У последње време сведоци смо да многи епископи СПЦ-е који се отворено залажу за екуменизам ("и два плућна крила хришћанства"), а на челу са првим међу једнакима, објављују саопштења која у ПОТПУНОСТИ одударају од њихових досадашњих поткрепљених и личним делима. Истовремено се наставља прогон "партијски неподобних" монаха, свештеника на КиМ-и и шире по Србији.

За КиМ-у су сада "брину" највише они који су СПЦ-у на КиМ-и и довели у стање у коме се налази (појединци га још више и сада урушавају) не водећи рачуна о повереном им СТАДУ тј. преосталим Србима.

Да ли је баш то све тако?

Па ево, уважени епископ бачки др Иринеј (Буловић) говори о следећем (у тексту под насловом – нап. „Борба за веру“): "Нечувено: говор мржње на ватиканском радију":  "Њихове речи – послате у етар у часу свечаном и важном за Римокатоличку Цркву, за хришћанску васељену, за велике светске религије и за цивилизовани свет уопште, притом за време свете Четрдесетнице или Великог поста у Црквама Истока и Запада – показују да они који су их изговорили немају у суштини ништа заједничко са хришћанством..."

Да ли је то "мала група острашћених навијача на Пољуду или Максимиру", како су у једно тужно време преносили Београдски медији. Сви знамо шта се после десило!

Ово је ЗВАНИЧНА РАДИО СТАНИЦА ВАТИКАНА (на хрватском језику), нема ли она уреднике?  Шаљиво, зар не?

ЗАШТО ИХ (под маском критике) "НЕКО" БРАНИ???

"Исправка" у вези присутности митрополита Амфилохија је још један ФАРИСЕЈСКИ ШАМАР "браће у Христу" истог радија и истог уредништва и опет истог коментатора срамног догађаја из "лепе њихове земље и званичне радио станице Ватикана на лепом њиховом језику".

И опет, у време Часног поста ја пишем о нечему што нам је наметнуто и што нам се ПОТУРА: НИЈЕ ПРОБЛЕМ У ХРВАТСКОЈ ЕМИСИЈИ и ставовима изнетим у њој; па на то смо, ваљда, већ навикли и огуглали. ПРОБЛЕМ ЈЕ што СЕ "УЗРУЈАВАЈУ" због ње, изјава и ставова тамо неког римокатоличког бискупа Немета, док се други "УЗРУЈАВАЈУ" због власти у Србији како занемарује Србе на КиМ-и и критикује исту (власт) која му је у нешто измењеном саставу помогла да велики број монаштва нестане, буде прогнан са КиМ-е, неки други су "УЗРУЈАНИ" и "...никада неће признати независно Косово јер је то света србска земља...на којој се затиру докази постојања Срба, цркве, манастири, гробља...", а
у исто време се протерује тешко болесни архимандрит отац Алексеј и то са КиМ-е без отпуста и одредишта. S I C... како "неко" написа скоро од ових "ЗАБРИНУТИХ"!

Опростите на овом мом писању али морам да упитам себе и вас све :ШТА ЈЕ ПРАВИ ГОВОР МРЖЊЕ: овај на радију или онај који га саопштењем УБЛАЖУЈЕ и минимизира?
Шта је говор мржње друго ако се до јуче подржава политика Власти у Србији ЗВАНИЧНО (а декларативно саопшава но, но "браћо Албанци"), а у исто време протерује отац Алексеј...

Не браћо моја драга ВИ СТЕ СВЕДОЦИ ГОВОРА МРЖЊЕ ПРЕМА СРБИМА И СПЦ-и ОД СТРАНЕ СРБА. Којих Срба просудите сами.

Опростите мени грешном и помените, јер не написах ово из зле намере !

