Знаци видљиве промене у односу према хашким оптуженицима примећују се у институцији која се по својој природи тешко мења – Српској православној цркви. Наиме, епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, који је водио делегацију Цркве приликом недавне посете Сједињеним Државама, изненадио је многе интервјуом који је по повратку дао бањалучким "Независним новинама".

Епископ је рекао да је обавеза сваког човека ког позове неки суд, па тако и хашки, да се одазове позиву и да „није светија глава старог човека од глава младића које су падале у рату". "Свуда на свету постоје судови на локалном, ширем и светском нивоу и када те неко позове на суд, ти си дужан да се одазовеш. То је болна ствар, али то је суд овога света и он постоји. Да мене неко позове или људе које ја знам, почев од патријарха Павла до мог владике Атанасија, нико не би рекао нећу. Спаковали бисмо личне ствари и отишли тамо. Е сад, како ови људи мисле? Ја бих волио да ми неко да неку мало бољу аргументацију од оне ‘не треба се предати’", казао је владика за „Независне новине". "То је слаба аргументација и не може се на тај начин потцењивати интелигенција народа. А сад, и та прича ‘ја сам јунак’. У реду, али какве су све главе падале за ту државу и за ту слободу. Па је ли можда глава неког старог човека света и лепша од момака чије су главе падале и које су ови људи, на крају крајева, предводили. То постоји и то је реалност. Болно је, али и бол се некада мора претрпети", додао је владика Григорије, а слично је говорио и на конференцији за новинаре у београдској Патријаршији.

Иначе, с непуних 38 година, Григорије је један од најмлађих и најдинамичнијих владика у СПЦ-у. Родом је из села Планиница у општини Вареш, рано је изгубио оца, а брат Станислав је презвитер Хумске Саборне и Васељенске цркве. Као свој узор наводи монахе из манастира Хиландар, Острог и Тврдош, а нарочито владику Амфилохија јер је, како каже "његов лик утицао на душу моју и укрепљивао је у стријемљењу за дивним анђелским образом монашким".

Фото "Време": НОВА ЦРКВЕНА ПОЛИТИКА?: Владика Григорије и владика Теодосије

Извор: „Време“, 26.април 2005.