НЕКОЛИКО РЕЧИ УНАПРЕД

        Пишем, ево, одавно своју књигу „Туча у мраку“, и поједине делове објављујем, да читалац види у коме се правцу креће моја писанија, и да ме, ако жели, коригује, посаветује, укори. Циљ моје књиге је, ако је икад довршим, да покаже, из личне перспективе, како је дошло до данашње ситуације у Цркви, до ових подела и ненависти каква се не памти у новије доба светосавске хришћанске историје.

           Нашао сам се у животу наше Цркве као двадесетогодишњак, 1989, по повратку из војске, и чим сам кренуо на студије, дошао сам у цркву Светог Александра Невског, где сам упознао блаженопочившег проту Љубу Петровића, и почео да се бавим  мисионарским радом под његовим будним надзором. Био сам, од 1994. до 2ОО8.године, вероучитељ у Чачку, сарађивао сам са црквеним издавачима (од „Светигоре“ до манастира Хиланадра), сусретао значајне црквене делатнике... И, после свега,скупа са осталом братијом у Христу, нашао се пред оваквим стањем  Светосавске Цркве, коју покушавају дупке да сахране људи за које сам мислио да су светилници (неко свесно, неко несвесно,али већина врло успешно). Једна од тема „Туче у мраку“ (наслов није моја измислица, него је из једног писма Светог Василија Великог, који том синтагмом описује стање у Цркви своје епохе) свакако су и пропуштене могућности црквеног јединства. Зато читаоцима овом приликом нудим необјављену књигу о нападима на Светог владику Николаја, насталу пре десет година, дакле већ давне 2ОО3. године (велики део материјала касније сам користио за  књигу под насловом „Оклеветани светац/ Владика Николај и србофобија“, која је изашла 2ОО7. године). У  време кад је  књига коју сад нудим читаоцима настала, све је било (бар сам ја тако мислио) на месту: „другосрбијанци“ су нападали Цркву и њене епископе (ја сам их, по мери својих сила, усрдно бранио, нарочито од једног хулиганствујућег публицисте, Милорада Томанића, о чему ће се читалац уверити ако буде читао ову, до сада необјављену, књижицу), епископи су канонизовали Владику Николаја и критиковали другосрбијанско безбоштво,  сарађивао сам с владиком Атанасијем у апологирању личности и дела  Владике Николаја, а текстове потписивао са протођаконом Радошем Младеновићем, уредником „Жичког благовесника“, у чијој сам редакцији својевремено био од поновног покретања часописа, за време владике жичког Стефана. А онда се све окренуло тумбе: у  Цркви је почео да надвладава дух некаквог „клерикално-екуменистичког“ евроунијатства и другосрбијанства, радикалног реформизма и обрачуна са сржним и предањским... Другосрбијанци су почели да хвале владике које спроводе реформе (Мирко Ђорђевић је, у доба обрачуна с владиком Артемијем, преузносио патријарха Иринеја, у тексту под насловом „Метла патријарха Иринеја“). Уместо да полемишем с Биљаном Србљановић и Мирком Ђорђевићем, ушао сам у полемику с владиком Атанасијем, а протођакон Радош Младеновић ме је, 2008. године, уклонио из редакције „Жичког благовесника“, ни не обавестивши ме о томе (то је, наравно, потпуно неважно за историју СПЦ, али наводим случај као пример окретања наглавце света у коме сам до тада живео). Духовни синови оца Јустина, чију смо фотографију на Авином гробу гледали као неку „пророчку слику“ наше светле црквене будућности, кренули су путем обрачуна с једним од фотографисаних, неспремног да прода Косово за амерички „молитвени доручак“, и дошли смо довде докле смо дошли, под паролом „литургијске обнове“ и „неопатристичке синтезе“. Не зна се ни ко пије, ни ко плаћа, али се зна да ово није пут Владике Николаја и Оца Јустина.

         Ову књижицу, дакле, објављујем као успомену из прошлости пуне наде. Ради подсећања и опомене, макар себи, јер свако од нас не зна ко је и какав је док не дође доба провере. Зато је најштетније од свих решења веровати себи, својој ревности и правоверју, који, без милости Божје и свакодневног увиђања своје духовне немоћи, могу да заврше онако  како завршава свако самопоуздање – на ђубришту историје и у огњу есхатолошког промашаја (једноставније речено, пакла).

          Господе, свима нам се смилуј и дај нам покајања!                                                 

 ЦЕЛА КЊИГА "ОМРЗНУТ ЗБОГ ХРИСТА" МОЖЕ СЕ ПРОЧИТАТИ ОВДЕ: