МОЛБУ ПИСАО ТУЂОМ РУКОМ

ПИСМО владике захумско-херцеговачког Григорија упућено архијерејима СПЦ, које су “Новости” ексклузивно објавиле у два наставка, биће тема Светог архијерејског синода заказаног за 16. децембар - сазнаје наш лист у црквеним круговима.

+ + +

Заседање овог тела у проширеном саставу било је заказано за 9. децембар, када је требало да се позабави одговорношћу владика које су током недавно завршеног Сабора у јавност износиле информације о догађајима који су се одвијали иза затворених врата Патријаршије.
Седница Синода одложена је због смрти поглавара Руске православне цркве Алексија Другог.

У међувремену, писмо владике Григорија упућено на адресе већине владика СПЦ, које је преко страница нашег листа изашло и у јавност, наметнуло се као много актуелније, и за цркву изузетно врућа тема.

Сви чланови “црквене владе” - владика бихаћко-петровачки Хризостом, милешевски Филарет и жички Хризостом - већ неколико дана бораве у Београду, а очекивало се да касно у среду у Београд из Москве допутује и председавајући овог тела, митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Већ за четвртак, сазнају “Новости”, заказан је састанак у Патријаршији о даљим потезима које ће Синод повући. Једно је сигурно: сукоб млађих владика, које су биле за избор новог патријарха за живота Павла, и “старијих”, који су се томе успротивили - наставља се. Ниједан од владика које је епископ захумско-херцеговачки Григорије “оптужио” у писму за увођење “ванредног стања” - није се у среду оглашавао.

Ћутање, ипак, не може да сакрије сукоб у СПЦ, који ових дана излази на видело.

Писмо и оптужбе владике Григорија, како сазнајемо, поново ће отворити питање под којим околностима је патријарх Павле потписао молбу за повлачење.
Према нашим информацијама, црквени великодостојници који се сматрају победницима на јесењем Сабору због тога што је патријарх остао доживотно на светосавском трону, у рукаву као аргумент против “завереника” држе детаље потписивања молбе.

Наиме, према нашим сазнањима, спремни су да обелодане име владике који је на Сабору признао да је аутор молбе коју је, вођен руком једног члана Синода, Павле потписао у септембру! У време док су митрополит Амфилохије и владике бихаћко-петровачки Хризостом, милешевски Филарет и жички Хризостом “разговарали” о повлачењу, монах Методије, који брине о патријарху на ВМА, грубо је избачен из болесничке собе.

Сведок “затворених врата”, по нашим сазнањима, била је и председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, која је случајно тог дана дошла у приватну посету патријарху.

Питање патријархове молбе за повлачење из активне службе и несугласице о избору његовог наследника изнедрили су поделу владика на меку “реформску” струју и, насупрот њој, “тврдо” крило епископа. Како се често чује међу верницима и упућенима у догађаје у СПЦ, Григорије захумско-херцеговачки припада кругу млађих владика, са својом 41 годином, који се залажу за промене у Цркви. Поред њега, најчешће се убрајају и далматински Фотије, браничевски Игњатије, липљански Теодосије, јегарски Порфирије, па чак и ретко експонирани будимљанско-никшићки Јоаникије.

Њима се на душу ставља да на мала врата покушавају да реформишу устројство и улогу цркве у друштву. Припадници “тврде струје” оптужују их за мењање вековног начина служења литургије, јаке везе са Ватиканом, а неретко их “ките” и епитетима - “расколници”, “унијати”, “јеретици”... Упућени тврде да овај круг владика ужива и подршку световне власти.

Насупрот њима стоје тзв. староверци, чија је главна одлика жестоко противљење екуменизму, круто придржавање постојеће литургије и противљење избору новог црквеног поглавара. Као неформални предводник ове групације често се помиње епископ рашко-призренски Артемије, који сличне ставове дели са владиком зворничко-тузланским Василијем, банатским Никанором и бањалучким Јефремом.

Међу проблемима који тиште Цркву владика Григорије је у свом писму навео и Београд, који са два милиона становника нема свог епископа. Иако питање арондација (подела) епархија није ново, владика захумско-херцеговачки први је који је указао на потребу да и главни град добије свог архијереја.

Како се раније спекулисало, у центру могућих подела је Архиепископија београдско-карловачка, којом је до сада управљао лично - патријарх српски. Према неким информацијама, међу владикама постоји идеја да се она подели на најмање две еписикопије. Једну би чинио Земун са делом Срема, док би други владика на територији данашње архиепископије био задужен само за град Београд и имао би седиште на Врачару. Пре неколико година, за место врачарског владике најозбиљнији кандидат био је садашњи епископ бачки Иринеј.

