Поводом доделе ордена Светог Саве човеку глумцу и творцу глумачких представа, желео бих да скренем пажњу на светоотачки однос према овој човековој делатности. Више црквених канона веома јасно и недвосмислено осуђује бављење глумом, прописујући најтеже казне и за клирике и за лаике који би се усудили не само да глуме, него и да присуствују и гледају такво што. Такође, сви Свети Оци, без изузетка, имају застрашујуће оштар и осуђујући однос према бављењу глумом.

Но, да не бисмо ми били они који телесно мудрују поред истинитих духовних мудраца, послушајмо шта кажу они који су мудрост примили свише, од Бога, и сабиравши се на светим Саборима, установили и открили нам шта треба да мислимо и како да се односимо према овом предмету:

ПРАВИЛА СВЕТИХ АПОСТОЛА

 18. правило: Који је узео удовицу, или распуштеницу, или блудницу, или ропкињу, или глумицу, не може бити ни епископ, ни свештеник, ни ђакон, нити може бити у било ком свештеном чину.

 ШЕСТИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР - КОНСТАНТИНОПОЉСКИ

51. правило: Овај свети васељенски Сабор потпуно забрањује бављење комедијашењем, а такође и такве представе; такође забрањује и представе са зверима и представе са плесом. Који повреде ово правило, и одају се ономе што је забрањено, ако је клирик нека буде низвргнут, а ако је лаик, нека буде одлучен из црквене заједнице.

24. правило: Нико од оних који припадају свештеном чину или је монах, не сме одлазити на коњске трке или присуствовати позоришним играма. Исто тако, ако неки клирик буде позван на свадбу, чим започну игре које имају за циљ да изазову телесну жељу међу присутнима, нека устане и нека се удаљи са тог места јер тако заповеда учење наших Отаца. Онај који се затекне у томе или нека престане са тиме или нека буде свргнут.

ПРАВИЛА СЕДМОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА, НИКЕЈСКОГ

9. правило: Све дечије басне, и безумне глуме (игре)... морају се предати у константинопољску епископију, да тамо буду стављени са осталим јеретичким списима. Ако се пронађе неко ко крије такве списе, ако је епископ, свештеник или ђакон, нека буде свргнут; ако је лаик или монах, нека буде одлучен од црквене заједнице.

ПРАВИЛА СВЕТОГ, ПОМЕСКОГ ЛАОДИКИЈСКОГ САБОРА

54. правило: Не приличи онима који су освећени или онима који су прибројани (у клир) да буду на позоришним представама које се приређују на свадбама или пировима. И зато, нека оду одатле пре него што дођу глумци.

ПРАВИЛА СВЕТОГ, ПОМЕСНОГ КАРТАГИНСКОГ САБОРА

18. правило: И ово се још установљује: деца свештеника не могу учествовати у јавним позориштима, нити их гледати јер је и свим хришћанима свагда било препоручавано да се од тога уздржавају, и да не одлазе на места на којима се богохули.

55. правило: Глумце и лакрдијаше и њима сличне особе, као и одметнике (одступнике), када се кају и обраћају к Богу, не треба лишавати благодати и примирења.

72. правило: Треба молити и за следеће: да се забране позоришне игре, као и то да се нико од хришћана не принуђава да иде на те представе.

144. правило: Установљено је и ово: да се не могу примати тужбе ни од робова, ни од слободњака којима грађански закони не дозвољавају да то учине због неких преступа; такође ни од оних на којима је љага срамоте, тј. од глумаца и свих оних особа које се баве срамотним радњама, а исто тако и од јеретака, Јелина или Јудеја. У осталом, свима којима се брани подношење тужбе не сме се допуштати слобода да подносе тужбе и по питању својих приватних дела.

Сви црквени канони грех глуме  једначе са грехом врачања, тровања, вештичарења, убиства итд., и као таквом, прописују најтеже епитимије за оне који су их починили, а кају се, а за оне који се не кају, није прописано никакво додељивање ордења Светог Саве, него изопштење из Цркве.

Свети Јован Златоуст називао је позориште училиштем страсти и ђавољом школом, а Свети Василије Велики идолским храмом у коме се приноси жртва ђаволима.

Шта ћемо, дакле, ми мислити о овом предмету? Хоћемо ли у својим душама држати у части ове срамне ђаволове посленике? Хоћемо ли прослављати њих и њихова нечасна дела, филмове и позоришне представе? Хоћемо ли их гледати? Хоћемо ли пристајати и слагати се са онима који све то чине, па макар били и у највишим црквеним чиновима?

Ко има уши да чује, нека чује.

 С. Тројичин