По мишљењу листа Вашингтон пост, Кремљ пооштрава своју стегу на руском Интернету, зато што је то једина платформа у Русији где могу да се чују независни гласови. Ипак, критика увођења ограничења на руском простору Интрнета изгледа смешно, бар из тог разлога што су на Западу слободу на Интернету први пут покушале да ограниче још 1996. управо САД.

Прво су амерички родитељи, психолози и наставници изражавали бојазан да непристојан садржај многих сајтова може да нанесе штету деци. 1996. године у америчком Конгресу био је разрађен Акт о нормама пристојности у телекомуникацијама, који је забрањивао да се на Интернету објављују материјали увредљивог или непристојног карктера. Када се испоставило да акт противречи Првој поправци америчког Устава, његово важење је било обустављено.

Данас све државе у извесној мери филтрирају информационе токове на Интеренту. И то је оправдано, пошто он може да буде не само популаризатор порнографије и наркотика, већ и снажно идеолошко оружје и платформа екстремизма. То су доказали примери арапског пролећа.

Сви су једнодушни поводом забране распростирања дечије порнографије на Интернету. Остала разноврсност садржаја одражава, како се обично сматра, слободу говора и слободу мишљења. Немачки активиста, главни уредник блога Netzpolitik.org Маркус Бекедаљ убеђен је да у погледу Интернета све власти треба да се руководе Општом декларацијом о људским правима.

- Декларацију о људским правима су потписале многе државе. Исти принципи треба да делују у дигиталном простору. У пракси контрола корисника само јача, што повређује њихова права на слободу говора и слободу окупљања. Стално се појављују нове полуге контроле и чак цензуре које огрничавају слободу информисања.

Експерти из Open Net Initiative разрадили су класификацију нивоа контроле Интернета на основу политичке карте света. Рејтинг свестране филтрације Интернета предводи Кина. Иза ње, узимајући у обзир техничке могућности, следе Иран, Узбекистан, Сирија, Вијетнам, Куба и Северна Кореја, у којој је свега неколико хиљада корисника. САД, Француска, Велика Британија и Немачка чине категорију земаља са номиналним нивоом филтарције. Русија и Белорусија су ушле у групу земаља са индиректном филтрацијом.

Још 2004. године невелика америчка компнија МетаКарта је приступила раду на формирању софтвера који би омогућио да се прати где се налазе аутори било којих електронских докумената. Финасира пројекат Агенција перспективних одбрамбених разрада – фактички, експозитура Пентагона. Сличне разраде се воде и у многим земљама Европе, приметио је у интервјуу за Глас Русије главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченко:

- На пример, иста та Шведска: тамо се под контролом специјалних служби фактички налази читава електронска преписка грађана, читав улазни и излазни саобраћај, који иде преко шведских провајдера и шведских телекомуникационих система. У САД то делује већ одавно, и у целини то је глобални систем електорнске контроле, када Велики брат не спава, већ посматра. Зато било који трагови активности на Интренрету се фиксирају, и што је најважније везују се за конкретног корисника. Анонимности нема и неће бити. И у целини треба не само да гледамо шта се тамо дешава, већ да активно користимо њихове сопствене правне и технолошке разраде у складу са нашим условима.

По мишљењу експерата, руске власти на системском нивоу још нису спознале сву ширину могућности западних земаља у манипулисању друштвено-политичким процесима у Русији помоћу интернета. Кина, на пример, све ове ризике оценила је одавно и врло успешно се осигурала. Између осталог Бил Гејтс је убеђен да је немогуће контролисати Интернет.

Извор: Глас Русије

 http://vostok.rs/