Постоје медицински разлози зашто је патријарх Павле још у Војномедицинској академији. Његово здравствено стање је стабилизовано, али чињеница је да је патријарх, који је у неколико наврата имао тешку упалу плућа, подложан инфекцијама. Његов организам је исцрпљен годинама. Излазак из болничке средине, на коју се адаптирао, могао би да доведе до новог погоршања здравственог стања патријарха са неизвесним исходом - речено је “Новостима” у ВМА.

Ово је истовремено и стручни одговор на питање из писма владике Григорија зашто патријарх последње дане не проводи у неком од бројних конака и манастира већ у болничкој установи.

- Патријарх се тренутно осећа боље него икад у протекле две године, а такви су и његови медицински налази - рекао нам је један од чланова сталног лекарског конзилијума.

Патријарх је у среду “напунио” тачно 13 месеци болесничког стажа у Војномедицинској академији, где је 10. новембра прошле године примљен са упалом плућа, ослабљеног имунитета и толико исцрпљен да буквално ни реч није могао да изусти.

- Његово здравствено стање је сада потпуно стабилизовано и патријарх је под “стандардном” терапијом - речено нам је на ВМА. - У својој 94. години је потпуно свестан и комуникативан. Све његове физиолошке функције су стабилне и нормално узима храну.

У апартману на 13. спрату ВМА патријарх прима посете и чита, али највећи део дана ипак проводи у молитвама и одмарајући се. (Б. Р.)

- НИЈЕ тачно да је владика Григорије упутио писмо свим епископима. До мене никакво писмо поменутог владике није стизало!

Ово је за “Новости” изјавио владика рашко-призренски др Артемије, којег је владика захумско-херцеговачки Григорије, између осталог, оптужио да пуних 17 година, свесно или несвесно, наочиглед свих гради грађевину расколичног духа. “Хришћани, монаси, мирјани, лаици, клирици то виде и јасно им је шта се дешава. А нама? И шта чинимо?”

* Ви сте, владико, у Београду? Да можда писмо није стигло у Грачаницу?

- Не, и о томе бих био обавештен.

* Да вам онда прочитамо шта владика Григорије о вама пише?

- Да чујем.

(Читамо делове писма који се односе на њега.)

* Шта имате да кажете на овакве тврдње владике Григорија?

- Не кажем ништа. Нити имам шта да кажем, а немам никакав коментар.

* Да ли сте изненађени?

- Ни то не желим да коментаришем. Зашто бих коментарисао нешто што долази из новина?

* Зар вас нико од других епископа није о томе обавестио?

- Имао сам контакте, али не и разговор о томе.

Ваше Преосвештенство,

Тачно је да Ваше писмо, како кажете, није намењено јавности, већ Вашој сабраћи, архијерејима СПЦ. Додајете и да је оно “интерног карактера”, у једну руку и “личног карактера”. Све је то за поштовање.
Али, новине нису свето писмо, ни литургија. Новине излазе сваког дана и трају један дан. Трагајући свакога дана за новим вестима, које читаоци траже, наишли смо, стицајем срећних околности и на Ваше писмо, упућено члановима Синода (или једном делу чланова). Проверавао сам његову аутентичност три дана. Између осталог и зато што нема Вашег потписа на писму. Уз то, дуго сам се ломио да ли ово писмо, које неким својим ставовима и формулацијама звучи врло провокативно и изненађујуће, објавити. Рекао сам, после мирног читања, да! Нисмо га објавили, као што га ни Ви нисте написали, верујем, да бисмо поткопавали цркву и њене хришћанске темеље, да бисмо скидали ореоле око глава владика и епископа, да бисмо навијали за “старе” или “младе”, за “ватиканску” или “нашу” струју, већ зато што верујем да се Вашим писмом, не улазећи у све мотиве због којих сте га написали, разлоге, тон, чињенице - покрећу врло озбиљна питања о стању у нашој цркви. А црква је један од стубова државе и нације.

Свестан сам да објављивањем Вашег писма отварамо још једну шкрињу наших скривених тајни. Али верујем: што мање тајни и мистерија - то више правог живота. Биће, очекујем, и бурних реакција са свих страна. Нека је и Вама и мени Бог у помоћи! Нема друге.

С дубоким поштовањем и благодарношћу,

Манојло Вукотић

+++

Владике добиле Григоријево писмо пре две недеље

Архијереји СПЦ избегавају сваки разговор о садржају навода епископа захумско-херцеговачког

„Политика“, 11.12.2008.г.

+ + +

Већина владика знала је за садржину писма епископа захумско-херцеговачког Григорија – у којем он износи тешке оптужбе на рачун појединих црквених архијереја – много пре него што се то писмо појавило у јавности, сазнаје „Политика”. Наиме, писмо које је прекјуче освануло у медијима послато је свим владикама СПЦ пре две недеље из манастира Тврдош код Требиња, где је седиште епископа Григорија. Како смо незванично сазнали, његови сарадници телефоном су звали владике појединачно да провере да ли су добили писмо, послато и-мејлом и факсом, а они с којима су ступили у контакт потврдили су да је пошиљка стигла.

