header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Вавилонска пометња међу српским екуменистима (3)
Вавилонска пометња међу српским екуменистима (3) Штампај Е-пошта
четвртак, 06 децембар 2012

 митрополит амфилохије:

Синод је Николићу саопштио шта мисли

Интегрисани административни прелази нису ништа друго до још један корак ка заокруживању границе тзв. независног Косова и тиме вађењу жиле куцавице из њедара Србије. Све је то плод агресије НАТО-а на једну суверену земљу, започете бомбардовањем Србије и Црне Горе

Став Патријарха Иринеја био је и остао став Цркве кроз вјекове, па и данас. Имајући такав став, цар Лазар је изабрао Царство небеско, не зато што је био против "земаљског царства" него зато што је стављен пред избор - између онога што човјек ионако губи, због пролазности, и онога што је вјечно и непролазно. Није хтио да жртвује слободу, образ и душу - за турску чалму и пуније корито... док му дође "сјекира смрти међу уши".

Овако митрополит црногорско-приморски Амфилохије у ексклузивном интервјуу за Недељник коментарише изјаву Партијарха да "ако нас Европа неће оваквима какви јесмо можемо још 500 година у 'муци и трпљењу'".

Помињање спремности за вишевековну жртву не делује убедљиво поред бесних лимузина у којима се возе епископи наше цркве?

"Бијесне лимузине", ако их има (додуше, већина наших Епископа користи обична савремена кола попут обичних грађана за обављање своје службе), спадају у гријех појединаца. По ријечи Светог Саве: "Ако је поп грешан, молитва није грешна" тј. вјековно свједочење Цркве саможртвености као мјере људског достојанства.

Још 1992. сте говорили да на овим просторима важи правило: "Ко истраје до краја, благо њему. Сви су услови да се сами себе одрекнемо и све нам говори у том правцу - не може шут са рогатим." Време се не мења, уцене и притисци све су јачи,  као да се косовска драма ближи крају?

Несумњиво и даље важи вјечна истина: "Ко претрпи до краја, тај ће се спасти." Нажалост, косовска драма се не ближи крају, она се наставља на још драматичнији начин. Косово је било и остало, по пророчкој ријечи Његошевој, "грдно судилиште" на коме се "суди" не само Албанцима и нама, него и свеукупној Европи, ако не и свијету.

Председник Николић најављује државну платформу о Косову. Да ли су представници СПЦ позвани да дају своје мишљење?

Предсједник Николић, сигурно, знаде мишљење Цркве и њен непромијењени став. Тај став му је Синод саопштио ових дана и писмено.

Срби са севера Косова оптужују председника Николића да је променио ставове о чврстој одбрани Косова, да је спреман на успостављање границе и да је то увод у финално признавање независног Косова. Како Црква гледа на увођење такозваних интегрисаних прелаза?

Интегрисани административни прелази нису ништа друго до још један корак ка заокруживању границе тзв. независног Косова и тиме вађењу жиле куцавице из њедара Србије. Све је то плод агресије НАТО-а на једну суверену земљу, започете бомбардовањем Србије и Црне Горе, уз подршку терористичкој групацији косовских Албанаца, настављене етничким чишћењем, рушењем стотина православних храмова, хиљада домова, запосиједањем "Бондстилом" Косовске земље и другог рудног блага. Они који су све то урадили и подржали, данас се и сами не устручавају да открију прави разлог тога - стварање независног Косова. Да је намјесто Србије нека друга земља, која би као она - цјеловита (са Косовом и Метохијом) била чланица Уједињених нација, а за потврду своје суверености на свом читавом простору имала декларацију 1244 Савјета безбједности, прво што би њена влада захтјевала од своје скупштине било би доношење, по хитном поступку, одлуке о извршеној окупацији Косова и Метохије и стављању ван снаге свих досадашњих аката потписаних са Бриселом, на штету суверености државе. Ако Србија није у стању да учини такав чин, достојан једне часне земље, онда би макар требало да, при потписивању споразума, попут овог о интегрисаним прелазима, запише оно што је у таквим случајевима несрећни Недић писао: "По наређењу окупаторских власти..."

У каквом је стању Црква на читавој територији Косова? Где је монаштво најугроженије? Колико је објеката порушено, шта је санирано? Какав је статус црквене имовине?

