Нека нам стално у помислима буде добро народа, Отаџбине и Цркве Возљубљени у Господу преосвећени архипастири, пречасни презвитери и ђакони, богољубиви монаси и монахиње, драга браћо и сестре!
Данас Света Црква светло и радосно прославља тајну рођења од Пречисте Деве Марије Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. Творац, љубећи Своју творевину, јавио се у плоти и постао човек као и ми али без греха (1 Тим. 3:16; Јевр. 4:15). Младенац је легао у јасле Витлејема. Он је то урадио да би спасао свет од духовног и моралног пада и ослободио човека од страха смрти. Творац нам нуди да прихватимо највећи од свих дарова: Његову Божанску љубав и пуноћу живота. У Христу смо у стању да нађемо наду која побеђује страх, да достигнемо светост и бесмртност. Он долази у наш грехом измучени свет да би Својим рођењем, животом, страдањем, смрћу на крсту и славним васкрснућем учврстио нови закон, нову заповест – заповест љубави. „Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што Ја вас љубих, да и ви љубите једни друге“ (Јов. 13:34), — ове речи Господ је упутио својим ученицима, а преко њих и читавоме свету: онима који су живели у то време, који живе данас, и онима који ће живети после нас све до краја света. Сваки човек је призван да одговори на ову заповест делима својим. Исто онако како нам је Христос показао милост и немерљиву снисходљивост према нашим недостацима, тако смо и ми дужни да будемо милосрдни и снисходљиви према људима. Треба се бринути не само о нашим рођацима и ближњима, иако се о њима морамо бринути у првом реду (1 Тим. 5:8), не само о нашим пријатељима и истомишљеницима, већ и о онима који још нису пронашли јединство са Богом. Позвани смо да следимо пример Спаситељеве љубави, да се молимо за оне који нас прогоне и муче (Мф. 5:44), да нам стално у помислима буде добро народа, Отаџбине и Цркве. Свако од нас када чини добра дела, у стању је да макар мало измени на боље свакодневицу. Само тако постајемо снажнији. Као што безакоње није у стању да победи љубав, као што ни тама не може прогутати светлост истинског живота (Јов. 1:5). Небројено је примера у историји наше Отаџбине, кад је наш народ, уздајући се само у Бога, превазилазио тешкоће и честито излазио из најтежих искушења. Прошле године смо обележавали све те догађаје. Прославили смо 400-ту годину победе над Смутом која је завршена прогоном интервенциониста и обновом националног јединства. Обележили смо 200 година од Отаџбинског рата 1812. године током кога су наши преци пружили отпор најезди „дванаест језика“ - огромној армији коју је Наполеон сакупио по читавој поробљеној Европи. Ова 2013. година протећи ће у знаку сећања на 1025. годишњицу када је свети равноапостолни велики кнез Валдимир Крстио Рус. Прихватање православне вере било је почетак нове ере у животу нашег народа. Светлост Христове истине која је некада давно засјала на Кијевским бреговима и данас озарује срца ставновника земаља историјске Руси и показује им пут доброчинства. Сводећи резултате прошле године, узнесимо благодарност Богу за Његову велику и богату милост, за патње које нам је дозволио да претрпимо. Црква није увек у својој историје имала срећна времена: после периода мира и спокојства обавезно су наступале несреће и искушења. Међутим, у свим околностима Црква је речју и делом најављивала правду Божју, то чини и данас, сведочећи да је морално болесно друштво које је изграђено на принципима профита, сведопуштености, неограничене слободе, пренебрегавања вечите истине и негирања ауторитета и да му прете многе опасности. Позивам све на богопризвано трпљење и молитву за Мајку Цркву, за народ Божји, за своју отаџбину. Увек се сећајте речи апостолског језика: „Бдите, стојте у вери, мушки се држите, снажите се. Све да вам бива у љубави“ (1 Кор. 16:13-14). Од свег срца, честитајући вам данашњи празник, молитвено, у име свих нас, молим Богомладенца Христа да нам да духовну и телесну снагу да свако од нас личним примером сведочи свету да се родио сада Господ наш јер Бог је љубав (1 Јов. 4:8). Амин. +КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИ На Божић 2012/2013 г. Москва http://fakti.org/ |