ШТА НАС ЧЕКА АКО ОТВОРИМО ТРШИШТЕ ЗА МЛЕЧНЕ ПРОИЗВОДЕ?

Иако се питање квалитета млека у Србији немилосрдно инструментализује у политичке сврхе, чини се да је дошло у прави час да ослободи медијски простор за свеобухватнију анализу стања насталог као последица пузећих „европских интеграција“ уз насилну хармонизацију наших закона са Западним безбедносним механизмима, када су у питању храна и лекови.

Кодекс Алиментаријус не укида само основно људско право на безбедност хране, укључујући и националну безбедност, већ нас увлачи у све драстичније трансформације система производње хране, по диктату ЕУ „у којој се зна за ред“, претварајући наше оранице у хемијске лабораторије.

ОТКРИЋЕ НОВОГ ОРГАНИЗМА

Међу бројним научницима који панично апелују на разум, опрез и акцију, против институција УН задужених за безбедност хране и лекова, налази се „озлоглашени“ противник политике СТО др Џозеф Меркола. Он је недавно објавио детаље везане за открића професора др Дона Хубера експерта за токсичност ГМ хране, патологију биљака, микробиологију тла и микроеколошку интеракцију биљних болести. Он је недавно упутио писмо упозорења УСДА, информишући их о новом открићу које би могло да доведе до катастрофе за целокупне залихе хране на генетички модификованој планети. Ради се о открићу новог микрогљивичног организма, повезаног са синдромом изненадне смрти (СДС) у соји, а пронађен је у индустријски произведеној сточној храни. Др Хубер је доказао повезаност генетички модификованих организама са ширењем патогена на ГЕ луцерку, обелоданивши појаву „новог непознатог ентитета“, пронађеног у Раундап реди биљкама и усевима прсканим Раундапом. Показало се да ови токсини преко земљишта загађују и сточну храну, изазивајући код говеда неплодност и масовне побачаје, а конзумирање млека и меса ових животиња доводи до идентичних здравствених поремећаја код људи.
Упркос алармантним подацима из приложене документације, писмо др Хубера је стављено ад акта, да би после Хубертовог упорног инсистирања уследио одговор УСДА-АПХИС да су све њихове одлуке доношене „на основу званичних научних доказа (peer reviewed)“.

ВЕЛИЧИНЕ МАЛОГ ВИРУСА

Др Хубер им је одговорио да располаже са 130 објављених научних радова, који потврђују његову забринутост због појаве овог непознатог организма, подсетивши да је откривен 1998, две године после појаве Раундап реди соје, (основног састојка сточне хране). Ветеринари га открили истражујући узроке наглог пораста репродуктивних сметњи (70 одсто побачаја), што је повезано са драматичним повећањем неплодности међу људском популацијом у последњих 10 година.

Иако је веза неплодности са новим организмом доказана, извештај није објављен док се са сигурношћу не открије о каквом се организму ради, с обзиром на то да се према Хуберовим налазима „не ради ни о гљивици, ни бактерији, ни микоплазми, ни вирусу". Зна се само да је „величине малог вируса и да не расте само по себи, већ у комбинацији са квасцем, бактеријама и гљивицама, а пронађен је искључиво у ГМ соји и кукурузу." Следеће место на којем је непознати ентитет откривен било је вештачко стајско ђубриво, а заражена је стока са пашњака третираних овим хемикалијама. Група научника који су радили са др Хубером на испитивању новог ентитета, спровела је приватна истраживања и презентовала их стручњацима из разних области, при бројним универзитетима, охрабрујући их да наставе рад. Нажалост, претпостављени су им онемогућили наставак истраживања. Др Хубер упозорава на проблем даљег истраживања ГМО, с обзиром на заштитне механизме осмишљене од стране биотехнолошке индустрије, којима се забрањује предузимање било каквих испитивања безбедности генетски модификованих биљака (чак ни на сопственом имању), зато што би пољопривредник на тај начин прекршио услове технолошког споразума, што подразумева расплет на суду. „Веома је важно упознати сељаке са великим бројем шокантних чињеница, како бисмо зауставили катастрофалне промене у окружењу, спречили угроженост залиха хране и наше биологије", каже др Хубер, наглашавајући да је „најопаснија генетска модификација до сада изведена на биљкама отпорним на хербициде, као што су Монсантов Раундап реди кукуруз, памук, соја и шећерна репа. Они могу да преживе смртоносне дозе глифосата - (активног састојка Раундапа), а при том 20 одсто глифосата одлази из корена биљке у околно земљиште, у којем изазива драматичне промене, нападајући поред корова и корисне микроорганизме. Са сваким следећим уношењем Раундап реди житарица, количина глифосата расте, као и ниво толеранције у биљци. Увођењем у природу биљака резистентних на хербициде, долази до поремећаја односа микроба из тла, а овај процес нажалост није приметан у почетку, као што су потребне године да се примете промене на пробавном тракту, с обзиром на то да глифосат уништава благотворну цревну флору.

