СЛУЧАЈ ВЛАДИКЕ ВАСИЛИЈА КАЧАВЕНДЕ:

НЕКА СЕ СПРЕМЕ ВАСИЛИЈЕ СРЕМСКИ, НИКАНОР БАНАТСКИ И ОСТАТАК „БОСАНСКОГ ЛОБИЈА“ (А О ЛАВРЕНТИЈУ ДА И НЕ ГОВОРИМО)

Поштовани посетиоци,

Показује се да је ваша и наша „Борба за веру“ добро обавештена: у тексту о „македонском питању“, насталом поводом напада негда православног епископа, а сада само Портпарола фанариотско–ватиканског у СПЦ, на владику Лаврентија, најавили смо да је следећи на удару владика Василије Качавенда.

То није било тешко доказати: већ годинама га прате Б92 и „Блиц“, хватају га као возача скупих кола, купца скупоцене робе у ексклузивним продавницама, а јављају се и ликови крајње сумњивог морала, који га оптужују за, у најмању руку, понашање необично за једног епископа (случај једног стрипера који је тврдио да му је владика Василије давао грдне паре за наводно богословско школовање). Пошто се зна ко стоји иза Б 92 и „Блица“, а зна се и да је владика Василије био веома близак руководству Републике Српске у рату 1992-1995, јасно је да га је хитно требало уклонити из Цркве која више не сме имати ни „С“ од „Српска“, и која ће постати прћија Новог светског поретка, а њоме ће се ширити људи попут Давида Крушевачког, човека са канонским препрекама да буде и јерођакон, а камоли епископ, Порфирија Јегарског, челника РРА, и, наравно, човека коме ништа није свето, осим Зизјуласа и његових квазитеолошких ступидарија, а који се зове Игњатије Браничевски. Систем који Портпарол примењује у СПЦ је јасан: после удара на владику Артемија, када остали епископи нису смели да бране канонски поредак Цркве, сада се уклањања неподобних обављају вађењем полицијских досијеа и директним уценама (и врапци на грани знају да је Качавенда кадар још из Брозовог времена, и да је његово име – што он никад није демантовао – повезивано са сарадњом са УДБОМ).

Владика Пахомије, који је 2003. био штићеник Иринеја Бачког, није отишао у пензију, а ево, владика Василије Качавенда оде – наводно, боле га ноге. Патријарх Иринеј је својевремено покушао да га спасе, када је, врло брзо по постављењу на место Портпароловог послушника (за неупућене, то је место патријарха), ишао у „званичну и пријатељску“ посету свом другу из времена патријарха Германа, и када  је Василија, као градитеља цркава, хвалио на сва уста. Међутим, пошто се тај Иринеј, који цени Качавенду, ништа не пита, сад је дошао час за пензионисање епископа зворничко – тузланског. На његово место могу доћи млади, а енергични, ЕУ пулени: рокер-падобранац Јован Ћулибрк, или, пак, омиљени епископ кардинала бечког, Андреј Ћилерџић. Григорија Дубровчанина, бискуп - Узинићевог „слугу покорног“, чувају да постане митрополит дабробосански (тек ће онда бити „паћоти ципелица“). О пензионисању Портпарола, човека Вашингтона, Брисела, Ватикана и Фанара, који је већ неколико пута имао тешке здравствене кризе (једну у Ћелијама, на дан Светог Јустина 2010, док је гонио свог брата са Косова), нико не сме ни да помисли. Он је несмењив и незаменљив, и једини има власт да суди, јер је, на основу Зизјуласове теологије, помислио да је Син Човечији, икона која се поистоветила с Прволиком Судије.

У последњем интервјуу који је, пре него што му је забрањено да говори (јер сме да говори само Портпарол) дао новинама „Печат“ (број 240 за 2012.), владика Василије је причао ствари које се у данашњим остацима СПЦ не смеју причати. Рецимо, много је истицао везе Руса и Срба кроз векове, па нас је опомињао да треба да свечано, као држава, славимо дан Светих Ћирила и Методија као дан словенске писмености и културе, па је чак рекао и ово: “Такође, уз развијање националног поноса и самопоштовања, морамо се бавити, и то најозбиљније, изучавањем и разумијевањем руског духовног искуства и њихове величнаствене традиције. Наравно да је потребно продубити везе с Руском Црквом, јер су они тренутно највећи православни народ, народ који стаје у заштиту свих православних у цијелом свијету. Таква је историјска реалност у овом тренутку, па се мора истаћи како је – и поред свих заслуга Цркве са грчког говорног подручја око ширења и утврђивања православља – данас ипак и највише Руска Црква испред свих нас православних на бедему одбране православља. Између осталог и зато јер иза Руске Православне Цркве чврсто стоји и руска држава, која, после готово стогодишње владавине безбожника, има православне и вјерујуће људе на свом челу. Богу хвала!“ Владика Василије је много причао и о светосављу као српској верзији православне вере (а Портпарол с Крижем и  Прстеном то не подноси), па о кнезу Лазару, Стефану Лазаревићу, владици Николају и оцу Јустину (сва та имена изазивају алергијске реакције код фанариота), па је још најавио да ће подићи споменик на месту где је у Добоју за време Првог светског рата био логор за Србе, па да ће сахранити жртве комунизма у Бијељини, па је још поменуо неопходност стварања Меморијално – истраживачког центра о усташком геноциду над Србима у Другом светском рату (а Хрватска бискупска конференција је, по Портпаролу, наша „сестринска црква“, при чему је у Риму Мајка плус Отац, „Господар прстенова“). Па је још владика Василије, на опаску новинара да се многима неће допасти што он везује Цркву и Отаџбину, рекао да та веза мора постојати, јер држава и Црква у Срба су увек били у симфонији, и да се ми морамо борити за крст часни и слободу златну. Па је поменуо и изроде, који су се од Српства изродили, и ратују против хришћанских вредности у друштву. Том приликом, владика Василије је деловао прилично здраво, и изјавио је: „Трка се трчи до краја. Како већ рекох – нема одустајања. Има посустајања и празног хода и лоших тренутака, али одустајања нема. Нема предаје. Ко издржи до краја, спашће се“.

А онда су владику зворничко-тузланског, баш после овог интервјуа, изненада заболеле ноге, и он се предао. Не трчи више. Реч је препустио Портпаролу, верном сеизу „Господара прстенова“ из Рима.

Сада нека се спреми остатак „босанског лобија“. Сви ће они, један по један, доћи на ред на боловање због ногу. Ако се не супротставе Портпаролу и не кажу народу: „Да, можда смо грешили, али нећемо да због наших греха уништавају Српску Цркву. Ми ћемо ићи у пензију, али знајте да 'Господар прстенова' и његове слуге неће проћи“. Ако буди имали храбрости за тако нешто, и ако, како рече стари Вујадин, не буду срца удовичка, него срца јуначкога.

 „Борба за веру“ је добила још једну информацију: Порпарол је решио да склони владику жичког Хризостома, и да дође да сруши, коначно и до темеља, eпархију Светог Саве и Светог Владике Николаја. Који чита, да разуме!