header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРЕТРАГА
Зоран Милошевић: Земља концентрационих логора (видео) Штампај Е-пошта
субота, 01 децембар 2012

 На територији Сједињених Америчких Држава постоји читав низ концлогора, а још их се гради. Ови логори користили би се у случају масовних нереда или грађанског рата у САД-у, а при војном удару то би били логори смрти

Последњих неколико година, а посебно од 2011. године, Интернетом су почеле да круже сателитске и друге фотографије нових, за сада празних концлогора у САД-у, њих укупно 800. Интересантно је да за грађане САД-а, али и света, постојање припремљених концлогора није тајна, јер су на Интернету објављени, између осталог, и сателитски снимци и распоред логора смрти. Амерички корисници Интернета поставили су бројна питања о овим логорима, како новинарима, научницима, тако и представницима служби безбедности. Одговор последњих је за заинтересоване неубедљив, да се „логори припремају као део припреме рата против трговаца дрогом“. Питање је, прво, да ли у САД-у има толико трговаца дрогом да је потребно 800 концлогора? Друго, ФЕМА (Federal Emergency Management Agency), федерална институција САД-а задужена за деловање у случају ванредних ситуација, јесте служба за спасавање, и није овлашћена да се бори против трговаца дрогом. Додуше, требало би рећи и да је, после ових сумњи, амерички Конгрес у септембру 2011. године донео Закон о новим надлежностима ФЕМА, као додатној (резервној) служби безбедности са неограниченим овлашћењима у случају примене Директиве 51.

ГРОБЉА ПЛАСТИЧНИХ КОВЧЕГА

Све је почело да бива интересантно америчкој и светској јавности када је случајни пролазник у Атланти, држава Џорџија, набасао на „гробље“ под отвореним небом, тачније на припремљене пластичне мртвачке сандуке, чији се број процењује од 500.000 до 1.000.000. Поред ових пластичних, постоји и 40.000 мртвачких сандука изливених од бетона. Фотографије које је објавио на Интернету подигле су на ноге интернет кориснике у САД-у. Потом су бројни истраживачи почели да истражују проблем. Дошло се до података, уз помоћ авио-снимака, а потом су и неке државе објавиле сателитске снимке наведеног места, а касније и свих 800 концлогора, што је потврдило веродостојност првобитних података. Тајанствено „гробље“ (касније је пронађено још оваквих „гробаља“ на територији САД-а) припада Центру за контролу болести, док је контејнере гробове произвела компанија „Polyguard and Co.“, која је по наруџбини федералних власти САД-а произвела пластичне контејнере у које се истовремено може сместити четворо умрлих. На „Ју тјубу“ има мноштво коментара: „Хоће ли се догодити холокауст у Америци?“; „Милиони гробова за милионе мртвих Американаца“; „Твој гроб, купљен за твој новац, те чека“; „Милиони припремљених пластичних ковчега гробова нађени по свој Америци – можда је један твој?“ Истраживање новинара Алекса Џонса показало је да је огроман број контејнера гробова наручен од федералне владе, и затим су распоређени по затвореним базама ФЕМА. Џонс пише да у многим државама САД-а граде нова гробља за масовне сахране, као и подземне базе непознате намене. Међутим, ту није крај. Према истраживању Џонса, на територији САД-а је последњих година изграђено више од 800 затворених логора, који су тренутно празни, али су у потпуности спремни да приме „становнике“. И ови логори су у власништву ФЕМА. Њихова изградња коштала је 385 милиона долара, наводи компанија „Халибуртон“. Припремљене логоре имају државе Тексас, Вирџинија, Мериленд, Аризона… Међутим, новинари тврде да и све друге државе САД-а припремају своје логоре, а примећено је да се и у калифорнијској пустињи Мохаве, такође, гради логор.

Сумњу бројних грађана САД-а да се нешто „ваља иза брда“ појачала је и активност америчке војске, која је, како пишу амерички медији, према плану Министарства одбране САД-а спровела мобилизацију резервиста, завршену марта 2012. године. Мобилизација је изведена „због унутрашњих потреба“, иако Устав САД-а забрањује коришћење армије као органа безбедности унутар државе. Пажњу истраживача су, поред осталог, привукли и садржаји дневника америчких војника који су се вратили из Ирака, објављени на Интернету, јер су сви тврдили да су тамо вежбали „унутрашње чистке у САД-у са конфискацијом оружја“. Такође, пролазили су тест способности да у случају потребе пуцају на америчке грађане, укључујући и пријатеље и чланове породице. Из свега доступног стиче се, дакле, утисак да се влада САД-а припрема за нека „фаталистичка збивања“, ако не и за какву катаклизму. Да ли се ради о припреми за борбу против великих протеста због економске кризе или грађанском рату, остаје тајна.

