Слуша ко хоће

       Бројка од 400.000 прислушкиваних можда делује запањујуће, али треба да се зна да „службе за праћење", поред полиције, БИА и ВБА, имају и политичке партије, разне пословне компаније, али и појединци...

У Србији се свакодневно прислушкује или контролише проток информација близу 400.000 људи, од чега свега око 15.000 законски, док су остали под неовлашћеним надзором што државних органа, што појединаца, приватних компанија и агенција. 

Саговорници Пресса недеље упозоравају да је надзор комуникација досегао неслућене размере и да уколико се под хитно не уведе озбиљан систем контроле, Србија за коју годину може да постане земља у којој царује „велики брат".

Да смо достигли већ ниво параноје, потврђује и то што готово нема човека који бар једном није рекао „нећемо о томе телефоном". Сумње и најобичнијег човека да га неко слуша, кажу стручњаци, нису без основа. Ако нам је за утеху, прислушкивања има свуда, па и код наших комшија Хрвата, које ових дана тресе обавештајна афера „Хрватски Вотергејт". У јавност су доспели подаци да је полиција проверавала телефонске позиве чланова породице бизнисмена Ивице Тодорића, једног од најбогатијих људи на Балкану.

Много служби слуша

Истовремено, полиција је нелегално дошла у посед и списа телефонских позива и шефа СОА, хрватске обавештајне агенције, Јосипа Буљевића. За сада се не зна ко је и зашто дао налог да се Тодорић и бивши шеф обавештајаца проверавају, али се зна да је целу акцију разоткрило Веће за националну безбедност. Зна се и да је афера однела једну професионалну жртву, односно шеф Канцеларије за надзор свих тајних служби морао је да поднесе оставку. За Хрвате је ово била права медијска бомба јер до сада није забележен случај да полиција незаконито прислушкује тајне службе.

Код нас и поред алармантних података повереника за информације Родољуба Шабића нема ни афере ни оставке. А да је било основа за то показују подаци до којих је дошао.

- У току акције надзора, коју је повереник спроводио код провајдера мобилне телефоније, утврђено је да је само један од њих активирао софтверску апликацију којом се региструје фреквенција прислушкивања. И он сам је „набројао" да је било више од 270.000 приступа служби безбедности и полиције такозваним задржаним подацима о комуникацији, односно ко, кад, како, одакле, с ким, колико дуго је причао. Тај податак, имајући у виду број провајдера у Србији, упућује на претпоставку да је таквих приступа било више стотина хиљада, можда чак и милион. А са становишта Устава Србије такви приступи су недопуштени - каже Шабић за Пресс недеље.

Познаваоци прилика у овој области кажу да је овај податак далеко мањи од стварног броја прислушкиваних особа, али упозоравају да би и он морао да алармира државне органе.

Захтев Уставном суду

И заштитник грађана Саша Јанковић наводи да је све више људи који су предмет прислушкивања.

- Управо због све већих злоупотреба тражио сам од Уставног суда да забрани полицији да прикупља податке без одлуке суда. Подаци показују да службе безбедности у сваком тренутку задиру у приватне комуникације више хиљада грађана Србије - каже Јанковић, и додаје да је то задирање много веће него што може и да се претпостави.

- Неовлашћено прислушкивање је кривично дело и мора да буде санкционисано. У неовлашћено прислушкивање нису умешане само службе, већ и оператери - каже Јанковић.

- Ниједна служба вам неће дати тачан податак. Број се увек смањује да би се показало да су и оне реформисане, али реформа се односи само на коришћење модерније технологије уз помоћ које једноставније, брже и прецизније прате комуникацију. Оно што се оквирно зна то је да се тренутно у Србији, уз налог, слуша око 15.000 људи. Међутим, у мрежу из часа у час уплићу се и сви они који разговарају с њима, а који нису на режиму праћења, и тако се тај ланац прогресивно шири муњевитом брзином, па се процењује да је под надзором дневно и до 400.000 људи. Ова бројка можда делује запањујуће, али треба да се зна да „службе за праћење" имају и партије, компаније, али и појединци - каже извор Пресса недеље из БИА и додаје да сумња да у Србији може било ко да одговара због злоупотреба у прикупљању тајних података.

Повереник за информације Родољуб Шабић објашњава да не постоје прецизни подаци колико се људи у Србији прислушкује, али ни ко све прислушкује.

- Проблем прислушкивања не треба сводити само на евентуално незаконито прислушкивање иначе овлашћених служби, полиције, БИА или ВБА. Не сме се потцењивати ни проблем прислушкивања у „сивој зони". Данас је могуће, због законске неуређености, да се прислушкивањем баве и структуре из света бизниса, политике, криминала. У ком је то обиму, може само да се наслути - каже Шабић.

