У Европи се гради све више нових џамија, зато хришћнских цркава има мање. У неким земљама зграде цркава чак се продају, и то је попримило какрактер тенденције. Световне власти инсистирају да паритет хришћанства и ислама у европским градовима доприноси међуконфесионалној слози. Конзервативци и десни говоре о исламизацији.

У Француској култне хришћанске грађевине распродају се скоро као обичне куће. Нови власници претварају цркве у биоскопе, ресторане, пабове и клубове, а у манастирима отварају хотеле. Епархија департмана Шер због недостатка финансијских средстава одлучила је да прода једну од цркава у граду Вјерзон. Мароканска оштина је спремна да је купи и претвори у џамију.

Ако се цркве продају представницима других вероисповести, време је да се призна да се окрећемо од јаког симболизма цркве, од самих себе, своје културе, сматра Абат Гијом де Тануарн, водитељ Радија Куртуази. У интервјуу за Глас Русије он је приметио:

- Да знате, у низу француских региона постоји појава у којој може да се препозна одређена исламизација земље. Коренити Французи, углавном омладина, стиде се свог идентитета, стиде се да не буду такви као муслимани који су постали домаћи. За то постоје два разлога: прихватање принципа потрошачког друштва и прилично агресивне форме световности, која доводи човека до бојазни да призна своју религиозност. Индикативно је да се слична форма световности добро слаже са исламом, међу њима чак постоји скривена солидарност.

Ништа мању солидарност испољавају световне власти у многим европским градовима. Тако се у Келну завршава подизање џамије, највеће у Немачкој. Прво се око грађевинских радова водио спор, али сада грађани у својој већини не изражавају незадовољство.

Муслиманска заједница града има 125 хиљада људи, и на рачун суперџамије постоје друга мишљења. Основни циљ ове изградње је да се упути изазов немачком католицизму. Без обзира на то што у граду већ постоје исламски центри четири турске општине, они изјављују о неопходности формриања нових центара, изјавио је за хришћанску телевизију Си-би-ен активиста Михеље хен-Патберг. А Јута Бакер, члан градског савета Хертена, келнског предграђа, не крије да не намерава да се мири са исламизацијом града.

Пример успешног компромиса између општинске администрације, муслиманске заједнице и коренитог становништва је пројекат изградње грандиозне џамије са 5000 места у италијанском Палерму. Замил ал-Замил, шеик Бахрејна, договорио се са локалним властима о послу под условом да ће уједно бити изграђена још два храма – хиндуистички и католички. Тачку гледишта власти Палерма у разговору са дописником Гласа Рјусије пренео је секретар за шампу градске владе Пјетро Галучио:

- Палермо је историјски гостољубив. Називи улица су указани на италијансом, арапском и хебрејском. У наш пројекат улази стварање међурелигијског и међукултурног простора, који ће бити отворен како хришћанима, тако и хиднусима. Сматрамо да ће овај пројекат доприносити дијалогу међу религијама.

Ипак чак у контексту тако радосних перспектива међуконфесионалне слоге, Италија не заостаје превише за својим северним суседима, како по количини ултрадесних организација, тако и по реторици. Према подацима недавних анктетирања, 73% становника земље не осећа лојалност према мигрантима и туђим религиозним традицијама. Овај проценат ће се неизбежно увећавати пропорционално количини странаца која ће се, по оценама италијанског института за статистику, до 2065. године утростручити.

За сада је у Италији релативно тихо. Али ситуација може да се промени, при томе изненада. У Француској млади мигранти већ су приређивали бунтове, узвратни погроми коренитих Француза само чекају одговарајући моменат. Неонацистичка борбена група Немачке скоро десет година је убијала мигранте, и то су, сматрају експерти, само прве епизоде. Једну од варијанти борбе против мултикултуралности показао је Брејвик у Норвешкој. Може да плане у било којој европској земљи, не зна се само ко ће и када први принети шибицу.

Извор: Глас Русије, фото: РИА Новости

http://vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=29009/Katolicki/namaz:/pravila/svetovne/solidarnosti#.UIGZwmc1hkQ