На нашој страници је у неким текстовима већ дотакнута патократија - владавина психопата, но недавни случајеви осуђивања и затварања родитеља који су омогућили својој деци да се играју у дворишту, постаје врхунац апсурда и стварања болесног апарата репресије у САД.

У недавном приказивању емисије The Alex Jones Show, Lenore Skenazy из удружења Free-Range Kids, је објаснила како у САД већ неко време траје свеопшта хистерија и гестаповска параноја према деци која се константно држе затворена, надгледана, и под "стакленим звоном" као да им стално прети смртна опасност.

Забринута Skenazy је приметила како у Америци више није нормално и друштвено прихватљиво да се деца пењу по дрвећу, играју и скачу по трави или бициклом иду до школе, она је објаснила како је постало ненормално да се деца играју ван куће у властитом дворишту.

Јасно нам је да ћете, највероватније помислити како је реч о претеривању, но на жалост Lenore Skenazy није била ни изблиза шокантна са својим обраћањем у поменутој емисији, колико је шокантна и алармантна стварност у тренутном америчком друштву.

Tammy Cooper, ухапшена као највећи криминалац јер је дозволила да јој се деца играју у дворишту

Infowars.com и Syracuse.com су пре пар дана пренели вест о Tammy Cooper из града La Portea у Текасу, коју је полиција привела и испитивала јер је дозволила да се њена деца играју у кућном дворишту. Несретну госпођу Cooper је пријавила њена комшиница за, веровали или не - угрожавање деце.

Да ствар буде још гора, Cooper живе у добростојећем и мирном предграђу с уређеним окућницама и јако ниском стопом криминала, док се за децу од шест до девет година уопште не може рећи да су била у било каквој опасности играјући се у свом сопственом дворишту у по бела дана.

Док су полицајци хапсили госпођу Cooper, њена деца су се играла у дворишту и могла су да виде како им се мајка приводи. Није ли потпуно сулудо, да се нико није питао колико је то трауматично искуство за децу и како ће утицати на њихов развој.

Cooper-ова се од сада па на даље мора јављати полицији да је код куће цело време; ми би то назвали кућни притвор, не знамо како то звучи вама?

Natural News се такође позабавио овом темом, откривајући како случај маме из Тексаса није једини те да је исту "тортуру" преживела и госпођа из Вирџиније. Осим полиције ова је госпођа добила и посебну пажњу социјалне службе која је двапут посећивала и испитивала, и овде су "савесни "суседи пријавили како се деца играју напољу у дворишту без присуства родитеља.

Врло је важно објаснити како се овде не ради о несавесним мајкама које занемарују своју децу, њихов једини грех је био што су деца била у дворишту без да су оне биле с њима.

Такође је од изузетне важности схватање америчких закона и у погледу деце која се сама играју у дворишту своје властите куће: то није криминално нити кажњиво дело нити се оно може санкционисати и једним законом, осим да је реч о занемаривању деце која су остала напуштена у туђем дворишту или у дворишту своје куће у којој нема ни једног родитеља.

Па ипак обадве жене су приведене у полицијске станице са лисицама на рукама и ноћ су провеле у затвору.

Орвелова 1984. постаје стварност

Сви они који су прочитали Орвелову 1984, ће приметити како су многе компоненте данашњег америчког друштва готово идентичне с потресном дистопијом (анти-утопијом) публикованом 1948. године. Јако је тешко гледати шта се догађа у САД нарочито на пољу личних људских слобода и слободе говора. Без обзира шта ми лично мислили о САД и њеној политици, патократија постаје изузетно видљива у овој земљи и то би нас требало замислити јер већина западњачког света има тенденцију слепог копирања свега што долази из ове државе.

Једини начин на који се можемо одбранити од свеколиког утицаја патократија је да се едукујемо о њеном деловању, те да схватимо понерологију - науку о генези зла међу људима.

Иако се на први поглед може чинити изузетно одвратно и шокантно становиште да нашим друштвом управљају људи који се заиста тако не би требали звати, размислимо на тренутак колико се заправо данашња друштва брину о нашим основним људским потребама и колико смо слобода изгубили у модерној демократији што због рата против тероризма, што због економске неимаштине, или мноштва других разлога који нам се свакодневно сервирају кроз пропаганду, а све с наумом да постанемо мање слободни и мање "људи."

Аутор: Љубица Шаран

Извор: „Матрикс ворлд“

http://www.svetinjebraniceva.rs/