„БЕЗБЕДНО" ЗА ШКОЛСКУ ДЕЦУ

Новинар истраживач Сајер Ји објављује алармантно откриће везано за последице повезаности произвођача житарица са биотехнолошким корпорацијама (Монсантов франкен-кукуруз). Овакав „дил" је довео до појаве микотоксина, „токсичних секундарних метаболита произведених у краљевству гљивица", што је довело до угрожавања здравља људи који се хране ГМ житарицама и месом животиња храњених овим житарицама. Према студији из 2011. микотоксин познат као zearalenon (ЗЕА), омета производње естрогена, а трагови гљивица fusarium grami nearum, пронађени су у урину 78,5 одсто испитаних девојчица у Њу Џерсију. При том је код свих ЗЕА позитивних девојчица (од 9 и 10 година) утврђен поремећај у развоју.

ЗЕАмикотоксин се налази у кукурузу, јечму, пшеници, зобу, пиринчу, па чак и у пиву, а после уласка у ланац исхране (животињско месо, млеко, јаја...), доспева у организам производећи бројна оштећења. Месо и кокице су били доминантни у исхрани ових девојчица. Делови микотоксина патентирани су као орална контрацептивна средства, а од 1969. је масовно коришћен за тов стоке (накнадно забрањен у ЕУ).

Узимајући у обзир да је већина америчког кукуруза контаминирана агрохемијским компонентама и модификована рекомбинантном ДНК технологијом, Американцима се саветује избацивање кукуруза из исхране, (кад је у питању пшеница ићи ће мало теже). Кенија је после епидемије 2004. забранила ГМО, а Србија одбројава дане пред доношење одлуке о дозвољеном промету ГМО, од које не зависи само безбедност медијски експонираних млечних производа, већ биолошки опстанак нације.

А шта нас чека уколико - после расправе о садржају млека из домаће производње - отворимо тржиште за увозне млечне производе, можемо закључити на основу најновијег захтева моћних организација ИДФА и НМПФ да им ФДА дозволи изношење на тржиште млека са вештачким заслађивачем (аспартам и сируп од ГМ кукуруза), без обавезе означавања садржаја. Овом петицијом желе да утичу на промену стандарда, не би ли ове токсичне адитиве прогласили безбедним за школску децу, „која радије пију заслађено млеко".

Антони Гућарди је дошао до листе састојака које садржи млеко индустријски гајених крава, одборено од стране америчке ФДА: кукурузни сируп, МСГ, хидрогенизована уља, пестициде, хербициде, инсектициде, вештачке ароме и боје, вештачке заслађиваче (аспартам). Другим речима, краве се хране на типичан амерички начин, прерађеном ГМ храном, опасним адитивима без икакве нутритивне вредности. Било је случајева да сточари тако хране краве. Има случајева да су краве храњене сладоледом.

Машта произвођача индустријске хране нема границе, кад се ради о снижавању трошкова, па су приступили гротескном менију за краве у облику изузетно јефтине прерађене хране без икаквих нутритивних вредности, у виду колачића, гумених глиста, чоколада и читавог низа слаткиша који доприносе брзом порасту тежине. Ове здравствено руиниране краве обезбеђују додатну зараду узгајивачима, а један произвођач слаткиша намењених за исхрану стоке признаје да на тај начин краве добијају само „масноћу, шећер и енергију", што их одржава на ногама до клања.

У међувремену је фармацеутска индустрија прискочила у помоћ индустрији меса са „привлачним" производом Зилмах, који доводи до поремећаја метаболизма говеда и неприродног повећања мишићне масе неколико недеља пред клање. Зилмах је сточарима омогућио додатни профит, а компанија Инмервет Инц је 2006. добила сагласност од ФДА за употребу овог препарата као „безбедног". Производњу је преузела компанија Merck Animal Health. После извесног оклевања, дистрибутери су почели да прихватају месо третирано Зилмахом, а до краја 2012. године 85 одсто америчког тржишта је било покривено генетички модификованом говедином.

На посебним огледним ранчевима већ се увелико изводе експерименти клонирања крава, а на питање постављено УСДА „да ли становништво већ једе клонирано месо", добијен је одговор „не знамо".

С обзиром да нико не може да докаже колика количина потенцијално токсичне хране може да се унесе у организам, нити да процени ризик од акумулираних токсичних супстанци конзумираних током живота кроз храну, воду, вакцине... пред нама су два решења: да затворимо двери Србије и направимо велико спремањеу сопственој кући или да се уплетемо у паукову мрежу СТО и прихватимо Кодексе који су већ нанели драматичну штету остатку човечанства, укинувши разлике између напреднихи заосталих.

Из штампаног издања листа „Печат“ бр. 257/2013. приредила редакција сајта „Светиње Браничева“

http://www.svetinjebraniceva.rs/