Изгледа да са овим пластичним гробљима и концлогорима има везе тајна седница Представничког дома Конгреса САД-а од 13. марта 2008. године; прва таква је одржана 1812, друга 1983. године, а ова је била тек трећа у историји САД-а. Информација о чему се говорило на овој тајној седници најпре се појавила у Аустралији, потом у Европи и тек на крају и у САД-у. Према овим подацима, на седници су разматрана следећа питања: неизбежни колапс економије САД-а; неизбежни колапс финансијског система владе САД-а 2009. године; могућност грађанског рата у САД-у, као резултат колапса система; превентивно хапшење „грађана склоних побуни“ против владе; смештање људи „склоних побуни“ у логоре „The Rex 84 Camps“, припремљених програмом „Readiness Exercise 1984“ (званично, „Rex 84“ је владин програм обуке држања у притвору великог броја људи, и вежбе овог типа се регуларно и редовно спроводе диљем целих САД-а); заштита чланова Конгреса САД-а од беса становништва и колапса економије; одређивање места смештања чланова Конгреса и њихових породица у случају побуне становништва; неопходност и неизбежност стварања од стране САД-а, заједно са Канадом и Мексиком „Северно-америчког савеза“ (The NAU – North American Union) и стварање нове валуте – Амеро – за све три чланице Савеза, као решење економских проблема.

ЦРВЕНО И ПЛАВО РЕШЕЊЕ

Писац Ренд Клифорд, који живи у Вашингтону, објавио је чланак упозорење под насловом „America! Be Truly Afraid“ („Америко, имаш се чега плашити“), у којем тврди да постоје тајне припреме америчке владе да изврши масовну репресију над становништвом, за шта је припремила 800 концлогора. „Попут нацистичких логора, логори ФЕМА су подељени на црвене и плаве.“ „Црвени списак“ обухвата непријатеље Новог светског поретка, тачније вође и активисте, који би током прве две недеље војне владе били упућени у логоре и побијени. За „обичне“ непријатеље Новог светског поретка, који нису вође, припремљено је тзв. плаво решење, тј. „преваспитавање“ које укључује коришћење ових људи као робовске радне снаге, тврди Клифорд. Ипак, информације Клифорда, како се касније утврдило, потичу од бившег инспектора Министарства одбране САД-а који припада једној америчкој патриотској групи („American Patriot Friends Network“). „На територији државе постоји читав низ концлогора, а још их се гради. Ови логори користили би се у случају масовних нереда или грађанског рата у САД-у, а при војном удару то би били логори смрти.“ Ових логора нема на мапама, и обично су смештени на ненасељеним подручјима и далеко од било каквог насеља. „Припремљени логори у САД-у, иако су празни, налазе се под стражом и већина је изграђена да прими 20.000 људи. Највећи је близу Фербенкса на Аљасци и може да прими два милиона људи.“ Такође, влада САД-а планира да искористи и помоћ страних војника, који би хапсили људе са црвеног и плавог списка, а већ 30 држава има базе у САД-у под заставом Уједињених нација. Другим речима, стране војске би се користиле у функцији (домаће) полиције. То је, дакле, суштина сарадње америчке војске и разних, појединих гарди држава чланица америчке федерације, са војскама неких држава.

ФЕМА, као федерална служба САД-а, намењена је, иначе, да делује у случају ванредних ситуација, попут земљотреса, али и ради „смиривања народних маса“ у случају нереда и непокоравања, и њена права су од 2011. године практично неограничена. Ако председник САД-а уведе директиву 51 (PDD 51), тј. диктатуру председника и ФЕМА, то значи да укида Устав и сва људска права у држави. Припрема у овом смеру се врши последњих 25 година, а посебно после 11. септембра 2001. године и терористичког напада на Њујорк. Такође, постоје и ФЕМА кампови стране војске (укупно 30), који се представљају као спасилачко-рехабилитациони центри за масовни смештај у случају урагана, епидемије и терористичких напада.

САД – ТВОРЦИ КОНЦЕНТРАЦИОНИХ ЛОГОРА

Мало ко зна да су САД прве у свету измислиле концентрационе логоре током Грађанског рата. И следбеници Абрахама Линколна и Џеферсона Дејвиса имали су концлогоре, пише портал „dugward.ru“.

