header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРЕТРАГА
Удружење "Ћирилица": Митрополит Јован уништава трагове српске културне баштине Штампај Е-пошта
недеља, 17 фебруар 2013

 Запрепашћују поступци и изјаве последњих месеци Његовог високог преосвештенства митрополита Загребачко-љубљанског Српске православне Цркве, Јована. Невероватно је, да се руковао и пријатељски разговарао с генералом хрватске војске, Антом Готовином, под чијом командом је обављен злочин геноцида над српским православним народом 1995. године. Под његовом командом су Срби прогнани из Републике Српске Крајине, а ова српска историјска и етничка држава је окупирана.

У времену од 1990. до 1999. године је у Републици Српској Крајини и Хрватској покатоличено и хрватизовано 30.000 православних Срба, о чему је податке прикупило Његово високо преосвештенство, митрополит Јован, а уз ту чињеницу хрватског злочина геноцида, митрополит Јован најављује помирење два народа. А помирења нема, док се за ратни злочин не плати ратна одштета и док се не уклоне последице злочина геноцида.

Његово високо преосвештенство, Јован, последњих дана је неопростиво подржавао колонијални учинак Ватикана и Аустроугарске у вези са српском културном баштином. Изјављивао је, да је српска ћирилица једнако и хрватско писмо, а слаже се с колонијалним учинком Ватикана и Аустроугарске о проглашавању српског језика хрватским језиком. Не жели да обавести домаћу и међународну јавност и своје вернике, да је службени језик у Хрватској у ствари српски који је украден и преименован у хрватски. Прави хрватски језик (кајкавски) је замењен српским током 19. столећа.

Његово високо преосвештенство је грешно говорило и о српској дубровачкој књижевности, за коју је рекло, да је она и хрватска. А прећуткује да се ниједно књижевно и научно дело у Дубровнику и у другим местима Срба католика није писало на хрватском језику („кајкавском дијалекту“). Далматинци и Дубровчани католичке вере су се представљали Србима, све док њихови потомци нису били присиљени у два светска рата да се зову Хрватима.

Његовом високом преосвештенству, достављамо саопштење Матице српске у Дубровнику (представништво у прогонству у Београду), у којем ће видети како ова српска културна установа чува српску културну баштину, на што би се морало угледати и Његово високо преосвештенство:

„Становници Вуковара католици, који се представљају Хрватима, настављају с истицањем, да се у Вуковару не сме службено користити српски језик и српско писмо. Захтев је жесток, па се њиме угрожава становништво православне вере, како је угрожавано и у прошлости – посебно у Другом светском рату, кад је Хрватска озаконила потпуно БИОЛОШКО ИСТРЕБЉЕЊЕ православних Срба.

Срби, српске државне и српске просветне установе, као и истакнути српски интелектуалци, не треба да полемишу с хрватским државним и хрватским просветним установама, као и са истакнутим хрватским интелектуалцима на начин какав се до сада користио. Излишно је расправљати о српском и хрватском језику како је то наметнула колонијална аустроугарска власт у деветнаестом столећу, а прихватиле обе Југославије, јер је у питању чист фалсификат у филолошкој науци.

Зато, са српске стране, треба полазити о три непобитне НАУЧНЕ ЧИЊЕНИЦЕ – научне у филолошкој науци:

Српски језик је службени и књижевни језик у Хрватској, само га хрватска „стручна“ јавност представља хрватским

Колонијална Аустроугарска је избацила оргинални хрватски језик из службене и књижевне употребе у XIX столећу, проглашавајући га (ненаучно) „кајкавским дијалектом“ и

Срспки језик има два дијалекта – штокавски и чакавски, о чему је Руска академија наука и уметности у Санкт Петербургу објавила научни рад Академика Александра Белића – 1905. Године.

Полемика с хрватском страном је, без ова три НАУЧНА полазишта, излишна и ненаучна.

http://www.vaseljenska.com

 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 12 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.