header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Опраштање од руског Патријарха
Опраштање од руског Патријарха Штампај Е-пошта
понедељак, 08 децембар 2008
ОПРАШТАЊЕ ОД РУСКОГ ПАТРИЈАРХА
 
      Русија и остали свет опраштају се од првојерарха руског православља. Данас је тешко проценити значај Алексеја Другог за афирмацију светског православља

      "Глас Русије", 8.12.2008

+++

Име Алексија Другог добро је познато не само у Русији, већ и далеко ван њених граница. Постао је први архијереј руског православља коме је указана част да наступи са високе трибине Парламентарне скупштине Савета Европе. Првојерарх Руске православне цркве је у свом реферату позвао Европљане да се врате својим хришћанским коренима, да окрену лице религиозним и духовним вредностима.

На жалост, данас хришћански корени Европе падају у заборав, а понекад се чак и газе. Данас се управо у Европи највише осећа покушај да се друштву наметне секуларни, односно световни, начин мишљења и живота, да се религија и вера потисну на ивицу друштвеног живота. Мишљења сам да се сарадња наших цркава обогаћује поистовећивањем ставова према многим актуелним питањима. То су глобализација, улога религије у друштву, права и достојанство личности, породичне вредности, демографија, биоетика итд.

Реферат поглавара Руске православне цркве изазвао је бројне ватрене дискусије на Западу. Руска црква покушава да се меша у државне послове – сматрали су једни. Православље тежи да заузме Европу – били су сигурни други. Међутим, за Алексија Другог било је јасно једно, наиме: морално мерило хришћанина може да постане гарант будућег мира.

За очување европског културног идентитета, нарочито у његовим контактима са другачијим стандардима културе и цивилизације, изузетно је важно очувати морално мерило које продуховљава и оплемењује живот Европљана. Или, у најмању руку, да се уз ослањање на државне институције не пропагира, нити подстиче све што слаби или разара морална начела друштва. Одустанак од моралног оцењивања радњи човека, власти и народа чини многе друштвене проблеме нерешивим.

Алексије Други је често зван мировњаком. Још у јесен 1993. године он је уложио максималне напоре за разрешење политичке кризе у Русији. Управо је Алексије Други позвао стране у конфликту на отворени дијалог и постао посредник на овим преговорима. Патријарх је давао мировне иницијативе и касније, за време конфликата на Балкану, између Јерменије и Азербејџана, у Молдавији, на Северном Кавказу, Блиском истоку и у вези са војном операцијом САД против Ирака. Алексије Други је са великом горчином реаговао на вест о једностраном проглашењу независности Косова и више пута позивао светску јавност да спречи овај процес. „За Србе то је света земља. То је света земља за све православце јер се управо тамо налазе јединствени споменици хришћанске културе.

Наша црква жали што није успело да се државе-чланице УН нису успеле да се споразуме о Косову и Метохији. Као резултат, дошло је до самопрокламовања суверенитета покрајине. Руска православна црква је солидарна са ставом Српске православне цркве о нелегитимности овог чина. Надам се да ће УН уложити све напоре да се у насталим условима свим православним хришћанима обезбеди приступ светињама Косовског краја. Сигуран сам да су одлуку о судбини Косова доносили људи који никада нису били тамо. За Србе то је света земља, посвећена и крвљу, и стварањем огромног броја споменика који су под заштитом Унеска. Данас сви морамо да уложимо напоре да их заједно спасимо.

Запад се оглушио о патријархов позив на очување јединства српске државе. Онда је Руска православна црква, заједно са владом Русије, донела одлуку да помогне у очувању и обнови светиња уништених за време конфронтације.

Више пута говорили смо и говоримо да се храмови данас руше на Косову — Ови храмови су створени у 14. и 15. веку, па су под заштитом Унеска. Данас се они руше уз прећутни пристанак европске јавности и европских политичара. Саосећамо са српским народом који губи своју исконску, за себе свету земљу. У руско православље је захвално председнику Русије Владимиру Путину који је поставио задатак да се српским становницима косова пружи материјална помоћ у ово тешко време.

Мир на планети није могу без међуверског мира. Управо тада када је Алексије Други био на челу Руске православне цркве започет је међуконфесионални дијалог. Патријарх се више пута сретао и са поглаварима других религиозних конфесија света. Недавно је Руска православна црква предложила да се у оквиру УН формира Међуконфесионални савет за религије. По мишљењу Алексија Другог, појавом таквог органа учврстио би се положај разних религија у светској заједници која би постала толерантнија на верском плану.

