Албанци теже потпуном протеривању Срба са КиМ Албанци на Косову не теже саживоту са Србима, већ, уз не малу подршку споља, њиховом потпуном истеривању из јужне српске покрајине, каже митрополит Иларион. Председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије наводи за Танјуг да је два пута посетио Косово и да је својим очима видео како изгледа свакодневица тамошњих Срба.
"На Косову и Метохији Срби живе у непредвидивом и веома непријатељском окружењу, у сталној опасности од пљачке и пребијања, у страху да ће изгубити везу са централном Србијом", оцењује Иларион. Како додаје, у древним манастирима моле се "иза бодљикаве жице", а малобројни монаси живот проводе "као сужњи, под заштитом наоружаних странаца". "Свакодневица српских монаха на Косову, испуњена молитвом, радом и стрпљењем, подсећа на речи светог апостола Павла: никакав мир немаше тело наше, него у свему беше у невољи - споља борбе, изнутра страх", наводи владика. Према његовим речима, изазива забринутост недавно саопштена намера руководства косовског универзитета у Приштини да цркву Христа Спаситеља, која се налази на његовој територији, или сруши или претвори у музеј косовских Албанаца. "Та изјава је веома индикативна - добијајући не малу подршку споља, представници већине на Косову настављају да теже потпуном насилном истеривању Срба, а не мирном саживоту са њима. Не престају покушаји да се српском народу одузме његова вишевековна историја и да се угуши његово историјско сећање", упозорава "шеф дипломатије" Руске православне цркве. Подсећајући да су вандали оскрнавили многе храмове на Косову или су они у рушевинама, Иларион каже да у том светлу радује што је обновљен рад богословије у Призрену и да је РПЦ дала за те сврхе 200.000 евра. Уз благослов патријарха Кирила, додаје владика, у манастирима широм Русије почело је прикупљање средстава за помоћ храмовима и манастирима на Косову, као и за организовање нових народних кухиња. На питање хоће ли руски патријарх доћи у Србију на прославу Миланског едикта, митрополит наводи да је то веома важан датум за хришћане у целом свету и да је "више пута чуо да братска СПЦ спрема прославу" у Нишу, али да "засад званични позиви на те свечаности нису разаслати". У осврту на питање Црногорске правослане цркве, Иларион понавља став РПЦ да је то "расколничка структура, о чијем признању од стране помесних православних цркава не може бити ни говора". "РПЦ, као и све остале помесне православне цркве, признаје на територији Републике Црне Горе само епархије СПЦ, а у ситуацији која је настала у Црној Гори не видимо никакво питање које би захтевало посебно црквено решење", рекао је владика. Другачија ситуација је, додаје, с непризнатом Македонском православном црквом, која је до 1967.године била аутономна црква у саставу Патријаршије СПЦ, а онда неканонски прогласила аутокефалност, коју нико није признао. "Преко је потребно да црква у Републици Македонији постане свесна неопходности да се врати у канонско поље. Сматрамо да могућности које постоје за то треба да размотре представници Патријаршије СПЦ и саме непризнате Македонске православне цркве, на основу канонских норми и у духу братске љубави", указује Иларион. Упитан да ли поглавар РПЦ планира посету Србији, он каже да патријарх Кирил, према традицији прихваћеној у православној цркви, после избора на трон Московске патријаршије, посећује братске помесне православне цркве и да је већ посетио низ патријаршија : Константинопољску, Александријску, Антиохијску, Јерусалимску, Бугарску, као и Кипарску и Пољску православну цркву. Патријарх Кирил, како истиче Иларион, без сумње има намеру да посети братску СПЦ, да се поклони светињама Србије и моли заједно са српским патријархом Иринејом. "Та посета ће се догодити пошто, према традицији, РПЦ посети свети патријарх српски Иринеј, који је на патријаршијски трон дошао годину дана касније од поглавара РПЦ". Владика је и овом приликом подсетио на дугу традицију "никада ничим помућених" односа братских цркава, на помоћ коју је у време османског ропства РПЦ пружала Србији и на чињеницу да је десетине хиљада избеглица из совјетске Русије нашло уточиште у Србији, као и да две цркве имају подворја у Москви, односно Београду, чија је активност усмерена на јачање и развој братских веза, оцењујући их "веома високо". На питање какав је став РПЦ према засад само теоретској могућности да папа посети Србију, Иларион, који се и сам недавно срео са Бенедиктом XVI, одговара да са папом "није дотицао ту тему" а да, колико му је познато, СПЦ досад није упућивала папи званични позив да посети Србију. "Каква год била дефинитивна одлука највиших свештеника СПЦ о томе, РПЦ га сматра унутрашим питањем братске СПЦ", закључио је Иларион. Извор: Танјуг |