Охрид, царски и архијерејски град, назван и Славјански Јерусалим, данас  полако постаје мали Вавилон. У време комунизма велики део цркава је био затворен, а древне иконе пренете су у музеју. Кад су пали комунисти, уместо повратак црквености, у Охриду је почело бестидно скрнављење светиња. Митрополит за Охриду Тимотеј, иначе пореклом Србин, више воли Мамона него Христа.

Процесом денационализација Црква је добила натраг своја имања, пре свега храмова и административне зграде. Нажалост, ти објекти су недоступни обичним верницима. Храм Богородице Перивлептос у коме су почивале мошти светог Климента, још увек је музеј. Кустос овог музеја је жена д-р теологије, која заједно за врачарима проповеда о реинкарнацији.

Катедрални храм Свете Софије (еквивалент Пеќке Патријаршије) је концертна дворана. Митрополит Тимотеј одбија да овој храм преда архиепископу, јер узима велику своту новца рентајуќе је разним музикантима. Само једне године у њој нису биле концерти, не зато што је прорадила ревност, него зато што извоѓаци нису пристали на поскупљење.

У осталим црквама, наплаќује се улазница, од пола до два еура. Наравно ту улазницу не плаќају темплари, који у једну охридску цркву заједно со свештеником врше иницијације нових чланова.

Али највеќе страдање је претрпео светоархангелски манастир преподобног Наума Чудотворца. Конак и придружне објекте манастира су под концесије од 25 година једне угоститељске компаније (www.hotel-stnaum.com.mk). Тако поклоници у овоме манастиру сусреќу полуголе Холанѓанке које се сунчају поред манастирске цркве. Уместо монашке молитве, у хотелу (конаку) индиски гуру Рави Шанкар и његова секта Уметност живљења (Art of Living) држе своја предавања о медитацији и технику дисања. Уместо акатисти, у манастири певају се кришнаитски мантри. У кругу манастира има и неколико ресторана и кафиќа. У њих једе се месо и точи се алкохол, чак и у посту. За празници светог Наума (које су увек у посту) епархија узима паре за тезге, сендвичаре и скараџилнице. Док разни слуге сатанине скрнаве манастир, верницима се тражи једно еуро за улазак у цркви (мада г. Тимотеј каже да се не узима од верницима). Пре неколико година, српским епископима је био забрањен улазак у манастиру и осталим охридским светињама.

Наша безбожна и паганска влада заједно са неког индијског пробисвета Субрата Рој жели да гради казина и хотела на обалама Охридског језера. Под сатанином воѓством, изабрано је место Љубаништа које је заправно древна епископија Кутмичевица, где је столовао свети Климент. Предвиѓа се и хотел на имање светонаумовског манастира. Уместо да митр. Тимотеј следи пример епископа Милутина у одбрани светиња, он жели да постане акционер у хотелско-коцкарског комплекса.

http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=A7698D5F31F4D84A935389A660B6423C

http://www.mkd.mk/77472/ekonomija/mpc-ke-bide-akcioner-vo-proektot-na-milijarderot-subrata-ro/

http://www.mtv.com.mk/mk/vesti/ticker.css/68330/subrata_roj_kje_gradi_proekt_na_proektantskata_kukja_atkins_vo_ljubanishta.aspx

http://www.build.mk/forum/forum_posts.asp?TID=1936&PN=1

И како ќемо сутра на Страшни Суд стати пред светог Наума? Зар је нама свети отац Наум, мало чуда измолио од Бога, да би ми се тако према њему понашали? Шта је са овим светим манастиром мислио и хтео да учини свети владика Николај, а шта је данас учинио несреќни владика Тимотеј? Шта ќемо да одговоримо, кад нас пита свети Наум, зашто ви породе аспидин, сте на мање од једног километра од моје кости саградили обитељ безаконија? Зашто сте моје имање одузели? Зар не знате како сам ја то имање стекао? Да су људи сиромашни то мени донели да би се Богу захвалили? Зар неќе да по речи Христове, сам наш отац Наум да нас пошаље у геенске пределе?

Не oстаје нам ништа друго, но заједно са свети Наум, да плачемо и ридамо, свагда кад се будемо присетили на наш свети отац и на негово свето дело. Човек да се једноставно чуди, да ли да плаче или да се радује због тога шта је овај манастир припао Краљевини Србији (а онда и Р. Македонији)? Да су га узели Албанци, можда би га Енвер Хоџа разорио, али данас неки тзв. владика, оќе да га обесвети! Албанија (са АПЦ) је васкрсла, али Македонија (са МПЦ-ОА) умире!

Али нису само ови дела који говоре против митрополита Тимотеја! Веќ годинама митр. Тимотеј одлази код архијеретика папе римског. Чак је покушао да нашу Цркву учлани у јеретички ССЦ (тиме се хвали у своју биографију). Он, заједно са Синода МПЦ, је главни учесник синкретистичке Меѓурелигиске конференције у Охриду (http://www.worldconferenceohrid.kultura.gov.mk). Једини који је осудио ову јеретичку конференцију је архиепископ Јован из СПЦ, који је тренутно у затвору.

Заслепен похлепом, Тимотеј је зажелео и аустралиску епархију. До 1996. он је био администратор ове епархије. Он је дозволио да храмови постану "банкет-холови" за фолк-певаљке, а уместо литургију, "верници" играли су томбола и хазардне игре. Његов наследник у Аустралији, је покушао да прекине све ове нецрквене делатности, па неколико парохија су се отцепиле од МПЦ. Тимотеј је у томе видео прилика да се поврати Аустралији и доларима. Тако почео је кампања против митрополита Петра (духовни син блажене успомене игуманије Иларије Покајничке). Заједно са неколико расчињених свештеника (један другобрачник, двојица чедоморци и један мужеложник) и отворених јеретика-аријанаца у Аустралији је преузео неколико храмова од митрополита Петра.

Браќо и сестре, светосавци и богомољци, молимо вас, да заједно са нама, и са Пресвете Владичице наше Путеводитељке, свети архангели, светог Еразма и све мученике у време његовог за Христа у Охриду пострадали, светих Климента и Наума, цара Бориса и краља Јована Владимира, епископа Николаја и Јована Шангајског станете на молитву и да од Бога, скупа измолимо да поврати светост овом обесветеном светињу и целога града, и да све нас упути на стазе покајања.

Тимотеј и Наум