ТЕСТИРАЊЕ ХААРП ОПРЕМЕ (2003-2004.)
Вредно је помена да је проширење (од 2003. до 2004.) захтевано у делу уговора постигнутог између BAE Systems Advanced Technologies и његових различитих саговорника рутинско тестирање инсталиране опреме за временски рат. Међуфаза ФИРИ (видети горе) била је да оперише од 2004. након што је комплетиран систем од сто осамдесет антена у уговору Phazar -а, док се још чекало на преостале виокофреквентне одашиљаче.
По овом питању, могли смо видети извештај који је објавио руски парламент, Дума, 2002. године, где се наводи да је америчка војска планирала да тестира технике модификације временских услова на територији Аљаске, као и на два друга места: „Одбори су известили да су САД планирале да тестирају три постројења ове врсте. Једно од њих лоцирано је на војној области за тестирање у Аљасци и тестирања у пуном опсегу треба да почну почетком 2003. Друго је на Гренланду, а треће у Норвешкој. Када ова постројења буду лансирана у свемир из Норвешке, Аљаске и Гренланда, биће створена затворена контура са заиста фантастичним потенцијалом за утицај на Земљу. Амерички планови да се спроведе велики подухват научног експеримента под програмом ХААРП које глобално друштво неће моћи контролисати, створиће оружје способно да прекине линије радио-комуникације, опреме инсталиране на свемирским бродовима и ракетама, изазове озбиљна оштећења на електричним мрежама и нафтним и гасним цевоводима, и имаће негативан утицај на ментално здравље људи у читавим регионима" (пренела новинска агенција Интерфакс, 8.8.2002). Било да је овај извештај руске Думе о тестовима „који почињу 2003." тачан или не, са америчком администрацијом треба се суочити на свим нивоима, политичким и дипломатским, националним и интернационалним, на седницама УН-а и америчког Конгреса, треба да то учини и међународна научна заједница, еколози, антиратни покрети... Будућност човечанства је у опасности због коришћења техника модификовања временских услова. Штавише, да би се повела ефикасна кампања, неопходно је предузети поткрепљивање научне истраге о необичним временским појавама уоченим у последњих неколико година (а нарочито од почетка 2003). Ова истрага би требало да буде далекосежна, са прикупљањем релевантних података, откривајући везу између специфичне временске појаве на примећену активност антена са Аљаске, као и са две друге области, итд. Фаза ФИРИ, описана као „максималне величине од 180 антена поређаних у 15x12 редова", по распореду је требало да буде завршена средином 2006. (под претпоставком да су постављени преостали дуални одашиљачи) и у том тренутку би ХААРП достигао свој пуни капацитет, што тачније значи да ће имати способност да за војне сврхе селективно мења временске шаблоне било где у свету. Ратовање временским приликама против „Непослушних држава" Необичне климатске промене у Сједињеним Државама и Западној Европи су опширно документоване. Међутим, оно што су медији пропустили да назначе јесте број необичних и драматичних климатских промена које су се догодиле претходних година у земљама које су означене као потенцијалне мете од стране администрације у Вашингтону, а у складу са њеном доктрином превентивног рата. Обрасци временских прилика у Северној Кореји, на пример, од средине деведесетих су обележени серијом суша које прате поплаве, што за резултат има уништење целокупног пољопривредног система. На Куби, образац је веома сличан поменутом у Северној Кореји (види табелу 3). У Ираку, Ирану и Сирији разорна суша догодила се 1999. У Авганистану четири сушне године претходиле су инвазији америчких снага 2001, доводећи притом до потпуног уништења руралне привреде и масовне глади. Иако не постоје докази да су ове временске појаве резултат климатског рата, Phillips Geophysics Lab, која је партнер на ХААРП пројекту, нуди курс војном особљу у војној бази Hanscom у Мериленду под називом „Технике модификације временских прилика". Курс експлицитно предвиђа нацрт за покретање олуја, урагана и сл. за војну употребу. Манипулација временским приликама представља врхунско оружје у превентивном рату. Може бити уперено против непријатеља, али и против „пријатељских земаља", без њиховог знања. Рат временским условима представља тајни облик превентивног рата. Манипулисање климатским приликама може бити коришћено да се дестабилизује економија