Када је министар просвете, г.Жарко Обрадовић, саопштио своју одлуку да Савиндан са недеље, 27. јануара, помери за петак, 25. јануара 2013. године, Унија синдиката просветних радника Србије је, преко свог председника, Драгана Матијевића, издала саопштење „Министар просвете – реформатор календара“, у коме, између осталог, пише:
>>Од већ пету годину активног министра просвете, г. Жарка Обрадовића, нагледасмо се свакојаких чуда и покора: од доношења Закона о основама образовања и васпитања, пуног рупа и празнина штетних по будућност српског школства до организовања завршних испита у основним школама у којима је, 2011, било могуће могуће писати „Петар Петровић Његош“ малим почетним словима, и добити потврду да је резултат тачан. После свега, министар просвете је решио да за себе узме древну титулу византијског цара, “хронократор“, „владар времена“, и да, макар у покушају, крене стопама великих реформатора календара – Гаја Јулија Цезара и папе Грегора. Зато је ове, 2013. године, послао допис школама у Србији у којима од њих траже да празник Светог Саве, оснивача српске просвете, славе два дана пре Савиндана, у петак, 25. јануара (Савиндан, као што сви просветни радницин знају,сваке године пада 27. јануара по грађанском календару). Образложење министра је, у најмању руку, запрепашћујуће: Савиндан треба да се слави у петак зато што је тако свечаније. То је као кад би неко рекао да Нову годину треба славити у јулу, зато што је тада сунчано и лепо. Својим реформаторским претензијама, г. министар је решио да се умеша и у надлежност патријарха СПЦ, г. Иринеја, јер је препоручио школама да свештенике на резање колача у своје просторије зову два дана пре прославе Светог Саве. Као што би се Свети Сава чудио и крстио досадашњем учинку реформи српског образовања, које се урушава од предшколства до болоњизованих универзитета, тако би се, да се поново појави међу нама, сигурно чудио и овом позиву да се његов дан, као дан српског образовања, прославља кад му време није. Препоручујући г. министру да се уздржи од зачудних реформаторских захвата и да се држи проверених путева из области својих надлежности искрено се надамо да ће школе у Србији славити Савиндан када му је време – у недељу, 27. јануара 2013. године, не плашећи се да ће због тога прослава бити мање свечана“.<< Јавност Србије је лепо примила ово саопштење, јер је већ била спремна да размишља на тај начин: зашто Савиндан премештати два дана раније? (http://www.nspm.rs/crkva-i-politika/danas-je-sveti-sava-po-obradovicevom-kalendaru.html)... Али, али, али... Патријарх србски господин Иринеј, наследник трона Светог Саве, резао је славски колач два дана пре Савиндана у Математичкој гимназији у Београду. Хајде да будемо крајње трпељиви и да кажемо: добро, у реду, Математичка гимназија је поступила у складу с препоруком Министарства просвете. Али, зашто је патријарх, наследник трона Светог Саве, ишао да БАШ ОН реже колач? Зар то, кад му време није, а по неком крајњем снисхођењу, није могао да уради било који свештеник са чином протојереја – ставрофора? Зар да то чини патријарх, заштитник сваког реда и поретка у Цркви и народу Божјем? Шта сада рећи толиким просветарима који су се бунили? Ви нисте били у праву – у праву је, само и једино, био министар просвете који може да чини оно што му падне на памет. Или што неком његовом пријатељу и истомишљенику падне на памет. Да је министар био „у праву“, показује и чин србског патријарха: Савиндан је дошао два дана раније... И тако, по ко зна који пут, види се да овај народ нема на кога да се угледа кад је доследност у питању. А то и јесте оно најтеже у доба у коме живимо: недостатак живих примера деморалише и уклања људе из борбе, тако неопходне да би се могло „и на страшном месту постојати“. Зато – очи горе, ка Богу и Небеској Србији. Тамо су прави примери које треба следити. Поп Никола може да погреши, али Свети Никола је, у Христу, непогрешив! |