У свом извештају Генералном секретару Уједињених нација о осиромашеном уранијуму, Србија указује да је након бомбардовања 1999. године скочила стопа оболелих од рака у региону, али ипак додају како нису били у могућности да нађу статистички битну корелацију са осиромашеним уранијумом и излагању њему, како би то повезали са оболелима.

Ипак, јасно је да постоји јасан тренд повећања малигних болести посебно у јужној Србији, иако је учесталост многих од њих значајно опала у Европској унији.

У већини случајева, овакве болести се јављају у ранијем периоду живота човека, напредује великом брзином и могу се приметити тек када значајно напредују. И поред свега, није могуће статистички доказати релевантност, узрочно-последичну везу са осиромашеним уранијумом, због релативно малог броја тестираних становника.

Анализа је показала да су пројектили који су пали на Србију направили уранијумску аеросол, која би се могла померати даље у зависности од временских услова.

Удисања ових аеросоли највише утиче на здравље људи који су били изложени њима током ваздушних напада. Удисање аеросола уранијума оксида може имати тренутне, али и одложене ефекте на здравље.

Ту је такође и опасност од конзумације воде ако су пројектили и даље у земљи, што није био случај у Србији. Већа је могућност то да није пронађена и уклоњена сва муниција , јер након одређеног броја година није могуће идентификовати тачну локацију погођеног и угроженог места.

Надлежни у Србији су на употребу осиромашеног уранијума имали брз одговор, па су све контаминиране локације биле обележене у зависности од степена контаминације и могућег ризика на популацију, а њихов извештај такође потврђује да се, чак и данас, прати ниво уранијума на различитим локацијама у Србији.

Овогодишње извештавање о осиромашеном уранијуму дошло је из Колумбије, Етиопије, Холандије, Србије, Јапана и Катра. Такође, извештаји су поднети од стране Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) и УН за животну средину (УНЕП). 

http://www.alo.rs