Често се на блоговима може прочитати да, ако желите да знате како ће изгледати будућност САД, довољно је погледати Детроит

Због његове изузетне архитектуре, пред крај 19. и почетком 20. века Детроит су звали Паризом на Западу. Будући да се налази на Великим језерима, Детроит је постао важно раскршће путева. У њему је 1896. године Хенри Форд направио свој први аутомобил у изнајмљеној радионици на Мек авенији, где је 1903. основао и Ford Motor Company. Пионири производње аутомобила Вилијем Ц. Дјурант, браћа Доџ, Пакард и Волтер Крајслер ојачали су статус Детроита као светског аутомобилског центра. Зато је добио надимак Motor City.

У првој половини 20. века у град су дошле десетине хиљада нових становника, посебно из јужних држава, тако да је Детроит постао четврти највећи град у САД. У исто време су дошле и десетине хиљада европских имиграната.

Детроит је постао велики културни центар. Музика уживо била је заштитни знак ноћног живота Детроита од краја 40-тих. Тако је настао и његов надимак Motown. Тада је постојао велики број сцена на којима су се одржавали концерти, приредбе, био је ту и велики број биоскопских дворана, а изграђен је и Motown Motion Picture Studios величине 49.700 м2.

Бери Горд Јуниор основао је Motown Records, компанију која је постала веома популарна током 60-тих и почетком 70-тих година. За компанију су снимали Стеви Вондер, Темптејшнс, Дајана Рос и Сјупримс, Џексон 5, Марвин Гај и многи други. Када је достигао највећу славу у 50-тим, Детроит је био пети највећи град у САД. Нешто касније почело је велико напуштање града, тако да је 1950. године имао 1,85 милона становника, а 2010. само 713 хиљада. Више од милион људи напустило је град. Где су отишли ти људи и зашто?

Детроит је један од градова у САД у којем има највише расне сегрегације. Црнци су у великом броју долазили са југа тражећи посао. Нису били добро примљени. Белци су нападали домове црнаца, разбијали им прозоре, палили им куће, бацали бомбе... После тога су белци почели да селе у предграђа, док је црначка популација остајала у центру града. Многи људи желе да живе у центру града, али у Детроиту је потпуно другачије. Детроит има чак и Eight Mile Road, који је традиционална граница између црнаца и белаца, који дели град од белих предграђа на северу.

Ако на Интернет претраживачу укуцате термин Detroit ruins (рушевине у Детроиту), бићете шокирани. Пошто човек прегледа видео снимке и фотографије Детроита данас, може да помисли да се ради о граду где су вођене уличне борбе у некој ратом захваћеној земљи. Ако се узме у обзир да се град налази у САД, поставља се питање да ли је „амерички сан“ постао „амерички кошмар“ и да ли је „амерички сан“ био само илузија? Неки Американци користе црни хумор и на примеру Детроита кажу да је „амерички сан“ постојао једино кад се оде на спавање.

ИСКЉУЧИТЕ РАСВЕТУ

Многи који знају што се догодило у Детроиту, посебно они у Европи, рећи ће да је то изолован случај и да се то не може поновити, поготово не у Европи. Да ли је заиста тако? Нећемо се удаљавати од теме, али интересантно је да је влада премијера Монтија у Италији пре неколико дана расправљала о искључивању јавне расвете у Италији у склопу мера штедње. Убрзо ћемо сазнати како су замислили да то проведу у пракси.

Иако је Детроит је најочигледнији примјер умирања градова, Чикаго, Кливленд, па чак и Лас Вегас, крећу његовим стопама. Постоји иронична изрека када се говори о Детроиту: „Молимо да последњи ко напусти Детроит искључи расвету“.

Где су отишли ти људи из Детроита, радници из толиких фабрика, музичари, глумци? Шта се догодило? Одговор стаје у једну реч – outsourcing – пребацивање производње и услуга у друге земље. Америка се давно одрекла златног стандарда и пад долара није нешто што је почело пре неколико година иако се драстично повећао после 2007. године. Немилосрдно дигитално и физичко штампање новца и outsourcing  неминовно воде ка томе да ће и други амерички градови изгледати као Детроит. Многи већ и изгледају тако, као Кливленд, Гери у Индијани или Камден у Њу Џерзију.

Фабрике у Детроиту су девастиране као да су биле под артиљеријском паљбом, а ни друге зграде не изгледају пуно боље. Приватне куће су већином девастирали криминалаци, наркомани и људи који су крали материјал. На wеб страници mjperry.blogspot.com може се прочитати следеће (ваља напоменути да се ради о 2007. години, и зато можемо само да замислимо какве су цене данас): „Купите куће у Детроиту за 250 долара, месечна рата – један долар.“

Ако одете на страницу Realtor.com и тражите за куповину кућу у Детроиту која кошта између нула и хиљаду долара, пронаћи ћете 74 куће, укључујући и кућу која је у власништву банке и кошта 250 долара са процењеном месечном ратом од једног долара. Постоје четири куће које се продају за један долар. Ако тражите кућу у Детроиту која кошта мање од пет хиљада долара, имате избор од скоро хиљаду кућа.

Сваки коментар на ово је сувишан, као и на призоре из Детроита који објашњавају зашто су цене овакве. Још почетком 2010. године почели су да се појављују чланци у којима се говори о намери градоначелника Детроита да булдожерима поравна једну четвртину града. Један од њих пренео је theeconomiccollapseblog.com.

