header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Писмо Свето-Успењске Почајевске Лавре патријарху Кирилу поводом промене Устaва РПЦ
Писмо Свето-Успењске Почајевске Лавре патријарху Кирилу поводом промене Устaва РПЦ Штампај Е-пошта
недеља, 28 октобар 2012

 Врховна власт у Цркви припада читавој црквеној пуноћи, а не сAмо архијерејима

16. октобра 2012. године

№ 94/И

Његовој Светости Г.Г. Кирилу

Патријарху Московском и све Русије

Копије:

Председнику Саборске комисије за питања међусобних односа Цркве, државе и друштва

Митрополиту Крутицком и Коломенском Јувеналију

Председнику Синодског одељења за узајамне односе Цркве и друштва

Протојереју Всеволоду Чаплину

Ваша Светости!

“Предлози за уношење измена и допуна у Устав Руске Православне Цркве” противрече канонском устројству Православне Цркве.

Као што ми сви знамо из Светог Писма и Светог Предања, Глава Православне Цркве је Господ наш Исус Христос. (Еф.1,22; 5,23) Православна Црква нема видљиву главу која би била непогрешива и поседовала врховну власт у Цркви. Непогрешива је једино сама Црква Христова, и то када се њоме саборно управља.

То јасно видимо на примеру првог црквеног сабора, а то је Апостолски сабор (51. г. после Христа). “Апостоли и презвитери сабраше се...” (Дјела 15, 6). И даље: “Тада нађоше за добро апостоли и презвитери... и написаше... ово: Апостоли и презвитери и браћа ...нађосмо за добро једнодушно сабрани” (Дјела 15, 22, 23, 25).

Како се из овога јасно види, на првом сабору Православне Цркве – Апостолском, који је послужио као образац за све будуће црквене саборе, нису присуствовали и доносили одлуке само апостоли, чији су наследници архијерејском хиротонијом садашњи православни епископи, већ и “презвитери, браћа и уопште сва Црква” то јест, читава пуноћа црквена. И, као што нам јасно показује пример Апостолског сабора, управо таквом сабору, који представља читаву пуноћу црквену, припада врховна власт у исповедању верског учења и канонска власт у Цркви: “Нађе за добро Свети Дух и ми...” (Дјела 15, 28)

Стога, покушај нове редакције Устава, која фактички уништава овај саборни принцип, јесте одступање од православно-канонске форме управљања Руском Православном Црквом, у којој, све до данас, у складу с њеним Уставом, “врховна власт у области учења вере и канонског устројства припада Помесном Сабору.” (Глава II, чл.1) А у новој редакцији Устава предлаже се да се та врховна власт преда Архијерском сабору РПЦ.

Током читавог постојања Православне Цркве њено учење о вери и канонско устројство чували су, штитили и бранили не само архијереји, већ и читава пуноћа Цркве.

Тако је, за време борбе са иконоборством, већи део византијског епископата прихватио ову јерес, док јој се супротставило углавном монаштво. У доба увођења уније с римокатолицизмом у Украјини у XVI-XVII веку управо је епископат послужио као њен спроводник, а успротивили су јој се православна братства, т.ј. мирјани. Стога, покушај да се одузме врховна власт читавој пуноћи РПЦ и да се преда само архијерејима – није оправдана и духовно је опасна.

Узимајући у обзир све горе наведено, сматрамо неприхватљивим уношење предложених измена у Устав РПЦ и молимо да се остави садашња редакција текста Устава.

Ваши молитвеници пред почајевским светињама,

+ Владимир,

Митрополит Почајевски,

Викарни епископ Кијевске Митрополије,

Намесник Светоуспенске Почајевске Лавре

Чланови Духовног Сабора Лавре

Превод са руског: „Светосавље“

Извор: http://internetsobor.org/

Напомена: Наднаслов и наслов текста наши -  "Борба за веру".

Последњи пут ажурирано ( недеља, 28 октобар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 27 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.