непријатеља, екосистем или пољопривреда (нпр. Северна Кореја или Куба). Непотребно је рећи да може да изазове хаос на финансијским и робним тржиштима, и потенцијално се може користити као инструмент „повлашћене трговине" зарад стицања финансијске користи. Има способност дестабилизације институција једне земље. Истовремено, поремећај у пољопривреди ствара већу зависност од помоћи у храни и увоза жита из САД и других западних земаља. Бушова администрација је изјавила да задржава право да превентивно нападне ове земље, са циљем да се осигура безбедност САД. Вашингтон је претио неколицини земаља, укључујући Кину и Русију, превентивним нуклеарним ударима. Може се претпоставити да циљање ових непокорних држава постоји и када је у питању и употреба техника модификације времен- ских прилика. Иако не постоје докази о употреби овакве врсте рата против тзв. „отпадничких држава", смернице политике „технике интервенција помоћу временских прилика" су успостављене и технологија је у потпуности оперативна. Необични климатски логађаји - Северна Кореја, Куба, Авганистан и Ирак Северна Кореjа Понављање поплава у суша, често у истој години, погађа Северну Кореју од 1995; према подацима Пјонгјанга, 220.000 људи је умрло од глади која је наступила. Према подацима САД број умрлих од глади се процењује на 2 милиона. Прва велика поплава се догодила 1995. Било је поплава и суша и 1999 год. Озбиљна несташица воде која је наступила после суше 1999 довела је до уништења усева. „Температура воде у пиринчаним пољима иде и преко 40 степени и стабљике пиринча добијене од младица пропадају. Посебно године 2001, дошло је до велике суше где је проценат падавина био на само 10% од нормалног нивоа, која је служила да се наруше пољопривредни усеви. А онда неколико месеци касније, у октобру, дошло је до обилних поплава које су довеле до даљњег уништења жетве пиринча и кризе у дистрибуцији хране. Званичници у Кангвон провинцији - области која већ трпи несташице хране - кажу да је утицај јаких киша и поплава поражавајући. Нормална количина падавина за октобар треба да буде око 20 мм. Али у најгоре погођеним подручјима 400 мм кише је пало у само 12 сати. 'То су биле најгоре поплаве од када је почела да се води евиденција од 1910', изјавио је Ким Сонг Хван, шеф владиног комитета за санацију поплава у региону". Куба Неколико година Куба је била погођена периодичним сушама; 1991, количина падавина у источној Куби је била на најнижем нивоу још од 1941. „Тим Уједињених нација је проценио да је 539.000 људи, од тога 280.000 фармера, директно погођено смањеном доступности хране или смањењем прихода због губитака у производњи. Неке од забележених појава су: глад у појединим деловима земље, губитак и до 14% приноса шећерне репе која је посађена лани и смањење приноса пролећне сетве, количина кише није била довољна да би семе проклијало (што ће смањити принос за следећу годину); губици до 42 % у појединим културама као што су: коренасто поврће, пасуљ, банана, и пиринач у пет источних провинција; смањење сточног фонда, живине и губици у производњи јаја." Године 2003. разарајућа суша је погодила западни део Кубе. Године 2004, у периоду мај-јуни, земља је била погођена најгором сушом у историји. „Тешка суша која је погодила источни део Кубе еродирала је 40% обрадивог земљишта, изгладнела хиљаде грла стоке и приближно 4 милиона људи довела у ситуацију да буквално броје сваку кап воде за пиће". Суша је описана као најгора у последњих четрдесет година. „Суша је смањила ниво подземних вода за отприлике 10 стопа (3 метра) у последњих десет година, исушујући притом 5.000 бунара у провинцији", изјавио је геолог Леандро Бермудез, потпредседник кубанског Националног института за водопривредна истраживања. Градови остају без воде. Према писању часописа Индипендент, „Суша је бацила Кубу на колена". Незапажено од стране светске јавности, најдужи сушни период у претходних неколико деценија је бацио је већи део Кубе на колена. Да ли је то криза која ће коначно уништити Фиделову револуцију? „Широм централне и источне Кубе, сви, од пољопривредника до владиних званичника, покушавају да се изборе са сушом која је почела пре десет година, а интензивирала се у последње две године. У Холгину је више од 12.500 грла стоке угинуло, само у 2004. години, док је производња млека опала 20%. Цене пасуља, житарица