Венецуела, Немачка и Еквадор од Американаца и Британаца већ траже своје злато, а то се може претворити у праву међународну драму

Венецуела је прва затражила да јој буде враћено 90 тона злата из Bank of England.

Немачка Виши суд је недавно донео одлуку која обавезује Берлин да прегледа стање својих златних резерви у страним земљама - САД, Енглеској и Француској. Немачки инспектори ће отићи у FEDералне резерве и Bank of England да погледају своје злато.

Немачка је истовремено саопштила да ће вратити у земљу 150 тона злата да би проверила његову чистоћу.

Еквадорска влада је следећа ставила до знања да жели да националне банке врате око једне трећине злата које је у иностранству у земљу `да би се подржао државни раст`.

И неки у Холандији почињу да траже `своје злато`.

Довде је бар нешто јасно, а даље – може почети права драма.

Нед Нејлор-Лејланд из Cheviot Asset Managementa упозорава да FED и Bank of England неће никада вратити злато његовим странима власницима.

А Џим Вили тврди да `злата напросто нема`.

Џералд Целент наглашава: „Не ради се само о Немачкој (чије злато је нестало). Ради се о САД, о свим земљама. Нико не зна што се налази у Форт Ноксу. Не пуштају никога унутра. Где је злато отпремљено у САД? Како то да не можемо ући у Форт Нокс? Како то да власници не могу прегледати своје злато? Како то да ни политичари не могу ући унутра? Како то да нико не може ући унутра? Злато не постоји! Све ово потврђује што многи од нас већ знају. Цар нема злато».

Егон фон Грејерц, оснивач и управни партнер Matterhorn Asset Management, потпуно је сагласан: "Вероватно нема ни приближно онолико злата у централним банкама (колико владе тврде да поседују)."

Утицајни амерички политичар Рон Пол тражи да се изврши контрола у Форт Ноксу због сумње многих да је злато одавно продато.

Други тврде да злато није продано него је дато у закуп па стога САД више не поседују директно исто злато.

Ерик Спрот, управник фонда од 10 милијарди долара, у једном чланку такође поставља питање: "Да ли западне централне банке уопште имају злато које им је било поверено?"

Амричка и британска централна банка би нарушиле сопствени углед ако би признале да да су давале у закуп своје златне резерве посредницима - ‘банкама полуга’ - које су затим продавале своје злато Кини, на пример. Али, бројке итекако указују да се управо то догодило.

Вероватно више нема злата које припада централним банкама а "банке полуга" које су га продале немају реалне шансе да га врате назад.

Ово можда звучи као теорија завере, али банке су већ ухваћене како дирају `алоциране рачуне`. А владе ионако стално манипулишу ценом злата.

Финансијске компаније су ухваћене како се претварају да имају резерве које заправо немају. А већ је откривено и да су златне полуге испуњене јефтинијим металима..

А бар једна централна банка, иако мала, је ухваћена да држи лажно злато.

Кина тихо постаје суперсила злата

Док су западне централне банке "изгубиле" своје злато, Кина тихо повећава своје резерве. Кина је највећи произвођач злата на свету.

Према разним изворима, брокери који се баве златним полугама нису видели да имало злата напушта Кину. Другим речима, Кина производи више злата него било која друга земља, али га уопште не извози.

Кина тихо постаје суперсила злата.

http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi