Многи верници су долазили са питањима и жаљењем што им се синови нису оженили или се дрогирају, пију и слично.

А отац монах Гаврило им одговара: „Ви сте народ наопак, ви се више везујете за гатаре и врачаре, за побратимство, а само себе више окивате, а од Бога сте се удаљили. Немојте ништа да се чудите шта вас сналази. Ви би хтели кад би могло некако пречицом у Рај, да се некако провучете у Рај, али без муке и труда, и то не оним путем који Црква прописује, него онако како вама одговара, да не постите, не молите се, да се не исповедате и остало, па радите празником и недељом, и тако. Е па тако не може.

Него се вратите на почетак, полако, па онда изнова новим путем, на мала врата, а не на широка којим ви сада идете у пропаст. Кајте се, исповедајте се својим свештеницима, поверавајте се и молитве уплаћујте за своје и живе и умрле, да и њима, прецима буде лакше тамо, они су ваши.

Добро чините, помажите немоћне, зло ником ни да помислите а камоли да учините, да не сведочите криво, и друго тамо све лепо пише у Божјим заповестима, тада ће и вашој деци бити боље, а и децу учите да се поправе и да држе Божји закон. Постите среду и петак, обавезно и све постове, то одгони нечисту силу од човека, деце, не може онда порок њима да овлада, заштићени су, онда родитеље поштујте, да неко проклетство не заслужите, да их у болести и погледате и да имају храну и све пристојно, то значи и свекра и свекрву, немојте туђе отимати, немојте славља у постове правити, празнике поштујте, недељом немојте никада радити да не би гњев Божји навукли на дом ваш. Све што недељом урадите и празником, од тога користи имати нећете.

Светињу брака држите, па ће и деца Благослов имати и успеће у животу, и Кумове своје поштујте.

Ето, ја рекох и душу спасох, а ви видите, у томе је кључ решења ваших проблема у породицама, другог кривца нема, и нико неможе грешку исправити вашу, него само ви, вашим заузимањем и трудом да се поправите. А ви како хоћете (имао је стално обичај да каже): „Бирај аго куд ти драго, не можете служити Богу и мамону!“

Догађало се да кад га посете неки гости и оду, отац сам у соби наглас прича а ми пролазећи чујемо: „Ето, били, да питају за савет, а неће да га прихвате, одоше кући и опет ће по своме, џабе сам се мучио да им причам. Лакше њима овако, а тешко је да посте и да се моле, него мисле оду час врачари и све готово, а оно после још горе само направе, демон за час само оде, па се опет појави и новим мукама мучи. Они мисле да све проблеме реше, али без труда, да могу пречицом у Рај, олако, е па не може. Тамо се мора наоколо, уском стазом, у оскудици и скромности у трпљењу, закон Божји само и у срцу и у души носити и трудити се да га испуниш. Али они неће да слушају, то је народ непокоран и наопак, све оће али не како Бог хоће, већ само како њима одговара, и по своме, а по Божјем никако. Па мисле ми монаси то причамо тек онако што морамо, то нам посо!“

Одломак из књиге "Монах Гаврило – пророк последњих времена"

http://www.svetinjebraniceva.rs/