У њему се између осталог каже и следеће: „Буџетски дефицит од 300 милиона долара и све мањи приходи од пореза присилили су власт у Детроиту да доносе веома тешке одлуке. Људи и даље масовно напуштају град и процењује се да је незапосленост у 2010. години била 45-50 одсто. У неким подручјима живе једна или две породице у целој улици. Нека подручја Детроита имају толико напуштених и спаљених кућа да личе на ратну зону. Детроит има 33.500 празних кућа и 91.000 празних парцела за куће. Градоначелник Дејв Бинг верује да је једино решење да штеди где год стигне. Његов план је да булдожерима уништи око 10 хиљада кућа. Становници у подручјима која ће бити поравната ће добити прилику да се преселе у боље подручје. Наравно, ако не желе да селе, може се применити сила.“

ПРОПАСТИ ИЛИ БАНКРОТИРАТИ

 Детроит нема новца да купи земљу и пресели грађане без федералне помоћи. Неки мањи градови то већ чине. Јангстаун у Охају руши булдожерима неколико стотина кућа годишње још од 2005. године. Флинт, Мичиген, је већ уништио око 1.100 кућа. Постоји много градова у САД који су у стању распада, поготово у такозваном „Лошем појасу“ Америке. Због неозбиљне трговинске политике САД, привреда у том делу дословно је демонтирана и никад више се та производња неће вратити, а с њом ни радна места.

Зато се градови као Детроит и Флинт суочавају са избором – да ли да пропадну или да заувек банкротирају. Ако се то уопште може назвати избором… Али то је само мали дио оног што се догађа у САД.

Често се на блоговима може прочитати да, ако желите да знате како ће изгледати будућност САД, довољно је погледати Детроит. Некад један од највећих индустријских градова на свету икада, изгледа стравично. Ево неких занимљивости о Детроиту:

— Скоро половина мушкараца не ради;

— Више од половине деце живи у сиромаштву;

— Сваке ноћи у граду се дешавају застрашујући обрачуни између криминалаца и власника кућа;

— Број полицајаца у Детроиту је толико смањен да на лице места долазе прекасно или никако;

— Између 2000. и 2010. године Детроит је на свака 22 минута напуштао по један становник (Тхе У.С. Ценсус Буреау – Статистички завод САД);

— Број убистава у самообрани се повећао за 79 одсто током 2011. године;

— Стопа убистава у самообрани у Детроиту је 2.200 одсто већа од државног просека;

— Пре десет година било је око пет хиљада полицајаца у Детроиту, а данас око три хиљаде;

— Администрација Детроита најавила је смањење буџета, и све полицијске станице ће бити 16 сати дневно затворене;

— Грађани Детроита морају сами да се бране. Занимљив је пример 73-годишње Џулије Браун, која је затражила дозволу за ношење оружја пошто је полиција дошла тек дан касније.

— Лопови су украли толико бакра из уличне расвете да више од пола градске расвете у неким деловима града не функционише;

— Није сигурно возити ни током дана. Недавно је сто возача аутобуса одбило да вози дуж свакодневних рута јер су се плашили за живот;

— Само 25 одсто ученика у Детроиту заврши средњу школу;

— Чак 47 одсто људи у Детроиту је функционално неписмено.

А сада погледајмо најновије вести које долазе из Детроита. У ироничном уводу једног чланка се каже: „Ако планирате да ускоро посетите Детроит, полиција има поруку за вас – уђите у град на сопствену одговорност“. Та порука налази се на летку који је направило Удружење полицајаца Детроита. Леци су се делили пре скупа овог Удружења. На летку пише и да је Детроит најопаснији град у САД, да има највећу стопу убистава у земљи и да је број полицајаца изузетно мали. Пише такође да се размотре неки од радних услова полицајаца:

1. Једини полицијски одред у САД где полицајци раде у сменама од по 12 сати без довољно особља. Замислите како је радити 12 сати као полицајац у Детроиту – више него узбудљиво и више него исцрпљујуће;

2. Полицајци у Детроиту су већ пристали на велике уступке у вези са пензијама, платама и другим бенифицијама, и тако је град уштедео милионе долара...

КО ЈЕ ЕВРОПСКИ ДЕТРОИТ

 У каквим условима раде полицајци у Детроиту и како то користе млади без икакве будућности, добро се види у овом видеу (myfoxdetroit.com), где власник бензинске пумпе не може да ради јер је група младих заузела пумпу и ту проводи време. Млади кажу да је пумпа сада њихова. Ако се полицајци и појаве, накратко побегну, а после одласка полиције, опет се врате. Власнику радње су полицајци предложили да нађе приватно обезбеђење јер му они не могу помоћи.

Најновија анкета коју је провео ЦБС Детроит показује да се више од 80 одсто људи плаши да уђе у град. Адвокат Удружења полицајаца Донато Иорио је рекао следеће за ЦБС: „Ово су мушкарци и жене од којих очекујемо да нас штите, а полицајци не могу да вас штите ако их нема. Полицајци једноставно одлазе јер немају новца да остану у Детроиту и не могу да раде у сменама од 12 сати за плату коју добијају. Мало је рећи да су ови полицајци деморализовани. Они одлазе јер не могу више да остану у одреду и да штитите грађане“.

Треба рећи и да је спасавање „превеликих да пропадну“ донело Детроиту 26 милијарди долара. Где је тај новац отишао? И да ли је уопште икад доспео у Детроит?

Можда нам се у Европи чини да је то тамо негде далеко, преко баре, али већ поменута намера Монтијеве владе у Италији личи на почетак онога што се дешава у Детроиту.

Да ли ћемо имати у Европи градове попут Детроита? Само време може дати одговор на то питање.

Извор: http://www.advance.hr/vijesti/dobrodosli-u-detroit-policija-ima-poruku-za-vas-udite-u-grad-na-vlastitu-odgovornost/

Преузето са „Нови стандард“

Фото: www.advance.hr

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

1.20 ствари које можемо научити о будућности Америке после "смрти" Детроита