О бројним оптужбама, замерекама на рачун појединих владика и проблемима које износи епископ захумско-херцеговачки Григорије нико од архијереја којима је писмо упућено и даље не жели да говори. Владике Иринеј, Лаврентије и Јефрем нису желеле да износе своје мишљење о објављеним наводима. Епископ Јован тврди да писмо није добио и да је о његовом садржају обавештен из штампе. Кратко је одговорио да не жели да коментарише туђе писмо. Чувши да га зову новинари ради изјаве, владика Филарет, кога је епископ Глигорије оптужио да „нехришћански штрајкује глађу”, спустио је слушалицу.

Протојереј-ставрофор Саво Јовић, главни секретар Светог архијерејског синода СПЦ, поновио нам је јуче да писмо владике Григорија није стигло у Патријаршију.

– Треба питати епископе да ли је њима стигло то писмо. Ја га нисам видео у целини, али знам владику Григорија и знам да је њему љубав према Цркви на првом месту и да је све што је написао било у жељи да помогне. Тешко је рећи како ће ко од епископа да реагује на његове речи, јер сви имају апсолутно право на слободу мишљења, али за реаговања цркве још је рано – каже Јовић.

Он наглашава да нема говора о некаквом расколу или несрећи и подсећа да је епископ Григорије човек цркве који ће „пре погинути него јој нешто нажао учинити”. Владика који је у свом писму изнео тешке оптужбе на рачун појединих епископа огласио се прекјуче дописом објављеним јуче у „Вечерњим новостима”, протестујући због тога што је писмо које је било намењено само архијерејима објављено у јавности.

Живица Туцић, црквени аналитичар, сматра да речи које је владика Григорије желео да упути драгим оцима и браћи, будући да су постале доступне јавности, заслужују да се о њима заузме став.

– Свако има право из свога угла да разматра стање у Цркви, а поготово епископ. То треба да послужи као почетак једне добронамерне дискусије, а принцип саборности изискује да се чују сва мишљења – сматра Живић.

Садржај писма не изненађује и израз је поделе у цркви – сматра Мирко Ђорђевић, аналитичар.

– Поделе су дубоке на шта указује и чињеница да владика Григорије признаје да је био један од кандидата за патријарха, али да није имао подршку већине, коју није имао ни епископ Амфилохије. Оно што је најважније јесте низ горућих проблема које је епископ Григорије навео, а на које Црква није ни понудила одговор. Значајно је и врло храбро то што је владика скренуо пажњу на расипање новца, а за шта је добар пример Храм Светог Саве на Врачару. Указивање на проблеме у Цркви јесте и највећа вредност овог писма. Остало је борба за власт, која се води беспоштедно – мисли Ђорђевић.

Професор др Миодраг М. Петровић, стручњак за црквено право и историју хришћанске цркве, сматра да је писмо документ јавног карактера и подложно јавном коментарисању, те стога његов аутор узалуд истиче да је „интерног, а, у једну руку, и личног карактера”.

– Добро је то што је„јавност” упозната са поступцима и неодмереним речима епископа Григорија, јер та „јавност” није изван цркве и зна да цркву не чине само епископи него и народ. Одступио је од светоотачке праксе братољубивог обраћања сабраћи архијерејима. Умишљено себе види у улози спасиоца српске цркве, не зазирући од старијих, умнијих и од њега способнијих архијереја, свесних да Црква није од јуче и да њен живот не може бити преиначен избором новог патријарха – сматра Петровић, истичући да је одраз слабости то што епископ Григорије упорно кривце за стање у Цркви тражи у неким „тајним службама” и у сабраћи архијерејима.

Наш саговорник наглашава да је Григорије на трон захумско-херцеговачког епископа дошао на инсистирање свог претходника на том месту епископа Атанасија Јевтића, „а црквени оци су рано за такве недопустиве случајеве изрекли канонску меру: лишавају се и један и други архијерејског чина”.

– Он од Атанасија није наследио само епископски трон, него недоличан речник и пропињање изнад цркве. Према томе, његов почетак није добар, а чему почетак није добар, по речима светог Јована Златоустог, за одбацивање је и све остало. И себе је, дакле, епископ Григорије издао, питајући сабраћу архијереје:

„... Хоћете ли да стварно отворим уста до краја и у речима развежем чворове о чијем постојању сви деценијама знамо?!” Зашто је, онда, деценијама ћутао, а проговорио када га је обузео гнев што патријарх Павле доживотно и канонски остаје поглавар српске православне цркве – пита Петровић.

Јелена Беоковић –Вишња Дугалић

[објављено: 11/12/2008]