и других намирница су у приватним маркетима подивљале." Суша је изазвала губитке у милионима долара, а званичници троше још више милиона како би копали нове бунаре, градили цевоводе и друге мере које би могле олакшати кризу - што су све огромне суме за осиромашену државу која се бори са тешким економским временима и са Сједињеним Државама. Такође су предузели мере и премештања стоке на плодније тле, а раде и на цевоводу од тридесет две миље којим би требало да повежу град Холгин са највећом кубанском реком Кауто. Цевовод који кошта пет милиона долара могао би бити комплетиран следећег месеца, писало је у Chicago Tribune, 29. јула 2004. Овај извештај је био објављен непосредно пре него што су кубанску обалу погодили урагани, што је било праћено јаким кишама. Авганистан и бивше совjетске републике у централноj Азији Најгора суша у историји Авганистана догодила се у три узастопне године које су претходиле инвазији коју је предводила Америка, од 1999. до 2001. Пољопривредни опоравак 1990-их година са почетка авганистанско-совјетског рата био је заустављен. У освит Америком предвођене инвазије 2001. године, Сједињене Државе су снабделе Авганистан генетски модификованим житом и пригодним врстама ђубрива, које би се користило са ГМ житом, за које је речено да је високоотпорно на сушу. Међутим, донација ГМ жита је такође довела и до дестабилизације мале сеоске економије јер ове генетски модификоване врсте нису могле да се репродукују локално. Године 2002. дошло је до глади која је буквално покосила земљу, док су о томе медији јако оскудно извештавали. Слични, иако мање озбиљни услови, превагнули су и у бившим совјетским републикама: Казахстану, Киргистану, Таџикистану, Туркменистану и Узбекистану. „Као и Авганистан, и Таџикистан је имао своју инфраструктуру која је била уништена продуженим грађанским ратом са муслиманским фундаменталистима. Отада, најгора суша у региону у претходне 74 године је уништила усеве у већем делу земље, остављајући готово 6,2 милиона људи рањиве пред претњом глади и болести, са цифре од 3 милиона претходне године. Једини део економије који је остао нетакнут јесте трговина дрогом. Таџикистан је транзитна рута за 65 до 85% хероина кријумчареног из Авганистана, највећег светског произвођача." Изазвани најнижим степеном падавина (2001) који се памти, огромне површине Ирана, Узбекистана, Пакистана и Таџикистана претворене су у пустињу. Чини се да криза испуњава алармантна предвиђања о климатским променама, сугеришући да ће се државе дуж старог Пута свиле суочити са стрмим порастом температуре више него у било ком другом региону на планети. До краја века, биће за 5 степени Целзијуса топлије, што ће значити да жива у термометру редовно бити изнад 40 степени. Студија коју је објавио Центар за истраживања климатских промена Тиндал на универзитету East Anglia, предвиђа да ће се азијске земље, од Казахстана до Саудијске Арабије, загрејати два пута брже него друге. „Неколико држава" наводи се у извештају, „укључујући и Узбекистан, Таџикистан,Авганистан и Иран - на ру-бу су глади." У Таџикистану су Уједињене нације апеловале да се избегне катастрофа. „Потребна је хитна помоћ или ће доћи до огромне глади", рекао је Метју Кахан, координатор хуманитарне помоћи УН-а, обраћајући се из главног града Таџикистана. „У земљи је пало најмање кише у односу на последњих седамдесет пет година. Породице које су прошле године преживеле тако што су продавале своје краве и пилиће, сада више немају начин да издрже. Нека домаћинства продавала су и стакло из прозора и дрвене греде из кровова само да би прикупила новац за храну." Ирак Године 1999. Ирак је прошао кроз најгору сушу века, чија је последица била још већа зависност од увезеног жита у програму „нафта за храну". Дошло је до пада од готово 70 % у жетви пшенице, јечма и других житарица, што је послужило да се додатно ослаби привреду, која је већ била осакаћена економским санкцијама и рутинским бомбардовањима савезничких летелица изнад зоне забране летова. Слична, иако мање озбиљна ситуација, догодила се и у Сирији и у Ирану, обележена значајним падом пољопривредне производње. Превод са енглеског: Катарина Бунтић-Марковић Из штампаног издања листа „Геополитика“ за новембар 2012. године приредила редакција сајта „Светиње Браничева“
http://www.svetinjebraniceva.rs/index.php?
|