима оба журнала и ауторима чланака послао писма у којима је захтевао да се ти радови не објављују. Руководилац NSABB Пол Кејм је заинтересованим медијима објавио зашто је забрањено публиковање тих радова: «Потенцијал вируса Н5N1 је толико велики да ја не могу ни да претпоставим шта је све он у стању да учини» –цитирала је Кејма британска агенција Reuters.

Кејм је подвукао да је на овој етапи - новостворени вирус главна претња за опстанак читавог човечанства! Нови вирус, како информише Кејм, «убија половину инфицираних људи, а смртност је много већа него код «шпањолке» из 1918. – 1919.г.» (тада је умрло 40 милиона људи). Своју одлуку Национални научни савет за биобезбедност је објаснио тако да та два вештачки створена у лабораторијама варијетета могу да доспеју у руке биотерориста. Припрема за могући биолошки рат претпоставља , то се зна, не само постојање смртоносног вируса, већ и постојање вакцина против њега. Али, о вакцини руководилац NSABB Пол Кејм није изговорио ни речи, очигледно зато што она није намењена «обичним смртницима».

Наставиће се...

Фото: "Факти"

Извор: Фонд стратешке културе