Руска православна црква позитивно оцењује развој дијалога религиозних заједница са различитим органима УН. Са нашег гледишта, међународне организације позване да одражавају интересе држава и народа не треба да се у својој активности руководе искључиво секуларним, световним ставом. Јер, верници чине већину становника Земљине кугле и религија треба да учествује у формирању норми међународног права и међународног поретка.

08.12.2008

+ + +

8.12.2008 Око 50 000 људи дошло је ових дана испред главне саборне цркве у земљи – Храма Христа Спаситеља, где се налази ковчег са телом Поглавара РПЦ Алексија Другог, како би се лично опростили од Свог Патријарха

Да подсетимо да је поглавар РПЦ преминуо 5. децембра у својој подмосковској резиденцији. Сахрана Алексија Другог ће бити одржана сутра, 9. децембра.

За многе је вест о смрти Поглавара РПЦ остала дубока лична несрећа. У цркву носе хризантеме и руже. Црвене и беле, што су симобличне боје за православне. Ред од хиљада верника се увећава, без обзира на невреме.

Православна верница Јелена је изнела своје утиске у интервјуу нашем радију да чак није ни приметила време које је провела у реду – превише дубока је њена туга и тежак губитак.

То је огромна несрећа за све нас, за све вернике, за све православне, зато сматрам својом личном дужношћу да се опростим од Патријарха Алексија. Чини ми се да многи који су стајали са мном нису примећивали време. Сви су мислили о Патријарху, о његовом животу и смрти, сећали се колико је доброг он учинио за руско православље, и не само за њега, већ и за читав свет. То што је сада у Русији толико верника искључиво је заслуга Патријарха. Молим се и молићу се за његову душу. Желим да му кажем хвала у име свих нас, свих верника.

Александар је допутовао у Москву из Волгограда одмах, чим је сазнао за смрт Алексија Другог. А како другачије? Моја је дужност да испратим Патријарха последњи пут, уверен је младић.

Смрт Патријарха је трагдија за све нас. Он је био добар пастир за нас и његова смрт велики је удар. Желимо да се надамо да ће Бог бити милостив и сви проблеми ће бити решени. Када сам чуо за смрт Патријарха, осетио сам бол. Зато сам дошао да се опростим од тог великог Човека. Осећа се неподношљив бол због губитка,као да је умро неко од блиских.

У самом Храму Христа Спаситеља све се буквално купа у цвећу, оно се складишти на посебним местима. Приликом опроштаја верници прилазе ковчегу, клањају се, крсте се. Лице Патријарха прекривено је специјалном црквеном тканином. Према традицији нико не може да види лице монаха после његове смрти, а руци Патријарха могу да приђу само свештеници и монаси. Данас, у тешка времена за нас дужни смо да чувамо завете које нам је проповедао и реализовао у животу Алексије Други, уверен је чувар патријаршјског пресотла, митрополит Смољенски и Каљининградски Кирил.

Патријарх је био смибол нашег јединства. Није случајно то што нам за време прве литургије за упокојење душе, када се тело првосвештеног чува на његовом одру у храму Христа Спаситеља, Господ речима апостола шаље тај позив. Како би сви ми који данас окружују тај ковчег, и они који су још у путу, сви архипастири и сви клерици и народ божји чували у срцима ове огњене речи апостола о очувању јединства ове свете Цркве, о очувању јединства читавог православља.

Ових дана у свим православним црквама Русије служе се парастоси. У Богојављенском сабору, где ће сутра бити сахрањено тело Поглавара РПЦ пале свеће, моле се, у токује припрема за погребну церемонију. Између осталог, за душу преминулог Алексија Дугог моле се не само православни, већ и католици, муслимани, јудеји. Главни рабин Русије берл Лазар у понедељак ујутру је одслужио богослужење у синагоги Московске јеврејске општине, на којем је позвао вернике да се моле за покој душе Поглавара РПЦ. Сада патријарха Алексија нема међу нама, али он је оставио људима своје дело – дело заштите вере, духовности, мира међу свим руским грађанима. Дужни смо да очувамо његово дело и да идемо даље тим путем. То ће бити морални дуг према патријарху Алексију. Нека почива са миром, истакао је главни рабин.

08.12.2008

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 08 децембар 2008 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 41 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.