Др Василије

http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=18161

Епископ Иринеј:

Чудно извештавање Радио-Ватикана

22. Март 2013 - 17:34

·  Вест са Радио-Ватикана

·  Порука Информативне службе Епархије далматинске Радио-Ватикану

·  Црква је против свих облика насиља

Епископ бачки др Иринеј: Наш коментар

Нечувено: говор мржње на ватиканском радију

Речи изговорене 18. марта, уочи инаугурације новоизабраног епископа римског, папе Фрање I, у емисији Радио-Ватикана на хрватском језику, биле би невероватне да, нажалост, нису стварно изговорене. У горку и отужну стварност тих речи свако се може уверити на интернет-адреси http://hr.radiovaticana.va/news/2013/03/18/pregled_tiska/cro-674645. Више је него очигледно да је посреди срамна подметачина неког из хрватске секције Радио-Ватикана, а можда и читаве те секције. Да ли се размахао неко из старе, фосилне дружине усташоидних бојовника, од којих се неки окупљају и око Завода светог Јеронима у Риму, или је узаврела јуначка домољубна крвца у жилама неког од њихових млађих следбеника, није важно, а и не занима нас нарочито. У нашим очима одговорна је установа која је таквим живописним ликовима омогућила да радио-таласе користе за свој говор мржње.

Њихове речи – послате у етар у часу свечаном и важном за Римокатоличку Цркву, за хришћанску васељену, за велике светске религије и за цивилизовани свет уопште, притом за време свете Четрдесетнице или Великог поста у Црквама Истока и Запада – показују да они који су их изговорили немају у суштини ништа заједничко са хришћанством. У периоду покајања и самоукоревања, праштања и смиреноумља, чудовишно и одбојно одзвањају речи лажи и клевете не само против српског народа („српско изазивање”) и Српске Православне Цркве („пијани српски богослови изазивају у Кистањима”) него и против демократски изабраних власти Хрватске (кажу, у нимало ватиканском маниру, да оне не поштују свој народ – напротив, понижавају га и обезвређују). А тек речи којима се оправдава, па и директно пропагира насиље! Јер, забога, право је да српски богослови „добију оно што су тражили” кад већ воле да се напију, па још и да демонстративно назоче у Кистањама, где им, дакако, и у духу кршћанске уљудбе и у духу модерне демокрације, никако није место. Па, као круна свега, патетична изјава: „И опет су жртве Срби.”

Са своје стране, доводимо њихову антилогосну логику до краја: Срби никад нису жртве – ни када буду нападнути и претучени. Они су, увек и заувек, зна се, агресори, па само то могу да буду и у православном манастиру Крки из 14. века, а да и не говоримо о целој Далмацији, у коју су се доселили истовремено и – невероватно, али истинито! – заједно са Хрватима, и то не само по принципијелно сумњивом сведочанству неког бизантског цара знаног под именом Константин Порфирогенит него и по сведочењу свих средњевековних западних хронографа. Све у свему, ово је не мала мрља и срамота у оквиру  иначе достојанствене и величанствене свечаности инаугурације новог поглавара Римокатоличке Цркве. Овим је ударен шамар и њему, носиоцу имена светога Фрање Асишког, папи који је наступио смерно и са речима љубави према свима, а и његовом претходнику, аутору дивне енциклике Бог је љубав.

Вајна исправка Радио-Ватикана у емисији на хрватском језику од 21. марта, под насловом Црква је против свих облика насиља, још је грђа и срамнија. Они ни тада не знају ко је у име српскога Патријарха био изасланик на папиној инаугурацији. Кажу да су то били митрополит Јован и владика Лаврентије, а био је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. И даље правдају напад на младе православне богослове из манастира Крке, с тим што сада клеветничку хајку уздижу „на вишу разину” – ударају не само на неименоване српске епископе који су, по њима, „дали пристанак на разарање Дубровника” (!) него и на самога Владику Николаја, а све то, дакако, у служби „повијесне истине”! O tempora, o mores!

Стојимо пред парадоксом: председник и премијер Хрватске – који се не изјашњавају као католици него као агностици (што је искрено, па зато и часно, а и њихово је право) – говоре у духу Христовог Јеванђеља кад, поводом збивањâ у Кистањама, одбацују говор мржње, осуђују насиље и залажу се за мир и заједништво у слободи, док са светог места надомак гробова светих првоврховних апостола Петра и Павла, бесмртних благовесника вере и љубави, одјекује антихришћански говор мржње. Ово чињенично стање нам помаже да боље схватимо речи Спаситељеве да неће свако ко говори: Господе, Господе! ући у Царство небеско него они који творе вољу Оца небеског и да ће многи са Истока и Запада седети за вечном трпезом Царства Божјег, а многи „синови Царства” биће изгнани у таму најкрајњу (ср. Мат. 7, 21 – 23 и 8, 11 – 12). Ово важи и за нас, а и за све људе свих времена.

http://www.spc.rs/sr/chudno_izveshtavanje_radiovatikana