Од како се чопор разуларених вукова обрушио на преосвећеног владику Василија, свакодневно читамо изливе одушевљења самозваних критичара који су све само не стручни. Мало је потребно да се обзнани и у потпуности разоткрије њихова безразложна мржња и острашћеност. Довољно је само летимично прегледати њихове текстове, и то без икаквог удубљивања у оно што су жељели рећи. Углавном пишу о томе како владика остаје без раскошних одаја, позлаћених гарнитура, сребрног прибора за обедовање, антиквитета, савремене технике и осталих модерних достигнућа.

Да, добро су рекли, владика остаје без свега тога, али то значи да владика сав побројани инвентар није ни посједовао. Као частан човјек залагао се за епархију коју је водио, градио је цркве, манастире, рукополагао свештенике и монахе, давао им хљеб у руке. Као што је сам у једној од својих архипастирских бесједа рекао – да се камен по камен скупљао од времена настанка епархије зворничко-тузланске, до данас би сигурно нешто имали.

Уколико ставимо на страну то што владику Василија оптужују за луксуз, не можемо а да не запазимо да ниједан ауторитет и анализатор новонасталих околности не помиње да ће се нови владика уселити у исти тај луксуз владичанског двора у Бијељини. Забога, ако неће у тај, у који ће? Да ли се то о нечему ћути или се народу нешто не жели рећи или можда некоме много више одговара што ће се уселити у тзв. Версај па преко својих оданих новинарских послушника не сервира причу о овоме.

Остаје да видимо да ли ће у хијенама људским прорадити клица човјечности која им је од Господа дата. У супротном, на видјело ће кад тад изаћи девалватори свега и свачега, ауторитети који су живот провели између четири зида и тако изродили умоболну жељу да завладају. Вријеме је једини лијек који ће освијетлити лица њихова и показати ко су и шта су.

Извор: "Глас истине - владика Василије"