Мр Зоран Чворовић

МЕДИЈСКА КАМПАЊА ПРОТИВ ПОЈЕДИНИХ ЕПИСКОПА СПЦ ИМА ЗА ЦИЉ РАЗАРАЊЕ ЦРКВЕНО-НАРОДНОГ ОРГАНИЗМА

Медијска кампања која се ових дана води против владике зворничко-тузланског Василија (Качавенде), увелико превазилази оквире једног човека, његове моралне и црквеноправне позиције. Овај медијски линч, у својој вредносно посуновраћеној форми, с једне стране, прецизно разоткрива лице, методе и циљеве његових сценариста, а с друге стране, показује сву дубину кризе у којој се данас налази СПЦ, али и црквена свест народа Св. Саве.

И у случају владике Василија медијски линч, без права на одговор и истину, започео је из истих оних гебелсовских бункера новинарског, лексичког, моралног и естетског подземља, који су пре три године покренули офанзиву на епископа рашко-призренског Артемија. НАТО штабовима који диктирају садржај оваквих медијских пашквила и оптужница, не одговарају српски епископи који се не мире са НАТО-балканским државоликим „реалностима”. Блискост државотворном ратном руководству Републике Српске, као и неговање блиских веза са Руском црквом, сасвим су довољни разлози да се на НАТО списку за линч некооперативних српских епископа нађе и садашњи епископ зворничко-тузлански.

Међутим, НАТО и његови медији само су пуки извршиоци, а владика Василије тек једна од успутних мета на српском и свеправославном фронту, јер иза свега стоје велики светски мештри који се детектују склапањем пузли историјских паралела и вредносним смрадом њихових слободно-новинарских кампања. Реч је о глобалним структурама западне плутократске псеудоимперије који су деценијама  унaзад иделогијама либерализма, материјализма и верског синкретизма, преобучених у различите политичке шињеле, подрили патријархални морал, светосавску црквеност и националну свест православног Српства. Идеолошку пропаганду, пратио је брижљив вишедеценијски рад западних обавештајних служби у сарадњи са њиховом (лажно нашом) домаћом филијалом, на инсталирању жбира и порока у редовима Српске цркве.

Када је после државно-правног и територијалног растурања српског народа, дошао ред на јавно дискредитовање, догматско кварење и организационо-правно растакање СПЦ – историјски последњег уточишта поробљеног Српства, белосветски сејачи шпијуна и порока, постали су креатори медијског „истинољубља”, агитатори покајања и прочишћења СПЦ – по њиховој дијагнози и медикаменту. У сваком леку је помало отрова, а овај припремљен у атлантистичким лабораторијама и намењен за духовно и морално „очишћење” СПЦ – сав је од отрова, који постепено, али сигурно разара црквено-народни организам и црквену свест. На овај начин остарела западна плутократска псеудоимперија понавља исте оне методе и циљеве које је у средњем веку примељивала против Ватикана; најпре је папску моћ потхрањивала банкарским позајмљивањем новца, из кога су се оплодили пороци који су Ватикан морално разјели изнутра, а онда је у име очишћења од порока насталих из њеног лихварског новца, плутократска псеудоимперија покренула протестантизам, као крајњу фазу у рату против остатака хришћанског морала на европском Западу. Зато је крајњи циљ прљавог медијског дискредитовања СПЦ, рушење црквености и хришћанског морала у српском народу, јер само духовно обезличени Срби могу да постану мирни робови на пијацама светских лихвара. Суштина протестантизације огледала се у губитку светости и црквености, управо је то крањи циљ медијских кампања које се данас воде против појединих епископа СПЦ.

Јер, белосветски лихвар није дошао да купи поједина архијерејска места, с тога је трајност његове подршке краткотрајна, већ душе свих нас, како би нас све заједно одвео на већ одавно спремљено корито са рошчићима. Уосталом, не продаје се Косово безвредним Дачићевим потписом, него кварењем наше унутрашње светосавске боголикости.