Црква је данас на територији Косова у стању у каквом је била за вријеме Отоманског ропства, у понечему чак и горе: стотину храмова је уништено, многи храмови (нарочито по градовима) остали су пусти, без народа, није извршена и нема изгледа да се изврши реституција црквене имовине (сачуване и у турска времена), мартовски погром (2004. године) може поново да се догоди... Једно је сигурно: Црква ће носити свој Косовски Крст - и са државом и без државе, као што је то чинила, остајући вјерна Косовском Завјету од 1389. до данас.

Видите ли одговорност Цркве због чињенице да су Европљани мање-више незаинтересовани за судбину хришћанског наслеђа на Косову И Метохији? Шта је наша црква пропустила да уради?

Црква је урадила и ради на Косову и Метохији све што је могла у заштити народног бића и хришћанског наслеђа. Што се тиче Европљана: они су све мање заинтересовани и за своје хришћанско наслеђе, камоли за косовско. Либерално-потрошачка и хедонистичка Европа одбија да у Устав Европске уније уђе и само име "Бог", а некмоли да га утемељи на хришћанским вриједностима. То ми рече прије неку годину један Хришћанин, високи савјетник Продија за вјерска питања: "Шта мислите, да је брига Европљане за хришћанско наслеђе Косова? Код њих је све подређено интересу и профиту..."

Можете ли да замислите време у којем ће Срби ходочастити Дечанима или Грачаници онако како данас ходочасте на Хиландар?

Нема потребе да замишљамо такво вријеме. Оно је већ данас, и то много горе, стварност. Како ли ће тек бити када Кфор и Унмик препусте бригу о Пећкој Патријаршији, Дечанима и другим светињама - тамошњим домаћим властима, као и о остацима остатака Косовскометохијских Срба...

Како бисте ви оценили односе СПЦ и Римокатоличке цркве? Да ли је услов свих услова да папа посети Србију и да то учини преко Јасеновца?

Основни призив Христов у Еванђељу, свима људима, а камоли својим следбеницима, гласи: "Покајте се јер се приближи Царство Небеско." У свехришћанској молитви "Оченаш" стоји: "И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим". Покајање и праштање су најбитнија морална и духовна хришћанска начела. Она важе за сваког Хришћанина, па и за мене као Митрополита, а и за Папу као Римског Епископа. Добро је што је Папа клекао у Аушвицу, тражио опроштај за инквизицију и Холокауст. Ако, међутим, хоће да га такође Православни Српски народ препозна као састрадалног брата и прими као оца - најбоље ће га препознати и примити ако покајном сузом и љубављу помилује милионску јасеновачку жртву принијету и заклану од оних који су тај злочин чинили тврдећи да то раде због вјерности њему као Светом Оцу и његовој Римокатоличкој Цркви. Кроз покајање и праштање прима нас Бог и препознаје као своје; кроз покајање и праштање ћемо се и ми препознати као браћа и дјеца заједничког Оца.

Односи  две државе, па и народа, српског и хрватског, после ослобађајућих хашких пресуда генералима Готовини И Маркачу делују на најнижем нивоу од рата до данас. Могу ли две цркве екуменским дијалогом да помогну у мирењу?

То што важи за СПЦ и Папу, подједнако важи и за православне Србе и Хрвате римокатолике. И једни и други смо као Хришћани, нарочито у овим последњим временима, били у опасности да Цркву поистовјетимо са биосоциолошким (националним) колективом. А сви добро знамо да Црква Христова није исто што и "крв и раса". Она је призвана да преображава "крв и тијело", крвљу - голготском Љубављу Христовом која се пролива "за све и сва" подједнако. Ако у свјетлости те истине сагледамо себе, као Хришћани, и наше понашање једних према другима само ових последњих 20 година, над много чим бисмо се морали дубоко замислити, зашто не рећи - и покајати?! Од свега претходног што нам се догађа да поменемо овај најновији догађај: прослављавање Готовине и Маркача од Цркве у Хрвата као националних хероја - њих који су узрочници прогона преко двјеста хиљада људи, претварања у згаришта њихових домова, многобројних убистава и насиља... Па ипак, ако цркве не помогну мирењу - ко ће моћи помоћи?

http://www.pressonline.rs/info/politika/254499/sinod-je-nikolicu-saopstio-sta-misli.html

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 06 децембар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 41 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.