Доступна опрема

Познати београдски адвокат Горан Петронијевић за Пресс недеље објашњава да је Србија постала „орвеловска земља" у којој царују легална и илегална шпијунажа.

- Највећа злоупотреба иде са глобалног нивоа, где се под плаштом борбе против тероризма оправдавају готово све мере које угрожавају приватност људи, правдајући све то безбедношћу грађана. Тако је и у Србији, иако су законом јасно дефинисани услови када треба неку особу ставити на меру прислушкивања. Уколико се неко прислушкује због сумње да је извршио кривично дело или се сумња да може да изведе неку акцију тероризма, суд мора да изда налог за прислушкивање - каже Петронијевић.

Он додаје да и поред великих злоупотреба које се дешавају у овој области афера попут оне у Хрватској не може да избије.

- У Србији се не може отворити слична афера јер за разлику од Хрватске, где је систем цивилне контроле служби безбедности развијен, код нас је још у повоју. Када би код нас почело чешљање у овој области, главе би падале на све стране јер сви су ставили слушалице и прислушкују, тако да вас на сваком ћошку вреба неки Илија Чворовић. То не треба да нас чуди јер за само 15.000 евра може да се набави опрема за прислушкивање мобилних телефона, тако да по мојим неким сазнањима у Србији се прислушкује око милион људи - тврди Петронијевић.

За професора безбедности Зорана Драгишића индикативно је то што се толерише хаос који у држави влада на тржишту тајних информација.

- Овде се власт туче ко ће да освоји обавештајну агенцију не зато да би преузела одговорност за безбедност државе већ да би била власник тајних информација. Те информације најчешће немају никакве везе са државом, већ су често средство за уцене појединаца и партија. Сигуран сам да се и код нас прислушкују успешни људи, али за разлику од Хрватске, сумњам да ће код нас неко одговарати због тога - каже Драгишић за Пресс недеље.

Угрожена приватност

Слично мишљење има и бивши радник БИА Божа Спасић.

- Данас је најраспрострањенија економска шпијунажа. Њом се баве службе, али и компаније које уз помоћ софтвера у мобилном телефону успевају да прате запослене, а уз помоћ детективских агенција и конкуренцију. Знам сигурно да се код нас прате успешни људи, а како се те информације користе, то сам бог зна. Када је неко код нас одговарао због неовлашћеног прислушкивања - пита се Спасић.

С друге стране, новинар Милош Васић каже да нема правог „Вотергејта" у Хрватској.

- Ако је изашла у јавност информација о неовлашћеном прислушкивању, то не значи да је тамо систем контроле бољи. Мислим да се у овом случају ради о томе да је неко хтео ово да пусти у јавност, а с којим циљем, то је друга прича. Неовлашћено пуштање у промет такве ствари опасније је некад од самог чина прислушкивања - каже Васић, и наглашава да закон треба прецизније да дефинише овлашћења служби и сузбије и сиву зону прислушкивања.

С њим се слаже и Родољуб Шабић, који за Пресс каже да се морају предузети мере да би се заштитила приватност грађана.

- Фактичко стање је у значајном раскораку у односу на уставне гаранције тајности средстава комуницирања. Сходно томе, приватност грађана јесте угрожена. Заштитник грађана и ја предложили смо као надлежни 14 мера - истиче Шабић.

Ко у Србији прислушкује

1. Безбедносно-информативна агенција (БИА)

2. Војно-безбедносна агенција (ВБА)

3. Војно-обавештајна агенција (ВОА)

4. Служба за борбу против организованог криминала (СБПОК)

Како се легално прислушкује

1. Државна агенција доставља судски налог оператеру да јој се омогући физички приступ његовим просторијама како би могла да инсталира одговарајући софтвер

2. Софтвер реагује на основу позваног броја или кључне речи, на основу чега се обављају мониторинг и записивање на рачунару. Тај рачунар није доступан запосленима код оператера

3. Безбедносне службе негде у мрежи могу да ураде такозвану екстерну конекцију и да на основу својих програма контролишу комуникацију

Кога у Србији прислушкују

1. Политичаре већине партија

2. Широк круг адвоката

3. Директоре појединих компанија

4. Криминалце са досијеима

5. Новинаре

6. Навијачке групе

7. Припадничке десничарских и екстремистичких организација

8. Вехабије

Слађана Вукашиновић

 http://www.pressonline.rs/info/drustvo/u-srbiji-se-prisluskuje-400000-ljudi-dnevno