Париз, 14.12.2008.

 ДОБРИЛА БОШЊАКОВИЋ

РУСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПАРИЗА

(Специјални извештај за сајт „Борба за веру“)

Драга браћо и сестре Православци, драго уредништво сајта «Борба за Веру»,

Ово је специјални извештај који сам припремила за читаоце сајта «Борба за Веру», и који из прве руке објашњава позицију, ситуацију и расположење Руске Православне Цркве у Француској (Паризу).

Циљ овог извештаја није да критикује РПЦ дијаспоре или њене вернике, јер као Православна верница уздржавам се колико могу критика и осуда Свете Цркве, свештених лица и верног народа, знајући народну пословицу : «Ко је на поповску капу лајао увек се је кајао».

Чињенице које ћу изнети сакупила сам из разговора са свештеницима и верницима РПЦ Париза који су под јурисдикцијом Цариградске патријаршије и Патријарха Вартоломеја. Они су најбројнији у дијаспори Француске (у односу на Руску заграничну цркву и на РПЦ Московске јурисдикције о чему ће бити речи даље у тексту). Ради поштовања права на приватност, нећу износити име свештеника нити верника са којима сам обавила разговоре.

Катедрала Александар Невски                  

Историјат РПЦ у Француској

Након Руске Револуције из 1917.године већина Руских православних верника имигрирала је што у Европу, што у Америку. Тамо су се организовали у три « струје » верника :

1. Руски православни верници под јурисдикцијом Цариградске (Константинопољске) патријаршије

2. Руски православни верници под јурисдикцијом Московске патријаршије

3. Руска Загранична Црква, или Синодална црква.

Временом и заслугом упокојеног Патријарха Руског Алексија II верници Руске Заграничне Цркве приступили су Московској и сверуској патријаршији у мају 2007.године, док су они који су изабрали Цариградску патријаршију остали под њеном јурисдикцијом до данашњег дана.

   На самом почетку христијанизације, негде око 4. века постојала је тзв. Пентаршија која је груписала пет Патријаршија :

1. Јерусалимска

2. Антиохијска

3. Римска

4. Александријска

5. Цариградска

У то време није постојала Руска Патријаршија, Цариградска је старија од Ње. Тада је за сва питања и проблеме Хришћанских верника врховну власт имао Римски Патријархат и папа из простог разлога јер је у Риму било у то време највише светаца и великомученика (речи једног свештеника РПЦ, Француза). Kao што и сами знате, након што су и други словенски народи благовремено примили хришћанску религију, самим тим то пуномоћје које је уживао Римски патријархат о решавању проблема свих верника (у то време није било поделе између Православних, католика и протестаната) је пренето на Цариградску патријаршију. Касније, примањем хришћанства у 10. веку Русија је добила своју, Московску Патријаршију.

РПЦ у Паризу

У Паризу постоји негде око десетак Руских православних цркава од којих треба истаћи две велике катедрале: Цркву Александра Невског и Институт Светог Сергеја који је формиран непосредно након Руске револуције као одговор на духовне потребе руских емиграната. Институт Свети Сергеј је данас Институт на коме се обучавају студенти православне екуменске теологије свих земаља и народности. Ове две катедрале се налазе под директном управом и јурисдикцијом Цариградске патријаршије и свевасељенског Патријарха, Вартоломеја.

   Институт Свети Сергеј

Поред ових капиталних катедрала, у Паризу и у његовом предграђу постоји још неколико мањих руских парохија као и у другим градовима Француске. Неке од њих су под јурисдикцијом Института Светог Сергеја (и цариградског Патријарха Вартоломеја), док је само мањи број парохија под јурисдикцијом Московске патријаршије и упокојеног и блаженог руског патријарха Алексија II.

Екуменске новотарије у РПЦ Париза

 Наводим речи једног пароха РПЦ, пореклом Француза : «оне цркве које су под јурисдикцијом Цариградске патријаршије су нешто "слободније" у начину служења Свете литургије, неким мањим, небитним изменама, као на пример полуотвореним дверима олтара, док су оне парохије под јурисдикцијом Московске патријаршије нешто "конзервативније", строго се придржавајући Канонских вековно устаљених правила. Но, и ту има одступања. Тако нпр. свештеници једне мање руске парохије Париза која je под управом Московске патријаршије, имају слободу да служе Свету литургију како сами сматрају да треба! Није то ништа страшно, ако се мало одшкрину олтарска врата!»

 Ко је Патријарх РПЦ?

 Упитала сам истог свештеника РПЦ ко је Врховна власт у Руској православној цркви француске дијаспоре, да ли је то Патријарх Руски Алексиј II (разговор обављен пре упокојења Његове Светости) или је то свевасељенски патријарх Цариградски Вартоломеј, на шта ми је одговорио «како је то свевасељенски патријарх Вартоломеј». Уз то ми је објаснио како «када нпр. Руски патријарх Алексиј II (сада упокојени) жели да бира неког новог епископа Он то може сам по Његовој слободној вољи и избору да учини, али да је дужан да обавести патријарха Вартоломеја о томе, док Цариградски екуменски патријарх Вартоломеј нема никога изнад себе коме подноси извештај». «Осим Господа Свевишњег», одаде се мени.

                                            РПЦ Александар Невски

                                            Париз, субота, 13.12.2008.

Вечерње богослужење–

У једном разговору који сам обавила са једним чланом РПЦ Александар Невски, а који се тиче сада упокојеног руског патријарха Алексија II добила сам врло тужан и разочаравајући одговор. Питала сам да ли служе свакодневне помене упокојеном Патријарху Алексију с обзиром да је то једна од највећих РПЦ Париза. Одговорено ми је како «НЕ», и да су то чинили првог и седмог дана, и како то «није њихов Патријарх», већ је «њихов Патријарх Вартоломеј Цариградски», па због тога томе не придодају посебну важност.

Исти одговор сам добила и од директора једне Руске књижаре у Паризу, коме сам онако сестрински изјавила саучешће због смрти драгог нам Патријарха Алексија, на шта сам добила груб одговор : «Oн није наш патријарх, већ Вартоломеј!»

Погодиле су ме ове речи руских емиграната, јер ако су они слепо и са незнањем одбацили покојног патријарха Алексија, у Његовом блаженом срцу и души увек је било места за све православне Русе и људе добре воље. Али ето како Руси емиграције ходају у мраку, предвођени Цариградским патријархом Вратоломејом који их постепено води на поклоњење католичком папи, грлећи се јавно пред камерама са папом Бенедиктом XVI.

 Ја сам се упркос томе поклонила пред иконом нашег свеца Светог Саве на руском језику која се налази пред олтаром Вартоломејеве цркве Александар Невски, помолила се за покој душе драгом ми Патријарху Алексију са свећом у руци, сузама у очима и тугом у срцу. Обећала сам упокојеном Патријарху Алексеју да више нећу одлазити у ове Вартоломејеве цркве, које бришу сећање на драгог ми Патријарха, већ само у цркве Московског патријархата, које иако мање и малобројније верно и доследно чувају вековне традиције, Свете Каноне и ритуале РПЦ.

Добрила Бошњаковић

Специјално за сајт „Борба за веру“