Име и појам „концентрациони логори“ уобичајено асоцира на системе логора у нацистичкој Немачкој и Совјетском Савезу, међутим, прве логоре измислили су Американци током шездесетих година XIX века. Први логор који је створен био је јужњачки (конфедерални) „Андерсонвил“, у којем су држани заробљени Јенкији. Често се овај логор спомиње као први класични концлогор у историји, али ни то није тачно, јер су северњаци неколико месеци раније основали концлогор „Рок Ајленд“, а потом и „Форт Вилијамс“. Према подацима историчара на обе стране, кроз логоре је прошло око 400.000 људи (194.000 северњака и 216.000 јужњака), од чега је око 56.000 на различите начине уморено (око 30.000 северњака и 26.000 јужњака).
Страдања заробљеника победничка страна („север“) описала је у мноштву књижевних дела, песама, филмова и споменика. Јужне државе су брзо потрошиле своје залихе и нису могле да хране ни становништво, ни заробљенике. Између осталог, и ова чињеница је допринела ужасавајућем стању заробљеника у логору, где су многи страдали од болести и глади.
Северне државе, за разлику од јужних, имале су одличне финансије и добро снабдевање у свим сферама, посебно снабдевању храном. Ипак, руководство логора северне стране – било их је 11 – заробљене Јужњаке изложило је гладовању и болести, под образложењем да су то „конфедерални бунтовници“. О овим логорима ћутало се 130 година и тек крајем XX века почело је истраживање у вези са овим питањем. Историчари су прегледали старе архиве и објавили документе од којих се крв леди.

У федералистичком логору „Даглас“, близу Чикага на обалама језера Мичиген, на пример, залагањем „јужњака“ постављен је и један споменик, и обележено место где је сахрањено 6.000 умрлих конфедералиста. У споменутом логору услови живота били су ужасни, ако не и најгори међу свих 11 логора федералиста, каснијих победника. Историчари наводе да је сваки пети заробљеник умро. Заробљеници су излагани глади, кажњавани тако што су их пребијали, мучили и силовали. Оболеле нису лечили. Од 1862. године смртност у „Дагласу“ износила је 10 одсто, а у „Андерсенвилу“ девет. Логор „Даглас“ био је пренасељен, заробљеници су излагани глади, а није било медицинске помоћи, однос према заробљеницима је био крајње нехуман, односно бруталан и понижавајући. Мањина заробљеника је спавала у баракама, а већина под импровизованим настрешницама током целе године. Бараке су у већини случајева уништене да заробљеници не би могли да копају тунеле и беже. Као тоалети су коришћене јаме које су биле поред извора питке воде, што је тровало воду. Управа није предузимала ништа против пацова и мишева, који су несметано ширили болест. Зато су царовале колера, шуга и дизентерија. Лекари који су посетили логор писали су извештаје у којима су их и назвали „логорима смрти“. Да би спречили бекства управа логора је одузимала затвореницима одећу и морали су да носе вреће на којима су секли отворе за руке и главу, тако да је мноштво логораша умирало од хладноће, а зима 1864. године посебно је била хладна. За покушај бекства логораше су на лицу места стрељали. Затворенике су често терали да по највећим мразевима држе металне шипке, па се месо одвајало од кости, а многи су остали без делова тела. Ако би неки затвореник споро реаговао на команду кажњаван је вишечасовним вешањем за ноге. „Иновационо мучење“ је имало различит репертоар, а чувари су се такмичили у измишљању казни. Умрле су сахрањивали у мочварном делу језера, тако да њихови остаци никада нису пронађени. Према подацима до којих су дошли историчари, у „Дагласу“ је било око 12.000 заробљеника Југа, од тога је између 1.400 и 1.700 убијено 1862. и 1863. године, али је само 615 сахрањено у заједничкој гробници недалеко од логора. Од 700 до 1.000 људи је, једноставно, „нестало“.
Потом су се концлогори појавили на Куби, а организовали су их Шпанци 1895. године за време рата против Покрета ослобођења. Тада се код Шпанаца родила идеја да „сконцентришу“ локално становништво на једном месту, ради лакше контроле. Рат се завршио поразом Шпанаца и 1898. године морали су повући војску са острва. На место Шпанаца упали су Американци, који су протерани од Кастрових револуционара тек 1959. године. Од Шпанаца, идеју концлогора су преузели Енглези, који су током енглеско-бурског рата организовали „концентрацију становништва на једном месту“. Тек када је јавно мњење сазнало о овим логорима, појам концентрациони логор добио је садашње застрашујуће значење и садржај. Од Енглеза, дакле, идеју преузимају Немци током Другог светског рата, да би се почетком XXI века она вратила својим творцима…

ИЗВОРИ

http://drugoe.us/articles/22-swine-crisis/7377-usa-cofins

http://ma-mi-mar.livejournal.com/983001.html

http://www.hip-hop.ru/forum/konclagerya-i-groby-v-ssha-355346/

http://www.libertyforlife.com/jail-police/us_concentration_camps.htm

http://www.apfn.org/apfn/camps.htm

krugozormagazine.com / educate-yourself.org
abovetopsecret.com / greatdreams.com

http://blog.zelen.ru/?q=node/1001

http://down-house.ru/blog/chitay/14135-for-pain-groby-i-…erike.html

http://ma-mi-mar.livejournal.com/1095072.html

http://clubs.ya.ru/4611686018427388521/replies.xml?item_no=114830


Извор: http://www.pecat.co.rs/2012/11/zemlja-koncentracionih-logora/

Последњи пут ажурирано ( субота, 01 децембар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 25 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.