Током три протекле године, Американци су успели да нас убеде да је криза завршена свуда, само не у Европи. А сами су у горем положају. Ситуација са којом ће се суочити наредни председник, ко год то био, биће заиста застрашујућа.

На први поглед, све је у реду на супротној страни Атлантског океана: Силицијумска долина и даље је водеће место светске креативности. Њујорк је још увек најфасцинантнији град на свету. Амерички филм наставља да инспирише свет. Америчке оружане снаге још увек су распоређене широм света, и од њих зависи безбедност демократија. Нови извори енергије обезбедиће њену самосталност. Учаурена у свом оптимизму, Америка још увек верује да ће бити довољно да се још неко време задужује, очекујући повратак раста, који ће прогутати дуг.

Али дуг расте много брже него икад раније у америчкој историји (преко билион долара сваке године), па чак и брже него у било којој европској земљи; за две године, премашиће 80% БДП-а, што је двоструко више од нивоа из 2008.

Како би се дуг финансирао, федерални буџет се ове године задужује 4 билиона, а сервисирање дуга премашује укупан буџет за одбрану, социјално осигурање и здравствени систем.

Ово функционише све док се повериоци са тиме слажу. Њих има две врсте: Федералне резерве (америчка централна банка) које непрекидно штампају новац (да га позајме држави и комерцијалним банкама), и нове силе, које су постале богатије са порастом цена енергената, и које овако инвестирају свој вишак: будући да им ова земља изгледа јако и безбедно, будући да не постоје алтернативне инвестиције, и будући да се Америка користи као плаћеник.

Фед сада поседује једну шестину јавног дуга, што је највиши ниво у америчкој историји. А национални фондови почеће да диверсификују своје инвестиције. Финансирање америчког дуга биће све теже.

Логично, ово ће ускоро изазвати пад долара, велики раст камата, што ће на крају бити катастрофално: пораст камата за само један посто повећаће сервисирање дуга за 100 милијарди долара.

У том тренутку, Америка ће објавити банкрот. Више неће моћи да помаже својим незапосленима којих има 17%, да храни 50 милиона људи који не би преживели без народних кухиња, да поправља дотрајале мостове и путеве. Да обнови свој образовни систем, који је постао катастрофалан (осим на најпрестижнијим универзитетима, где се сада углавном школују страни студенти). Да очува своју војну снагу.

Уколико не буде неких чудесних технолошких пробоја, или ратне економије, колапс америчког друштва је на помолу.

Нико у Европи од тога неће имати користи.

Фото:  http://rs.seebiz.eu

http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/amerika-moze-bankrotirati-pre-evrope